Покрет слободних грађана

Саша Јанковић је био на функцији државног омбудсмана и као такав је често критиковао праксу власти коју предводе СНС и Александар Вучић. То га је позиционирало међу бирачима као портпарола опозиције и довело до тога да ужива релативно висок рејтинг у односу на актуелне опозиционе вође и политичаре.^[1] Пошто му се ближио крај мандата, одлучио је да поднесе оставку и да се кандидује на председничким изборима заказаним за април 2017. године. Његову најзапаженију подршку дала је Демократска странка, која је одлучила да подржи Јанковића, а не да има свог кандидата.^[2] То му је помогло да створи релативно јединствен фронт против Вучића на предстојећим изборима.

После избора, Јанковић, који је завршио на другом месту са 16,3% гласова, одлучио је да оснује сопствени политички покрет, уместо да се придружи Демократској странци. Његов покрет „Апел 100”, формиран ради прикупљања подршке интелектуалаца и других угледних грађана за своју председничку кандидатуру, претворен је у политичку организацију, Покрет слободних грађана.^[3]

Неки од оснивача Покрета су Горан Марковић, Здравко Шотра, Никола Ђуричко, Сергеј Трифуновић, Србијанка Турајлић, Борка Павићевић и Владо Георгиев. Многи оснивачи су напустили Покрет, оптужујући Јанковића да га води као своје „предузеће” и открили да Јанковићева супруга има огроман утицај на вођење Покрета.^[4] После оптужби, Председништво Покрета одржало је хитну седницу на којој је Јанковић понудио оставку, што је Председништво одбило.^[5] Ова превирања унутар Покрета навела су политичке аналитичаре и друге опозиционе вође и политичаре да доводе у питање капацитет Јанковића и Покрета да воде опозицију против Вучићеве власти.^[6]

Јанковић је 17. децембра поднео оставку.^[7] Кандидати за новог председника били су глумац Сергеј Трифуновић и адвокат Александар Оленик. Избори су одржани 26. јануара 2019. године, а Трифуновић је победио са 60% гласова.^[8] Оленик и већина других високих функционера напустили су покрет и најавили стварање нове странке, Грађански демократски форум.^[9]

Трифуновић је подржао протесте против Вучића. Покрет је 6. фебруара потписао споразум са људима заједно са осталим опозиционим странкама.^[10] Након девет месеци протеста и неуспешног окончања преговора уз посредовање Факултета политичких наука и невладиних организација Универзитета у Београду, Трифуновић је августа 2019. године написао отворено писмо Дејвиду Макалистеру, председнику Спољнополитичког одбора Европског парламента, тражећи од њега да размисли о омогућавању међустраначког дијалога.^[11] Прва рунда међустраначког дијалога у Србији уз посредовање Европског парламента одржана је два месеца касније.^[12]

Дана 17. маја 2022. године, ПСГ је гласао за пријем Демократске партије Косова (ДПК), чији је оснивач Хашим Тачи, у чланство Либералне мреже југоисточне Европе.^[13]

Либерална је политичка организација,^[14][15] која обухвата и социјални либерализам^[16][17][18] и економски либерализам.^[19] Такође подржава приступање Србије Европској унији.^[19] Члан је Либералне мреже југоисточне Европе и придружени је члан Савеза либерала и демократа за Европу.^[20][21]

• Списак политичких странака у Србији