Ристо Трифковић
Ристо Трифковић (Горажде, 21. новембар 1924 — 1992) био је српски приповједач, романсијер, есејист, књижевни историчар и критичар.
| Ристо Трифковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. новембар 1924. |
| Место рођења | Горажде, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1992. |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | „Људи у одреду” „На тераси” „Посне душе” „Јеврићеве приче” „Воз за свануће”, „Јадовно” |
| Награде | награда Министарства просвјете 1947. године Шестоаприлска награда града Сарајева 1963. године Двадесетседмојулска награда СР БиХ 1966. године награда Удружења књижевника БиХ награда издавачке куће „Свјетлост“ 1979. године |
У књижевности јавио се 1945. године приповијетком "Шврћа" у "Сарајевском дневнику" за коју је добио прву награду, а од 1948. године интензивно се бавио књижевном критиком у бројним часописима и листовима. Приповијетке су му уврштене у прве зборнике прозе, а потом у бројне антологије објављене у бившој Југославији и у иностранству ( на руском, данском, италијанском, албанском, мађарском, пољском и чешком језику). Аутор је три избора босанскохерцеговачке поезије и антологије босанскохерцеговачке приповијетке. Редактор је изабраних дјела Предрага Палавестре. Писао је радио и ТВ драме. Први је у БиХ написао драму, коју је извела Телевизија Београд. Добитник је бројних признања и награда: Министарства просвјете 1947, Шестоаприлска награда града Сарајева 1963, Двадесетседмојулска награда СР БиХ 1966 , награда Удружења књижевника БиХ, награда издавачке куће "Свјетлост" 1979. године.[1]
Биографија
уредиРисто Трифковић рођен је 21. новембра 1924. године у Горажду. Основну школу завршио је у селу Заборку код Чајнича, гимназију похађао у Сарајеву, а Новинарску школу у Београду. Почетком октобра 1943. године одлази у народноослободилачку борбу. Послије ослобођења завршио је седми и осми разред гимназије у Сарајеву и објавио прву приповијетку "Шврћа" у часопису "Сарајевски дневник". На првом конкурсу за причу у ослобођеној з��мљи 1945. године, добио је прву награду. Потом је његова приповијетка "Како је Танасије Белезуб постао одредски кувар" награђена на књижевном конкурсу војног илустрованог вјесника "Фронт", септембра 1947. године. Приповијетка "Борци" добила је трећу награду на књижевном конкурсу "Илустрованог вијесника" у Сарајеву, маја 1946. године. Такође је за своју прву збирку приповиједака "Људи у одреду" награђен наградом Министарства просвјете Народне републике Босне и Херцеговине. Након завршетка рата стекавши књижевну репутацију по бројним часописима и листовима Трифковић постаје уредник "Зоре", омладинског часописа за књижевност и културу.
У току свог стваралачког рада Ристо Трифковић је сарађивао као новинар у "Сарајевском дневнику" и "Ослобођењу", а затим је био уредник "Народне просвијете", часописа "Живот" и издавачке куће "Свјетлост". Интензивно се бавио књижевном критиком, прво у омладинском књижевном часопису "Зора", а потом у бројним часописима и листовима, нарочито у "Животу", "Изразу", "Одјеку", "Летопису Матице српске", "Политици" и другим.
Легат
уредиПородица Риста Трифковића ��е у јуну 2014. године поклонила Матичној библиотеци његову личну библиотеку са 1204 књиге, 60 часописа, његове рукописе, преписку, награде, исјечке из новина, извјештаје, дописнице. Грађа је пописана у посебну књигу инвентара, смјештена у витрине и подијељена у 5 група.
Прву групу чини 1099 књига из белетристике различитих домаћих и страних аутора. У другој групи од 18 књига су Трифковићева сопствена дјела (11 наслова) и дјела у којима се Трифковић јавља као аутор (4 наслова). Трећа група су књиге којима је Трифковић био уредник (78 наслова, 83 примјерка). Новине и часописи, углавном из књижевности и умјетности, чине посебну четврту групу легата. Пету групу чини 1098 листова рукописа, преписке и личних дикумената, 215 исјечака из новина и један DVD.[2]
Библиографија
уреди- Људи у одреду (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево, 1949)
- На тераси (приповијетке, „Џепна књига“, Сарајево, 1958)
- The dıstrıct of Goražde a review of the old and the new in Bosnia and Herzegovina („Народна просвјета“, Сарајево, 1959. (превод на енглески: Обрен Вукомановић))
- Посне душе (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево, 1960)
- Сарајевско љето (приповијетке, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1962)
- Свакодневна изгнанства (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево, 1965)
- Савремена књижевност у Босни и Херцеговини (огледи о писцима из БиХ, „Свјетлост“, Сарајево, 1968. )
- Лет великог Ребела (роман, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1968)
- Крик птичурине (роман, „Свјетлост“, Сарајево, 1970)
- И пробуди се човјек (роман, „Свјетлост“, Сарајево, 1972)
- Нове приче, опет (приповијетке, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1973)
- Јеврићеве приче (приповијетке, „Центар за културу“, Зрењанин, 1974)
- Скице за Захаријев роман (роман, „Свјетлост“, Сарајево, 1974)
- Запис о Карановцу (приповијетке, „Матица српска“, Нови Сад, 1975)
- Читајући (избор из критичко-есејистичке прозе, „Свјетлост“, Сарајево, 1976)
- Међучовјек (роман, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1976)
- Љубавне приче (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево, 1978)
- Еј, меса и ракије (приче, „Глас“, Бања Лука, 1978)
- Когој (роман, „Свјетлост“, Сарајево, 1980)
- Сарајевска фуга (приповијетке, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1981)
- Карабаш и Шадин (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево, 1982)
- Воз за свануће (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево. 1984/1985)
- Хомо сапиенс (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево, 1985)
- Јадовно (приповијетке, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1985)
- Сарајевска фуга (Св.1 и Св.2, приповијетке на Брајевом писму, „Филип Вишњић“, Београд 1986)
- Како се дјеца праве (приповијетке, „Свјетлост“, Сарајево, 1989)
- Хомо сапиенс (приповијетке, звучни ЦД „Библиотека за слијепа и слабовидна лица“, Сарајево, 2010)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ристо Трифковић: Међучовјек, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1976.
- ^ Легат | Матична библиотека Источно Сарајево
Литература
уреди- Ристо Трифковић: Међучовјек, "Веселин Маслеша", Сарајево, 1976.
- Ристо Трифковић: Људи у одреду, Свјетлост, Сарајево 1949.
Спољашње везе
уреди- Матична библиотека Источно Сарајево [1]