Ново Ланиште

Ново Ланиште
Ново Ланиште;
	Поглед на село
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2011.	618
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 30″ С; 21° 14′ 11″ И / 44.025° С; 21.236333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	107 m
	Ново Ланиште Ново Ланиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35271
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Ново Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 507 становника (према попису из 2011. било је 618 становника), удаљено је 7 km од Јагодине. Кроз Ново Ланиште пролази железничка пруга Београд - Ниш, док Ауто-пут Београд - Ниш, пролази поред села.

Између Новог и Старог Ланишта протиче река Белица која се недалеко од села улива у Велику Мораву.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Ланиште), Запис храст код старог гробља (Ланиште), Запис храст код старе цркве (Ланиште).

Историја

У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба.

Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода.

Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу „Криве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина). Своју прву цркву, посвећену Успењу Пресвете Богородице, Ланиште добија 1939. године^[1]. Према новинском напису, сељаци су 1935. копали на месту званом Црквине, пошто их је на то упутио сан једног старца, и након што су пронашли неке остатке почели зидање цркве, која је крајем године била покривена трском.^[2]

Из села је био генерал Вукоман Арачић (* 1850 - † 1915), по њему се железничка станица Ланиште, у периоду од 1919. до 1945. називала Арачићево.^[3]

Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале).

На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије, 1955. године.

Географија

Црква Свете великомученице Марине

Само село се налази већим делом испод брда које се пружа као огранак Липара тј. Црног Врха, а мањим делом у беличкој долини. Ново Ланиште лежи на 44° 01' 50' ' СГШ и на 21° 14' 18' ' источне географске дужине, на просечној надморској висини од 107 метара, највише до 160 m. Са Јагодином је повезано регионалним путем као и железничком пругом.

Кроз Ново Ланиште пролази електрифицирана железничка пруга дуплог колосека којом се средња и централна Европа повезују са јужном Европом и Азијом, а у непосредној близини је и међународни ауто-пут Е-75.

Село је тимочког типа и спада у села средње збијености. У оквиру села постоје делови са својим називима као што су: „Црна бара“, „Поток“, „Симина Ђула“, а атар села се завршава Лукином косом где се и налази црква Свете великомученице Марине.

Атар села се граничи са истока Старим Лаништем, с југа Буковчем и Рибником, са запада Липаром а на северу Великом Моравом (са друге стране реке су села Рајкинац и Дубока), на северу са Багрданским атаром.

Остало

Од јавних објеката у селу постоји продавница мешовите робе, железничка станица Ланиште, два аутобуска стајалишта, три цркве, фудбалски клуб, Дом културе, Пензионерски клуб.

У Новом Ланишту је рођен велики српски генерал и војсковођа Вукоман Арачић (1850—1915).

Значајни датуми

1884. г	Изградња железничке пруге Београд-Ниш и њен пролазак кроз Ланиште
1955. г	Електрификација села
1990. г	Телефонска централа
2010. г	Водоводна и гасоводна мрежа

Демографија

Становници Новог Ланишта су српске националности и православне су вере.

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 1955. године године село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у Ланишту је живело 1.704 становника. У насељу Ново Ланиште има 608 становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,0 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 250 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а од пописа 1961. године, примећен је пад у броју становника, како због миграција тако и због ниске стопе наталитета.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	991
1953.	1.048
1961.	1.055
1971.	940
1981.	826
1991.	752	748
2002.	694	727
2011.	608
2022.	507

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	689	99,27%
Македонци	2	0,28%
непознато	3	0,43%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Ланиште у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[6]
Куће	80	82	86	83	81	86	85	87	91	90	92	91
Пореске главе*	-	111	90	83	90	92	97	94	92	93	91	86
Арачке главе**	130	178	182	182	187	201	209	227	231	238	245	241
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Резултати пописа у другој половини 19. века

	1831.	1839.	1859.	1866.	1892.
Број кућа	98	97	135	136	180
Број пореских глава	-	-	179	182	225

Да би израчунали колики је број становника, потребно је број пореских глава помножити са коефицијентом 4,75 (који важи за Јагодину и околину).

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	4	7
80+	6	9
75—79	13	25
70—74	24	35
65—69	28	35
60—64	20	24
55—59	17	18
50—54	25	13
45—49	31	27
40—44	24	21
35—39	19	29
30—34	21	13
25—29	18	16
20—24	23	12
15—19	24	19
10—14	15	13
5—9	16	24
0—4	9	17
Просек :	43,0	45,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	198	215	240	245	235	226	250

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	51	86	32	49	16	13	3	0	0	0	2,78

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	297	87	184	14	12
Женски	303	36	186	70	11
УКУПНО	600	123	370	84	23

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	147	17	0	0	71
Женски	59	10	0	0	24
УКУПНО	206	27	0	0	95
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	8	12	1	11
Женски	0	1	8	4	1
УКУПНО	1	9	20	5	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	4	2	9
Женски	0	2	0	4	3
УКУПНО	0	3	4	6	12
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	6
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	8

Галерија

Вила генерала Вукомана Арачића и његове породице у Новом Ланишту, саграђена око 1910. г. Снимак из 2012. године
Стара Црква Свете великомученице Марине саграђен 1936. г
Црква Свете великомученице Марине саграђен 1991. г
Црква успења Пресвете Богородице, саграђена 1938. г
Основна школа у селу, саграђена 1929. године.
Дом културе Ново Ланиште, изграђен 1949. године, реновиран 2010. године.

Види још

Референце

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 16. 01. 2018.
^ "Време", 4. јан. 1936
^ "Време", 26. окт. 1935, стр. 5 и 6
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Званична презентација Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021) (језик: српски)
Званична презентација ФК Млади радник (језик: српски)
Белица Мијатовић, Станоје М. - аутор Српска краљевска академија, Београд, 1941
Кнежевина Србија, М. Ђ. Милићевић, Београд, 1876.

[1] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 17. 01. 2018. г. Приступљено 16. 01. 2018.

[2] "Време", 4. јан. 1936

[3] "Време", 26. окт. 1935, стр. 5 и 6

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[Јагодинска_нахија_I-6] Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]