Википедија

Град Прњавор

општина у Републици Српској, БиХ
(преусмерено са Општина Прњавор)
За другу употребу, погледајте чланак Прњавор.

Град Прњавор је град у Републици Српској, БиХ. Сједиште града је насељено мјесто Прњавор. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Прњавор је живјело 34.357 лица.[4] Некадашња општина Прњавор добила је статус града 14. априла 2023. године.[5]

Прњавор
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
Становништво
 — 2017
2013
1996
Пад 33.531[1]
Пад 34.357[2]
36.353[3]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина631 km2
Положај {{{име генитив}}}
Остали подаци
Начелник општинеДарко Томаш (СНСД)
Позивни број51
Веб-сајтwww.opstinaprnjavor.net

Географија

уреди
 
Поглед на Прњавор и околину са Орловског Виса на Љубићу

Град Прњавор налази се у сливу ријеке Укрине. Град се налази на надморској висини од 185 метара. Површина територије града је око 631 km2, а сам град Прњавор се простире на површини од око 5,5 km2. У близини града Прњавора се налази бања Кулаши, позната по свом љековитом, природном врелу минералне воде. На подручју општине се налазе планина Вучијак и језеро Дренова.

Насељена мјеста

уреди
 
Мапа насељених места општине Прњавор

Територију града Прњавор чине насељена мјеста: Бабановци, Брезик, Велика Илова, Вршани, Гајеви, Гаљиповци, Горња Илова, Горња Мравица, Горњи Вијачани (дио), Горњи Гаљиповци, Горњи Палачковци, Горњи Смртићи, Горњи Штрпци, Грабик Илова, Гусак, Долине, Доња Илова, Доња Мравица, Доњи Вијачани, Доњи Гаљиповци, Доњи Палачковци, Доњи Смртићи, Доњи Штрпци, Дренова, Јадовица, Јасик, Кокори, Коњуховци, Караћ, Кремна, Кулаши, Лишња, Лужани, Маћино Брдо, Мравица, Мрачај, Мујинци, Насеобина Бабановци, Насеобина Лишња, Насеобина Хрваћани, Ново Село, Околица, Орашје, Отпочиваљка, Парамије, Печенег Илова, Поповићи, Поточани, Прњавор, Просјек, Пураћи, Ралутинац, Ратковац, Скакавци, Срповци, Хрваћани, Црквена, Чивчије, Чорле, Шаринци, Шерег Илова, Шибовска и Штивор.[6]

Пријератна општина Прњавор у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка.

Историја

уреди

Неколико археолошких локалитета који се налазе на територији града Прњавор сведоче да је ова област била насељена још у праисторији. У близини села Кулаши, на брежуљку Лушчић налазе се остаци насеља из времена крапинског човека, а у селима Горњи и Доњи Штрпци и Поповићи су пронађени артефакти који показују присуство Homo sapiensа.[7]

Први пут се Прњавор помиње 1834. године, када се у шематизму Епархије бањалучке овим именом означава постојећа црквена парохија. Аустроугарска је 1878. године окупирала Босну и Херцеговину. Захваљујући политици Аустроугарске крајем XIX века у град се досељава велики број припадника различитих нација: Италијана, Украјинаца, Чеха, Словака, Немаца, Мађара, Јевреја, Рома и других народа што је до већег привредног развоја града. Крајем XIX и почетком XX века у Прњавору је живело 19 различитих нација, па је овај крај по томе добио назив „Мала Европа”.[7]

Након Првог светског рата Прњавор улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије. Када су формиране бановине 1929. године Прњавор је постао део Врбаске бановине. Овај период карактерише привредни и урбани развој, а Прњавор постаје средиште среза и административно, културно и образовно средиште овог краја. Након Другог светског рата улази у састав социјалистичке федеративне републике Југославије, а Прњавор добија функцију општинског административног центра.[7]

Култура

уреди

На подручју града у мјесту Горњи Вијачани се налази Манастир Ступље.

Културна друштва

уреди
  • СПКД "Просвјета"
  • ГКУД "Пронија"
  • Градски хор Дома културе

Спорт

уреди

Политичко уређење

уреди
Састав Скупштине Града Прњавор према резултатима избора 2024.
13
7
4
1
1
1
1
1
13 7 4 1 1 1 1 1 
Од укупно 29 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 13
      СДС: 7
      ДНС: 4
      СДП БиХ: 1
      ПДП: 1
      УС-СРС: 1
      Савез за нову политику: 1
      Мањине-независни: 1
Главни чланак: Списак начелника и градоначелника у Републици Српској

Градска администрација

уреди

Градоначелник представља и заступа град и врши извршну функцију у Прњавору. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Градску администрацију, поред начелника, чини и скупштина града. Институционални центар града Прњавор је насеље Прњавор, гдје су смјештени сви општински органи.

Градоначелник Прњавора је Дарко Томаш испред СНСД, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2008. године. Састав скупштине града Прњавор је приказан у табели.[8]

Становништво

уреди
Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991: Прњавор

По службеном попису становништва из 1991. године, општина Прњавор је имала 47.055 становника, распоређених у 63 насељена места.

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Прњавор је живјело 34.357 лица.[4]

Националност[9] 2013.[4] 1991. 1981. 1971.
Срби 29.478 (85,80%) 33.508 (71,21%) 34.699 (70,87%) 35.177 (75,27%)
Муслимани [а] 2.749 (8,00%) 7.143 (15,18%) 6.618 (13,51%) 6.143 (13,14%)
Хрвати 423 (1,23%) 1.721 (3,65%) 2.060 (4,20%) 2.148 (4,59%)
Југословени — 1.757 (3,73%) 2.291 (4,67%) 96 (0,20%)
остали и непознато 1.707 (4,97%) 2.926 (6,21%) 3.288 (6,71%) 3.170 (6,78%)
Укупно 34.357 47.055 48.956 46.734

Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.[10]

Насеље. 1991. г. 2013. г.
1 Бабановци 398 188
2 Брезик 304 125
3 Велика Илова 1041 699
4 Вршани 722 372
5 Гајеви 191 148
6 Гаљиповци 400 186
7 Горња Илова 1391 754
8 Горња Мравица 782 578
9 Горњи Вијачани 1074 621
10 Горњи Гаљиповци 339 250
11 Горњи Палачковци 1235 821
12 Горњи Смртићи 1443 1084
13 Горњи Штрпци 1356 1157
14 Грабик Илова 839 530
15 Гусак 237 179
16 Долине 193 167
17 Доња Илова 817 511
18 Доњи Вијачани 1700 1195
19 Доњи Гаљиповци 426 433
20 Доњи Палачковци 568 359
21 Доњи Смртићи 672 452
22 Доњи Штрпци 1516 1061
23 Дренова 864 446
24 Јадовица 93 63
25 Јасик 227 282
26 Караћ 96 111
27 Кокори 606 358
28 Коњуховци 1451 1029
29 Кремна 1155 847
30 Кулаши 1234 477
31 Лишња 1847 891
32 Лужани 179 209
33 Маћино Брдо 170 231
34 Мравица 548 288
35 Мрачај 219 135
36 Мујинци 260

181

37 Насеобина Бабановци 506 673
38 Насеобина Лишња 477 277
39 Насеобина Хрваћани 140 73
40 Ново Село 168 88
41 Околица 529 824
42 Орашје 363 169
43 Отпочиваљка 229 124
44 Парамије 289 175
45 Печенег Илова 1287 841
46 Поповићи 951 548
47 Поточани 597 842
48 Прњавор 8104 7651
49 Просјек 476 302
50 Пураћи 426 269
51 Ралутинац 94 48
52 Ратковац 349 598
53 Скакавци 365 227
54 Срповци 305 161
55 Хрваћани 670 405
56 Црквена 721 468
57 Чивчије 374 228
58 Чорле 632 395
59 Шаринци 862 510
60 Шерег Илова 449 306
61 Шибовска 249 232
62 Штивор 402 119

Познате личности

уреди

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Муслимани су се на попису 2013. изјаснили као Бошњаци.

Референце

уреди
  1. ^ „Процјена броја становника 2017.”
  2. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА”
  3. ^ „Процјена броја становника 1996.”
  4. ^ а б в Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
  5. ^ „Od danas i zvanično: Prnjavor dobio status grada”. 
  6. ^ Општина Прњавор: Статут[мртва веза] (језик: српски)
  7. ^ а б в „Историјат на сајту општине”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 20. 07. 2016. 
  8. ^ „Прњавор”. избори.ба. Приступљено 7. 11. 2024. 
  9. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  10. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Град_Прњавор&oldid=28908666”