Парта

Парта
Парта;
	Православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Вршац
Становништво
— 2011.	376
— густина	30/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 58′ 10″ С; 21° 15′ 17″ И / 44.969463° С; 21.254767° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	99 m
Површина	12,3 km2
	Парта Парта на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26345
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Парта је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 376 становника. Овде се налази ФК Победа Парта.

Историја

У историјском периоду Парта је имала више имена:

Година 1421. – Патрик (Patrygh)
Година 1713. – Парта

Године 1421, помиње се duo Patrygh као посед Јована де Јанка у Крашовском комитату (округ). Патрик је име особе.

Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су 1660. године свратили на кратко у село Парту. Пред њих су изашли први људи села, кметови: Јаков кнез, Милутин и Даба и предали ��акупљен прилог од целог места у износу 200 аспри "на благословеније". Кнез је том приликом дао од себе прилог у вредности коња "ждрепца".^[1] Парта је 1713. године бројала 16 кућа а 1749. године 33 куће. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место Парта припада Вршачком округу и дистрикту. Село је милитарског статуса а становништво влашко.^[2]

Када су Турци 1739. године упали у село, да не би ишли у војску и ослободили их се, село је Турцима дало харач, једну кесу гроша.^[3]

Црква је подигнута 1825. године. Године 1827, пописано је 617 православних и 2 католика

Дана 9. новембра 1848. године село су спалили Мађари, јер су становници пуцали на мађарске трупе. Бројно кретање становништва: 1869. – 471 становник; 1880. – 575; 1900. – 667; 1910. – 749 становника. На дан 31. јануара 1921. године пописано је 740 становника, од којих је било: Срба – 732; Немаца – 6 становника; Румуна – 2.^[4]

Купац српске књиге 1844. године је учитељ Јован Лазић из Парте.

Почетком 20. века Парта има статус мале општине. Било је 1905. године у месту 140 домова, од којих су 121 српски. Од укупнг броја становника 706, на Србе отпада 633 а остало су Румуни. Од јавних здања ту су православна црква и комунална школа. Пошта је била у Јасенову а брзојав (телеграф) у "Темешстражи" (Стражи). У Парти је српска православна црквена општина и парохија. Председник црквене општине је 1905. године Тома Стојановић, а перовођа Стеван Нешков. Православно парохијско звање је основано у 18. веку а црквене матрикуле се воде од 1775. године.^[5] Православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију грађена је 1825. године и има само два звона. Парохија је најниже шесте платежне класе, нема парохијски дом а земљишна сесија износи 34 кј. Парохијом администрира поп Стеван Дејановић парох Орашачки. Школа је основна, од 1872. године комунална по статусу, а иста има обједињених шест разреда у једној дворници (учионици). Учитељ Јован Токић ради са 61 учеником у редовној настави и још 34 ђака, старијег узраста у пофторној (недељној) школи.

Демографија

У насељу Парта живи 357 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (41,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 138 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	731
1953.	716
1961.	770
1971.	737
1981.	629
1991.	518	497
2002.	444	448

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	424	95,49%
Румуни	4	0,90%
Мађари	3	0,67%
Чеси	1	0,22%
Немци	1	0,22%
Албанци	1	0,22%
непознато	10	2,25%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	1	1
80+	1	4
75—79	8	13
70—74	12	19
65—69	14	18
60—64	16	15
55—59	11	15
50—54	14	18
45—49	17	11
40—44	11	11
35—39	20	11
30—34	23	13
25—29	9	18
20—24	14	13
15—19	12	8
10—14	10	18
5—9	9	12
0—4	10	14
Просек :	41,0	42,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	180	175	192	197	191	167	138

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	24	36	25	20	17	7	6	3	0	0	3,22

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	183	51	114	11	6	1
Женски	188	21	116	41	8	2
УКУПНО	371	72	230	52	14	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	93	65	0	0	10
Женски	53	40	0	0	2
УКУПНО	146	105	0	0	12
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	2	0	3
Женски	0	0	2	0	0
УКУПНО	0	3	4	0	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	2	3
Женски	0	0	1	2	4
УКУПНО	0	0	1	4	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	3
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	2	0	0	5

Референце

^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).
^ Милекерови летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. Пантић, Коста; Белча, Душан. ISBN 978-86-85075-04-9.
Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.

Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).

Летопис период 1812. – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању Банатских места и обичаји настанка села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.

Спољашње везе

[1] Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[3] Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји, Марина М. (Беч 1999).

[4] Милекерови летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.

[5] Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]