Тодор Лазаревић
Тодор Лазаревић (Босански Нови, 1887 – Бањалука 22. март 1938) био је српски и југословенски правник, доктор правних наука и четврти бан Врбаске бановине.
| Тодор Лазаревић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Тодор Лазаревић, бан Врбаске бановине | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 1887. | ||||||||||||
| Место рођења | Лешљани код Босанског Новог, Аустроугарска | ||||||||||||
| Датум смрти | 22. март 1938. (50/51 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Бањалука,  Краљевина Југославија | ||||||||||||
| Религија | православац | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Нада Лазаревић | ||||||||||||
| Деца | Предраг Гуга Лазаревић | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Југословенска радикална заједница раније: Народна радикална странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
Биографија
уредиМладост, образовање и рана каријера
уредиРођен је 1887. године у Лешљану код Босанског Новог. Имао је браћу Михајла и Лазара, као и сестре Станку, Ану и Мару.
Након завршене гимназије, уписао се на студије права у Бечу. Тамо се упознао са Владимиром Гаћиновићем, идеологом Младе Босне и отпочео са њим интелектуална дружења.[1] Писао је за српске националне омладинске листове Српска ријеч, Отаџбина, Босанска Вила, Бранково коло, Зора... Стекао је титулу доктора правних наука и запослио се као судијски приправник, а потом и судија у Сарајеву. Од 1913. до 1918. године је радио као референт Земаљске владе Босне и Херцеговине, а потом од 1918. до 1920. године у Земаљској влади Покрајине БиХ.
Политичка каријера
уредиОд 1920. године напушта судијски посао и прелази у адвокатуру. Приступио је Народној радикалној странци. Касније се придружио Југословенској радикалној заједници др Милана Стојадиновића. Као њен кандидат, биран је за народног посланика на парламентарним изборима 8. новембра 1931. и 5. маја 1935. године.
Указом краљевских намесника од 25. децембра 1937. године, именован је за бана Врбаске бановине. У тренутку избора за бана Врбаске бановине, боловао је од ангине пекторис и лежао је у постељи. Опоравио се и преузео дужност, али је крајем фебруара 1938. године дошло до озбиљног погоршања здравља његових зуба, због чега је један зуб морао извадити. Та болест је ушла у тежу фазу и проузроковала пнеумонију, а која је даље отежала рад срца.
Умро је 22. марта 1938. године у Банским дворима у Бањалуци. Сахрањен је 23. марта на српском православном гробљу у Бањалуци, а погребу су присуствовали министар шума и руда Богољуб Кујунџић и министар социјалне политике и народног здравља Драгиша Цветковић.[2]
Иза њега су остали супруга Нада и син Предраг Гуга Лазаревић. Током Другог светског рата, услед усташког терора, Нада Лазаревић је са породицом избегла у Београд и пренела део заоставштине свог супруга.
Референце
уреди- ^ „Delo i život za primer mladima: Izložba “U poseti banu – dr Todor Lazarević” ispunila zacrtane ciljeve”. 2. 3. 2018.
- ^ „Преминуо је др. Тодор Лазаревић, бан Врбаске бановине”. Политика. 10713: 4. 23. март 1938.
