Плевен
Овај ч��анак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Плевен (буг. Плевен; старински Плевна[1]) је град у северном делу земље и седми по величини у Републици Бугарској. Седиште је истоимене области.
Плевен буг. Плевен | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Плевенска област |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011.. | 106.954 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 24′ 32″ С; 24° 37′ 09″ И / 43.408770° С; 24.619285° И |
Апс. висина | 116 m |
Површина | 85,000,000 квадратни метар km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Георг Спартански |
Веб-сајт | |
www.pleven.bg |
Град Плевен је познат по чувеној бици код Плевне из 1877. године између Турака и Руса.
Географија
уредиПлевен се налази у средишњем делу бугарске Дунавске низије. Град је удаљен око 170 km североисточно од Софије. Гранична река Дунав се налази 50 km северно од града.
Град је смештен на најсевернијим падинама планинског венца Балкан. Надморска висина града је око 110-120 m.
Клима у граду је измењено континентална.
Историја
уредиСтари Плевен је првобитно био трачко насеље. У време старог Рима овде се налазило утврђење.
Током већег дела средњег века град је био у саставу Бугарске. Године 1270, први пут се помиње под данашњим именом. 1380. године град је пао под власт Османлија.
Године 1878, град је постао део савремене бугарске државе. Претходно се код града десила одлучијућа битка Руско-турског рата 1877-78. Од тада је потпуно променио изглед и добио црте 'европског града', што се посебно сагледава у правилној уличној мрежи и низу велелепних градских здања.
Становништво
уреди1934. | 1946. | 1956. | 1965. | 1975. | 1985. | 1992. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
31.250 | 39.059 | 57.555 | 78.933 | 107.883 | 129.863 | 130.747 | 121.880 | 106.954 |
По најновијим проценама град Плевен има око 110.000 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари, док остатак чине Роми и Турци. Последњих 20ак година град губи становништво. Оживљавање привреде требало би да заустави негативни демографски тренд.
Већина становника је православне вероисповести — око 90%, док по 5% становника припада исламској и католичкој вероисповести. Број римокатолика је знатно већи него у другим градовима и деловима Бугарске.
Партнерски градови
уредиГалерија
уредиРеференце
уреди- ^ Larousse 1900, стр. 27.
Литература
уреди- Larousse (1900). Presqu'ile des Balkans. Paris.