Спомен-парк Враца

комплекс посвећен палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма страдалима у Сарајеву

Спомен-парк Враца је комплекс посвећен палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма страдалима у Сарајеву од 1941. до 1945. године.[1] Налази се на мјесту масовног стратишта на коме су усташе за вријеме Другог свјетског рата стрељале 11.000 Сарајлија, међу којима највише Јевреја и Срба.[2][3] Међу сахрањеним усташким жртвама је велики број беба и дјеце млађе од пет година.[4] Налази се у општини Ново Сарајево, на самој граници са општином Источно Ново Сарајево у Источном Сарајеву. Парк је смјештен на Врацама у подножју Требевића.

Поглед на улаз у спомен-парк.

Простире се на 78.000 km², а унутар њега је исписано преко 11.000 имена мукараца, жена и деце, страдалих у Другом светском рату. На улазу у парка налази се плоча са цитатом Јосипа Броза Тита. У склопу парка се налази и Гробница народних хероја. Аутор остварења је Владимир Добровић.

Историја

уреди

Спомен парк се налази на мјесту некадашње аустроугарске тврђаве. Усташке власти су 23. јула 1941. издале наредбу „о хитном хапшењу свих Жидова и Срба који су већ били познати као комунисти, било пак да су и мало сумњиви“, а прво масовно стрељање сарајевских Јевреја и Срба је извршено 1. августа 1941. на Врацама у Сарајеву.[5]

Изградња

уреди

Изградња спомен-парка започела је априла 1980. на месту старе аустроугарске трврђаве из 19. века[6], а завршена је новембра 1981. године[1]. Комплекс је свечано отворен 25. новембра,[7] на Дан (државности) СР Босне и Херцеговине,[8] одн. на годишњицу Првог заседања ЗАВНОБиХ1943. године.

Спомен-парк је био тешко оштећен током грађанског рата 19921995.[9] и још увек није у целости обновљен.

Године 2005, Комисија за очување националних споменика прогласила је парк националним спомеником Босне и Херцеговине.[10]

Садржај парка

уреди
 
Поглед на спомен-парк 1985. године.

Спомен-парк се састоји од укупно дванаест целина:

  • Простор с улазом
  • Место смакнућа
  • Споменик женама-борцима
  • Белведер
  • Вечна ватра са водоскоком
  • Манифестациони простор
  • Споменик погинулим сарајевским илегалцима
  • Гробница народних хероја
  • Споменик сарајевским илегалцима (с Титовим цитатом похвале борби илегалаца свих градова током фашистичке окупације)
  • Споменик жртвама фашизма (с Титовим цитатом)
  • Изложба у тврђави (ратна збивања у Сарајеву 1941—1945)
  • Споменик борцима Југословенске армије-ослободиоцима Сарајева
Галерија скулптура и спомен-обележја

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б Donia 2006, стр. 240–241
  2. ^ Жак Финци (октобар 2010). „Волим овај град, стр. 19”. Јеврејски глас. Приступљено 26. 2. 2012. 
  3. ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980)
  4. ^ „Кец из рукава: Ненад Кецмановић, Саветник Арие”. Јадовно 1941: Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић 1941. 8. 11. 2011. Приступљено 26. 2. 2012. 
  5. ^ Јевреји Југославије, 1941-1945, жртве геноцида и учесници НОР, Јаша Романо, Савез јеврејских општина Југославије, Београд (1980), стр. 128
  6. ^ Titomanija.com: Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) Antifašistički spomenici u BiH
  7. ^ "Борба", 26. нов. 1981, стр. 16
  8. ^ "Борба", 26. нов. 1981, стр. 5 - овде је Дан СР БиХ, у "Борби" од истог датума 1980. је "Дан државности СР БиХ"
  9. ^ Hoare, Marko Attila. „Bosnian Serbs and Anti-Bosnian Serbs”. Bosnian Institute. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 26. 02. 2012. 
  10. ^ „Vraca Memorial Park, the architectural ensemble”. Commission to Preserve National Monuments. Архивирано из оригинала 03. 01. 2017. г. Приступљено 02. 01. 2017. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди