Саша Радојчић

Школовао се у Сомбору и Београду. Дипломирао филозофију на Филозофском факултету, магистрирао из области науке о књижевности на Филолошком факултету, докторирао на Филозофском факултету (Универзитет у Београду). Запослен на Факултету ликовних уметности, Универзитет уметности у Београду. Био члан уредништва часописа Летопис Матице српске, Домети, Златна греда и Норма.^[1]

• Узалуд снови (1985)
• Камерна музика (1991)
• Америка и друге песме (1994)
• Елегије, ноктурна, етиде (2001)
• Четири годишња доба (2004)

• Поезија, време будуће (2003)
• Провидни анђели (2003)

• Ништа и прах: Антрополошки песимизам Стеријиног Даворја (2006)
• Стапање хоризоната: Песништво и интерпретација песништва у филозофској херменеутици Ханса Георга Гадамера (2010)
• Разумевање и збивање: Основни чиниоци херменеутичког искуства (2011)

• Ханс Георг Гада­мер, Похвала тео­рији (1996)
• Ханс Георг Гада­мер, Фило­зо­фија и пое­зија (2002)
• Вил­хелм Дил­тај, Дожи­вљај и песни­штво (2004)
• Риди­гер Зафран­ски, Зло или драма сло­боде (2005)
• Ернст Јин­гер, Дроге и опи­је­ност: при­бли­жа­ва­ња (2007)
• Ханс Георг Гада­мер, Ко сам ја и ко си ти? (2009)

• Награда „Ливац”, за необјављену песму „Овај град”, 1986.
• Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу песама Камерна музика, 1992.
• На��рада „Бранко Ћопић”, за књигу песама Елегије, ноктурна, етиде, 2001.
• Награда „Милан Богдановић”, за критички текст о књизи Песник песама Мирослава Максимовића, 2003.
• Награда „Ђура Јакшић”, за књигу песама Четири годишња доба, 2005.
• Награда „Ленкин прстен”, за песму „На острвима блажених”, 2013.
• Дисова награда, 2015.
• Награда „Десанка Максимовић”, 2021.^[2]

• Српски ПЕН центар
• Српско књижевно друштво
• Друштво књижевника Војводине

• Српско књижевно друштво
• Друштво књижевника Војводине
• Саша Радојчић: Читање је као путовање кроз непознату земљу [1]
• Радојчић: силе љубави и страха [2]