Огњен Кузмановић
Огњен Кузмановић (Радојево, 18. децембар 1874 – ?, 1956) био је српски инжењер и политичар, министар саобраћаја у владама Краљевине Југославије и министар грађевина у влади Милана Недића током Другог светског рата.
| Огњен Кузмановић | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Огњен Кузмановић | |||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||
| Датум рођења | 18. децембар 1874. | ||||||||||||||||||
| Место рођења | Радојево, Аустроугарска | ||||||||||||||||||
| Датум смрти | 1956. (81/82 год.) | ||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||
| Политичка странка | Југословенска национална странка | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Биографија
уредиРођен је 1874. години у Радојеву, ондашњој Кларији. Студирао је технику у Немачкој и дипломирао на Техничком факултету у Минхену. У државну службу Краљевине Србије ступио је 1901. године као чиновник у министарству грађевина. Прешао је у Дирекцију државних железница 1904, али је исте године поднео оставку како би се посветио приватној професији. По окончању Првог светског рата вратио се у државну службу и постао најпре инспектор, а потом начелник Београдске железничке дирекциј��. 1923. године постављен је за директора Дирекције за грађење железница, а 1927. именован је за помоћника министра саобраћаја. На овом положају остао је до средине 1929. године када је изабран за директора Техничке дирекције Општине града Београда.[1][2]
Указом краља Александра од 10. јула 1934. разрешен је дужности дотадашњи министар саобраћаја Светислав Милосављевић и за новог ресорног министра постављен Огњен Кузмановић.[1] Обављао је министарску дужност у владама Николе Узуновића до краја 1934. године.
Политичко деловање током Другог светског рата
уредиНакон слома Краљевине Југославије у Априлском рату и стављања Србије под директну немачку окупациону власт, августа 1941. године именован је за министра грађевина у Влади народног спаса Милана Недића.[3]
У сарадњи са владом Краљевине Југославије у егзилу, снаге Драгољуба Михаиловића уврстиле су у једном тренутку Огњена Кузмановића на листу од 75 имена за стављање под слово „З”, која је била оглашавана преко радио Лондона.[а]
Према писању колаборационистичког листа Српски народ, 22. јуна 1943. заједно са Миланом Недићем и осталим министрима присуствовао је одавању почасти жртвама „комунистичке немани”, помену у Саборној цркви који је иницирао председник Београдске општине Драги Јовановић.[4]
Марта 1945. године Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача ставила га је на листу одговорних злочинаца за масовна убиства на Бањици и Јајинцима као члана Недићеве владе.[5] Октобра 1947. године Огњен Кузмановић означен је од стране југословенских власти као један од министара из Недићеве владе који ужива заштиту „француских реакционара” у француској окупационој зони у Аустрији.[6]
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Премда се слово „З” обично тумачи као скраћеница од речи „заклати”, бивши председник Југословенске владе у егзилу, Слободан Јовановић тврдио је у писму упућеном листу Тајмс 1946. године да је „З” почетно слово речи „застрашити”, те да је на тај начин обележеним лицима стављано до знања да се за њихова недела зна и изван земље и да ће их после рата сустићи казна.
Референце
уреди- ^ а б „Нови министар саобраћаја г. О. Б. Кузмановић”. Правда: 8. 12. јул 1934.
- ^ „За министра саобраћаја постављен г. Огњен Кузмановић”. Политика: 3. 11. јул 1934.
- ^ Стамболија, Небојша (2020). Српска државна стража 1942 - 1945. Универзитет у Београду, Филозофски факултет. стр. 22.
- ^ „Слава и хвала мученицима и борцима против бољшевичке немани”. Српски народ: 3. 26. јун 1943.
- ^ „Листа одговорних злочинаца масовних убистава на Бањици и Јајинцима”. Борба: 2. 4. април 1945.
- ^ „Француски реакционари - заштитници ратних злочинаца”. Борба: 4. 16. октобар 1947.