Википедија

Стари надгробни споменици у Драгољу

Стари надгробни споменици у Драгољу (Општина Горњи Милановац) чине велику споменичку групу важну за проучавање генезе становништва села.

Стари надгробни споменици у Драгољу
Сеоско гробље у Драгољу.
Опште информације
МестоДрагољ
ОпштинаОпштина Горњи Милановац
Држава Србија

Драгољ

уреди

Село Драгољ налази се на крајњем северу општине Горњи Милановац, у средишту Качера. Граничи се са селима Трудељ, Босута, Јеловик и Живковци. Село је разбијеног је типа и има шест заселака: Раковац, Селиште, Раваниште, Под Перишиним брдом, Сеоски атар и Подгорје. Овуда пролази Државни пут II реда Рудник-Белановица.[1]

Становништво села делом потиче из старине. Насељевање је вршено крајем 18. и почетком 19. века из Босне и Херцеговине, Старог Влаха, околине Ужица и из рудничких села. У турским пописима из 1525, 1528. и 1536. године село се помиње као Преторина.[2] Сеоска слава је Мали Спасовдан.[1]

Најпознатија личност Драгоља свакако је војвода Првог и Другог српског устанка Арсеније Лома.

Гробљe

уреди

Велико сеоско гробље подједнако је удаљено од засеока Селиште, Раковац, Подгорје и Равани��те. У селу постоји још десетак гробних места и мањих породичних гробаља основаних у 20. веку.[2]

Стари надгробни споменици

уреди

На драгољском гробљу заступљени су сви типови гробних обележја карактеристичних за руднички крај, међу којима доминирају масивни камени крстови уграђени у надглавља надгробних плоча.[3]

Крајпуташи

уреди

На висоравни Раваниште, са десне стране пута према Белановици, налази се група од девет крајпуташа подигнутих у знак сећања на војнике пале у Јаворском и Првом светском рату. Сви осим првог, посвећеног Радовану Милошевићу „који умре у Крушевцу на веџбању 1891”[4] потпуно су зарасли у густу вегетацију и препуштени неумитном пропадању.

У центру села налази се крајпуташ Радивоју Живановићу, војнику палом у кратком Српско-бугарском рату, а на путу према Раваништу усамљени надгробник „Јаћиму Петровићу који погибе од душманске руке 1804”.[4]

 
Стари надгробни споменици у Драгољу на Викимедијиној остави.

Референце

уреди
  1. ^ а б Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  2. ^ а б Перкић, Миодраг (2004). Драгољ село у Качеру. Београд: Културно просветна заједница Србиј. ISBN 978-86-7596-041-6. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  4. ^ а б Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 

Литература

уреди
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Перкић, Миодраг (2004). Драгољ село у Качеру. Београд: Културно просветна заједница Србиј. ISBN 978-86-7596-041-6. 
  • Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0181-5. 
  • Ракић, Милоје Т; Павловић, Јеремија М (2010). Качер : насеља, порекло становништва, обичаји. Сану: Службени гласник : САНУ. ISBN 978-86-519-0754-1. 
  • Крстановић, Божидар; Радоњић Живков, Естела; Кесић-Ристић, Сања (2012). Народно градитељство општине Горњи Милановац. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд. ISBN 978-86-6299-006-8. 
  • Вучићевић, Др Слободан (2016). Горњи Милановац и његова села. Београд: Културно-просветна заједница Србије. ISBN 978-86-7596-190-1. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стари_надгробни_споменици_у_Драгољу&oldid=27016400”