Повеља Кулина бана

Годину дана пре писања ове повеље, 1188. године, римски папа шаље дубровачком надбискупу плашт и потврђује стара права цркве у Дубровнику. У писму помиње српску Босну: „regnum Servilie, quod est Bosna” („српска краљевина која је Босна”). Из таквих околности је проистекла и потреба за оваквом повељом која је и први документ ове врсте између неког босанских владара и владара суседне државе. Сврха издавања повеље је као јемство Кулина Бана према дубровачким трговцима и слободној трговини између његове државе и Дубровачке републике упућена дубровачком кнезу Крвашу.

Повеља је написана на српском народном језику релативно ослобођеном од утицаја црквенословенског.

Лингвиста Ватрослав Јагић за повељу Кулина бана наводи: „Листина Кулина бана од г. 1189. прво (је) и најстарије, што би писано ћирилицом и српским језиком”.^[3]

Изговор

У име Оца и Сина и Светога духа; ја бан босански Кулин присезају тебје кнеже Крвашу;

и всјем грађам дубровчам прави пријатељ бити вама од селје и до вјека и прав гои држати с вами;

и праву вјеру доколе сам жив; вси дубровчане кире ходе по мојему владанију тргујуће годје си кто хоке;

кријевати годје си кто мине; правов вјеров и правим срдцем; држати је без всакое зледи;

развје шчо ми кто да својев вољов поклон; и да им не буде од мојих часников силе;

и доколје у мне буду дати им савјет и помоћ какоре и себје коликоре моге;

без всега злога примисла; тако ми Боже помагаи и сије свето евангелие.

Ја Радоје; дијак бан писах сију книгу повелов банов; од рождества Христова тисућа и сто и осамдесет и девет љет;

мјесеца августа у двадесет и девети дењ; усјеченије главе Иована Крст��тела.

Превод на савремени српски језик

У име Оца и Сина и Светог духа. Ја, босански бан Кулин, обећавам Теби кнеже Крвошу

и свим грађанима Дубровчанима да ћу вам бити прави пријатељ од сада па до века. Држаћу са вама правду

и право поверење докле год будем жив. Сви Дубровчани који ходају где ја владам могу трговати где год хоће и

кретати се где год желе, с правим поверењем и правим срцем без било какве обавезе, осим ако ми ко подари поклон

по својој вољи. И да им моји часници не чине никакво насиље.

И све док су у мојој држави даваћу им помоћ као себи колико се може без икакве зле примисли; тако ми Бог помогао и ово свето еванђеље.

Ја, Радоје банов писар, написах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто осамдесет и девете године, месеца

августа у двадесет и девети дан, (на празник) усековања главе Јована Крститеља.

Преписи повеље су све до средине 19. века били чувани у Дубровачком архиву, када их је затражио Бечки двор. Тада је из Дубровника послат по један примерак за Беч, Србију и Русију, не би ли се заштитила документа која су се сматрала једним од најстаријих што се тиче словенске писменитости. Примерак из Беча је враћен у Дубровник 1947. на захтев Југославије. За примерак који се и данас чува у Санкт Петербургу је утврђено да је најстарији од ових преписа, те се стога сматра изворником.

•  
  Опис слике: Писмо из 1188. године папе Климента III (понтификат: 1187—1191), које је упућено дубровачком надбискупу, а у коме поглавар „Свете столице“ експлицитно назива Босну — „српском краљевином”, тј. „regnum Servilie, quod eat Bosna” (Bullarium Ragusinum, стр. 31).

• Мошин, Владимир Алексеевич, ур. (2011). Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, I, 1186-1321. Београд. 
• Ћорић, Божо (2011). Повеља бана Кулина. Чигоја. стр. 195. ISBN 978-86-7558-842-9. Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 08. 09. 2019. 

• Кулин бан је писао ћирилицом (Политика, Др Рада Стијовић, 19. септембар 2015)
• Од Кулина бана и добријех дана (Политика, Виктор Савић, 11. септембар 2019)
• Драгуљ српске писмености проглашавају за темељ Босне („Вечерње новости”, 9. септембар 2019)