Нетеизам
Нетеизам и нонтеизам су изрази којима се описују различита схватања која представљају одсуство или одбацивање теизма, односно неверовање у личност Бога или више богова. Она укључују различите и понекад међусобно супротстављене концепције. Најчешће се користи у апологетици и либералној теологији. Као подврсте нетеизма се најчешће наводе атеизам - веровање да бога/богова нема и агностицизам - веровање да човјек не може спознати има ли или нема бога/богова. Уз то се још наводе игностицизам и скептицизам, а понекад се и неки концепти унутар хришћанства и будизма.
Нетеизам је низ религиозних[1] и нерелигиозних[2] ставова које карактерише одсуство прихваћеног веровања у постојање бога или богова. Нетеизам се генерално користи за описивање апатије или ћутања према субјекту Бога и разликује се од атеизма. Нетеизам не описује нужно атеизам или неверовање у Бога; коришћен је као кровни термин за сумирање различитих, па чак и међусобно искључивих позиција, као што су агностицизам, игностицизам, иетизам, скептицизам, пантеизам, атеизам, јак или позитивни атеизам, имплицитни атеизам и апатеизам. У употреби је у областима хришћанске апологетике и опште либералне теологије.
Рану употребу нетеизма успоставио је Џорџ Холиок 1852. У оквиру нетеистичког агностицизма, филозоф Ентони Кени прави разлику између агностика који сматрају да је тврдња „Бог постоји“ неизвесна и теолошких некогнитивиста који сматрају да је свака расправа о Богу бесмислена.[3] Неки агностици, међутим, нису нетеисти, већ пре агностички теисти.[4]
Друга сродна филозофска мишљења о постојању божанстава су игностицизам и скептицизам. Због различитих дефиниција појма Бог, особа би могла бити атеиста у смислу одређених концепција богова, док би остала агностик у погледу других.
Порекло и дефиниција
уредиОксфордски речник енглеског језика (2007) нема унос за нетеизам или не-теизам, али има унос за нетеиста, дефинисан као „особа која није теиста“, и унос за придев нетеистички.
Једном раном употребом термина нетеизам Џорџ Холиок га уводи 1852. године,[5] на следећи начин:
Г. [Чарлс] Саутвел је уложио приговор на термин атеизам. Драго нам је да је то учинио. Дуго смо га напустили [...]. Не користимо га, јер је атеиста излизана реч. И стари и модерни су под њим обухваћени као особа без Бога, а такође и без морала. Према томе, овај термин значи више од онога у шта би било која добро информисана и искрена особа икад била вољна да буде укључена; то јест, реч носи са собом асоцијације на неморал, које су атеисти одбацили подједнако озбиљно као и хришћани. Нетеизам је термин мање отворен за исто неразумевање, јер подразумева једноставно неприхватање Теистовог објашњења порекла и управљања светом.
Овај одломак цитира Џејмс Бјукенена из 1857. у његовом делу Модерни атеизам под његовим облицима пантеизма, материјализма, секуларизма, развоја и природних закона, који изјављује:
„Нетеизам” је касније [Холиоак] заменио за „секуларизам”, као термин који је мање подложан погрешној конструкцији, и тачније описује стварни значај теорије.[6]
На енглеском говорном подручују се правопис без цртице се местимично користи у каснијем 20. веку, након Секуларног града Харвија Кокса из 1966. године: „Тако се скривени Бог или deus absconditus библијске теологије може погрешно сматрати небогом нетеизма.“[7] Употреба се повећала током 1990-их у контекстима у којима је повезивање са терминима атеизам или антитеизам било нежељено. Бејкерова енциклопедија хришћанске апологетике из 1998. наводи: „У строгом смислу, сви облици нетеизма су натуралистички, укључујући атеизам, пантеизам, деизам и агностицизам.“[8]
Пема Чедрон користи овај термин у контексту будизма:
Разлика између теизма и нетеизма није у томе да ли неко верује или не верује у Бога.[...] Теизам је дубоко укорењено уверење да постоји нека рука коју треба држати [...] Нетеизам опушта двосмисленост и неизвесност садашњег тренутка без посезања за било чим ради заштите [...] Нетеизам коначно схвата да не постоји бебиситерка на коју можете да рачунате.[9]
Нетеистичке религије
уредиНетеистичке традиције мишљења су играле улогу[1] у будизму,[10] хришћанству,[11][12] хиндуизму,[13] џаинизму, таоизму, креативности, дудеизму, раелизму,[14] хуманистичком јудаизму,[15] Laveyan Satanism|лавејанском сатанизму, Сатански храм,[16] Унитаристички универзализам,[17][18] и етичка култура.[19]
Референце
уреди- ^ а б Williams, J. Paul; Horace L. Friess (1962). „The Nature of Religion”. Journal for the Scientific Study of Religion. Blackwell Publishing. 2 (1): 3—17. JSTOR 1384088. doi:10.2307/1384088.
- ^ Starobin, Paul. „The Godless Rise As A Political Force”. The National Journal. Приступљено 29. 7. 2010.
- ^ Kenny, Anthony (2006). „Worshipping an Unknown God”. Ratio. 19 (4): 442. doi:10.1111/j.1467-9329.2006.00339.x.
- ^ Smith, George H (1979). Atheism: The Case Against God. стр. 10—11. ISBN 9780879751241. „Properly considered, agnosticism is not a third alternative to theism and atheism because it is concerned with a different aspect of religious belief. Theism and atheism refer to the presence or absence of belief in a god; agnosticism refers to the impossibility of knowledge with regard to a god or supernatural being. The term "agnostic" does not, in itself, indicate whether or not one believes in a god. Agnosticism can be either theistic or atheistic.”
- ^ "The Reasoner", New Series, No. VIII. 115
- ^ Buchanan, James (1857). Modern Atheism under its forms of Pantheism, Materialism, Secularism, Development, and Natural Laws.
- ^ Cox, Harvey (1966). Secular City . стр. 225.
- ^ Baker Encyclopedia of Christian Apologetics. Naturalism. 1998. стр. 252.
- ^ Chodron, Pema (2002). When Things Fall Apart. Shambhala Publications, Inc. стр. 39f. ISBN 1-57062-969-2.
- ^ B. Alan Wallace, Contemplative Science. Columbia University Press, 2007, pages 97-98.
- ^ Spong, John Shelby, A New Christianity for a New World: Why Traditional Faith Is Dying and How a New Faith Is Being Born, ISBN 0-06-067063-0
- ^ Tillich, Paul. (1951) Systematic Theology, p.205.
- ^ Catherine Robinson, Interpretations of the Bhagavad-Gītā and Images of the Hindu Tradition: The Song of the Lord. Routledge Press, 1992, page 51.
- ^ Berryman, Anne (4. 1. 2003). „Who Are the Raelians?”. Time. Архивирано из оригинала 10. 1. 2003. г.
- ^ „SHJ Philosophy”. Society for Humanistic Judaism. Архивирано из оригинала 13. 8. 2013. г. Приступљено 18. 8. 2013.
- ^ „Satanic Temple: IRS has designated it a tax-exempt church”. AP NEWS. 2019-04-25. Приступљено 2019-07-30.
- ^ „Humanism: Theological Diversity in Unitarian Universalism”. Unitarian Universalist Association of Congregations. Приступљено 18. 8. 2013.
- ^ „Atheism and Agnosticism: Part of the Theological Diversity Within Unitarian Universalism”. Unitarian Universalist Association of Congregations. Приступљено 18. 8. 2013.
- ^ „American Ethical Union”. Приступљено 18. 8. 2013.
Литература
уреди- Richard Dawkins, The God Delusion, Black Swan, 2007 (ISBN 978-0-552-77429-1).
- Christopher Hitchens, God is Not Great: How Religion Poisons Everything. Twelve Books, 2007 (ISBN 978-0-446-57980-3).
- Hick, John, ed. (1964). The Existence of God: Readings, in The Problems of Philosophy Series. New York: Macmillan Co.
- Plantinga, Alvin. „Two Dozen (or so) Theistic Arguments” (PDF). Calvin College. Архивирано из оригинала (PDF) 2008-07-24. г. Приступљено 2007-11-25.
- Schneider, Nathan (2013). God in Proof: The Story of a Search from the Ancients to the Internet. University of California Press. ISBN 9780520269071.
- Swinburne, Richard (2004). The Existence of God (2nd изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0199271672.
- Walls, Jerry L.; Dougherty, Trent, ур. (2018). Two Dozen (or so) Arguments for God. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0190842222.
- Dawkins, Richard (2006). The God Delusion. Bantam Books. стр. 50. ISBN 978-0-618-68000-9.
- Barron, Robert (2011). Catholicism: A Journey to the Heart of the Faith. The Doubleday Religious Publishing Group. ISBN 9780307720511.
- „Ibn Rushd (Averroes)”. Архивирано из оригинала 2018-05-09. г. Приступљено 2018-05-09.
- „Quranic Parable”. Quran.com. Архивирано из оригинала 2018-05-09. г. Приступљено 2018-05-09.
- „Quranic Parable”. Quran.com. Архивирано из оригинала 2018-05-09. г. Приступљено 2018-05-09.
- „Quranic Parable”. Quran.com. Архивирано из оригинала 2018-05-09. г. Приступљено 2018-05-09.
- Seeskin, Kenneth. „Maimonides”. plato.stanford. Архивирано из оригинала 2018-05-26. г. Приступљено 2018-05-14.
- Flew, Antony (1976). „The Presumption of Atheism”. The Presumption of Atheism, and other Philosophical Essays on God, Freedom, and Immortality. New York: Barnes and Noble. стр. 14ff. Архивирано из оригинала 2005-10-12. г. Приступљено 2011-12-10. „In this interpretation an atheist becomes: not someone who positively asserts the non-existence of God; but someone who is simply not a theist. Let us, for future ready reference, introduce the labels 'positive atheist' for the former and 'negative atheist' for the latter.”
- Martin, Michael (2006). The Cambridge Companion to Atheism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84270-9. Архивирано из оригинала 2015-05-02. г. Приступљено 2016-01-27.
- „Definitions of the term "Atheism"”. Ontario Consultants on Religious Tolerance. 2007. Архивирано из оригинала 2010-12-06. г. Приступљено 2010-06-01.
- Carroll, Robert (2009-02-22). „agnosticism”. The Skeptic's Dictionary. skepdic.com. Архивирано из оригинала 2009-09-25. г. Приступљено 2009-10-17.
- Cline, Austin. „What is Agnosticism?”. About.com. Архивирано из оригинала 2012-03-23. г. Приступљено 2009-01-08.
- Spitzer, Robert J., 1952- (2010). New proofs for the existence of God : contributions of contemporary physics and philosophy. Grand Rapids, Mich.: William B. Eerdmans Pub. стр. 73. ISBN 978-0-8028-6383-6. OCLC 466359148.
- Stenger, Victor J., 1935-2014. (2007). God : the failed hypothesis : how science shows that God does not exist. Amherst, N.Y.: Prometheus Books. стр. 43. ISBN 978-1-59102-481-1. OCLC 72988016.
- Polkinghorne, John (1998). Belief in God in an Age of Science. Yale University Press. ISBN 978-0-300-07294-5.
- Lewis, C.S. „10”. Mere Christianity, Bk. III.
- Maria Ekstrand; Bryant, Edwin H. (2004). The Hare Krishna movement: the postcharismatic fate of a religious transplant. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12256-6.
- Hinman, Joseph (2014-05-28). The Trace of God: A Rational Warrant for Belief (1 изд.). GrandViaduct. ISBN 978-0-9824087-1-1.
- Hinman, Joseph (11. 7. 2010). „On Rational Warrant”. Metacrock. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. Приступљено 2014-06-13.