Негев

Пустиња у Израелу

Негев (хебрејски נֶגֶב, тиберијски хебрејски Néḡeḇ; арапски النقب an-Naqab) је пустињска регија у јужном Израелу. У библијском хебрејском, негев значи „југ“. Негев заузима већи део Јужног округа Израела. Географски, преко 13.000 km² Негева формира обрнути троугао чија се западна страна додирује са пустињом полуострва Синај, а чија је источна граница Вади Арабах.

Пустиња Негев
נֶגֶב
النقب
Локација Израел
Површина13,000 km2
Геологија
Типпесковито-каменита

Централни град је Биршеба (око 200.000 становника), на северу. Јужни крај чини Еилатски залив и град Еилат. Међу Осталим градовима су Димона и Мицпе Рамон, више бедуинских градова, попут Рахата и Тел Шеве.

Акација у пустињи Негев.

У Негеву се налази више интересантних културних и географских локација. Међу њима су три огромна ерозиона круга која личе на кратере (махтешим), који су јединствени у региону: ha-Machtesh ha-Gadol („Велики кратер“), ha-Machtesh ha-Katan („Мали кратер“) и кратер Рамон. Овај последњи је највећи - он је вероватно највећи природни кратер на Земљи (кратер који није настао ударом астероида).

Иако је историјски део одвојеног региона (познатог у римско доба као Арабија Петра), Негев је додат предложеној области Мандатне Палестине, чији су велики делови касније постали Израел, 10. јула 1922. године, након што га је признао британски представник Сент Џон Филби „у име Транс-Јордана“.[1] Упркос томе, регион је остао искључиво арапски до 1946. године; као одговор на британски Морисон-Грејдијев план који би то подручје доделио арапској држави, Јеврејска агенција је усвојила 11 тачака у плану Негева за почетак насељавања Јевреја у тој области.[2][3] У року од годину дана, План Уједињених нација о подели Палестине доделио је то подручје јеврејској држави, касније Израелу.

У октобру 2012, глобални издавач туристичких водича Лоунли Планет оценио је Негев као друго место на листи десет најбољих светских регионалних туристичких дестинација за 2013, наводећи његову тренутну трансформацију кроз развој.[4][5]

Клима

уреди

Регија Негев је сушна (Еилат прима у просеку само 24 mm падавина годишње), прима веома мало кише због свог положаја источно од Сахаре (за разлику од Медитерана који се налази на западу Израела), и екстремних температура због своје локације 31 степен северно. Међутим, најсеверније области Негева, укључујући Бершебу, су полупустиње. Уобичајена количина падавина од јуна до октобра је нула. Снег и мраз су ретки у северном Негеву, а снег и мраз су непознати у околини Еилата у најјужнијем Негеву.[6]

Клима Бершеве
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 28,4
(83,1)
31
(88)
35,4
(95,7)
40,9
(105,6)
42,2
(108)
46
(115)
41,5
(106,7)
40,5
(104,9)
41,2
(106,2)
39,6
(103,3)
34
(93)
31,4
(88,5)
46
(115)
Максимум, °C (°F) 16,7
(62,1)
17,5
(63,5)
20,1
(68,2)
25,8
(78,4)
29
(84)
31,3
(88,3)
32,7
(90,9)
32,8
(91)
31,3
(88,3)
28,5
(83,3)
23,5
(74,3)
18,8
(65,8)
25,7
(78,3)
Минимум, °C (°F) 7,5
(45,5)
7,6
(45,7)
9,3
(48,7)
12,7
(54,9)
15,4
(59,7)
18,4
(65,1)
20,5
(68,9)
20,9
(69,6)
19,5
(67,1)
16,7
(62,1)
12,6
(54,7)
8,9
(48)
14,2
(57,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) −5
(23)
−0,5
(31,1)
2,4
(36,3)
4
(39)
8
(46)
13,6
(56,5)
15,8
(60,4)
15,6
(60,1)
13
(55)
10,2
(50,4)
3,4
(38,1)
3
(37)
−5
(23)
Количина падавина, mm (in) 49,6
(1,953)
40,4
(1,591)
30,7
(1,209)
12,9
(0,508)
2,7
(0,106)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0,4
(0,016)
5,8
(0,228)
19,7
(0,776)
41,9
(1,65)
204,1
(8,035)
Дани са падавинама 9,2 8 6,4 2,6 0,8 0 0 0 0,1 1,8 4,6 7,5 41
Извор: Israel Meteorological Service[7][8]
Клима Еилата
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,2
(90)
35,8
(96,4)
38,7
(101,7)
43,4
(110,1)
45,2
(113,4)
47,4
(117,3)
48,3
(118,9)
48,0
(118,4)
45,0
(113)
44,3
(111,7)
38,1
(100,6)
33,6
(92,5)
48,3
(118,9)
Максимум, °C (°F) 21,3
(70,3)
23,0
(73,4)
26,1
(79)
31,0
(87,8)
35,7
(96,3)
38,9
(102)
40,4
(104,7)
40,0
(104)
37,3
(99,1)
33,1
(91,6)
27,7
(81,9)
23,0
(73,4)
31,46
(88,63)
Минимум, °C (°F) 10,4
(50,7)
11,8
(53,2)
14,6
(58,3)
18,4
(65,1)
22,5
(72,5)
25,2
(77,4)
27,3
(81,1)
27,4
(81,3)
25,2
(77,4)
21,8
(71,2)
16,3
(61,3)
11,9
(53,4)
19,4
(66,91)
Апсолутни минимум, °C (°F) 1,2
(34,2)
0,9
(33,6)
3,0
(37,4)
8,4
(47,1)
12,1
(53,8)
18,5
(65,3)
20,0
(68)
19,4
(66,9)
18,6
(65,5)
9,2
(48,6)
5,3
(41,5)
2,5
(36,5)
0,9
(33,6)
Количина кише, mm (in) 4
(0,16)
3
(0,12)
3
(0,12)
2
(0,08)
1
(0,04)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
4
(0,16)
2
(0,08)
5
(0,2)
24
(0,96)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 2,1 1,8 1,6 0,9 0,7 0 0 0 0 0,7 0,8 1,9 10,5
Извор: Israel Meteorological Service[9][10][11][12]

Историја

уреди
 
Од три врсте акације које расту на високом платоу Негева, Acacia pachyceras је најотпорнија на хладноћу.
 
Статуа у пустињи Негев у Израелу

Праисторијски номади

уреди

Номадски живот у Негеву датира уназад најмање 4.000 година,[13] а можда чак и 7.000 година.[14]

Бронзано доба

уреди

Прва урбанизована насеља настала су комбинацијом група Ханана, Амалекита, Аморита, Набатејаца и Едомита око 2000. године пре нове ере.[13] Фараонски Египат је заслужан за увођење вађења и топљења бакра у Негеву и на Синају између 1400. и 1300. п. н. е.[13][15]

Библијски

уреди

Величина библијског Негева

уреди

Према израелским археолозима, у Хебрејској Библији, термин Негев се односи само на северни, полусушни део онога што се данас назива Негев. Од тога долина Арад-Бершева, која прима довољно кише да омогући пољопривреду, а самим тим и седентарно занимање („руб пустиње“), дефинисана је као „источни (библијски) Негев“.[16]

Библијска референца

уреди

Према 13. поглављу Књиге постања, Аврахам је неко време живео у Негеву након што је био прогнан из Египта.[17] Током путовања Изласка у Обећану земљу, Мојсије је послао дванаест извиђача у Негев да процене земљу и становништво.[18] Касније је северни део библијског Негева насељавало Јудино племе, а јужни део библијског Негева Симеоново племе. Негев је касније био део Соломонове краљевине (у целини, све до Црвеног мора), а затим, са различитим проширењима ка југу, део Јудејског краљевства.[19]

Византинци

уреди

Византијска власт у 4. веку је увела хришћанство у популацију.[13] Основани су пољопривредни градови и становништво су експоненцијално расли.[13]

У јануару 2021. године, археолози из Израелске управе за антиквитете објавили су да су открили надгробни споменик стар 1.400 година са грчким натписом од стране запосленог у Управи за паркове и природу у Националном парку Ницана. На камену хришћанке по имену Марија биле су исписане ове речи: „Блажена Марија која је живела непорочним животом“.[20][21][22]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Biger, Gideon (2004). The Boundaries of Modern Palestine, 1840–1947. Routledge. стр. 181. ISBN 978-1-135-76652-8. 
  2. ^ Karsh, Efraim; Miller, Rory (23. 10. 2013). Israel at Sixty: Rethinking the Birth of the Jewish State. Routledge. стр. 55—. ISBN 978-1-317-96776-7. 
  3. ^ Pappé, Ilan (15. 8. 1994). The Making of the Arab-Israeli Conflict, 1947–1951. I.B. Tauris. стр. 52—. ISBN 978-1-85043-819-9. 
  4. ^ Gattegno, Ilan (26. 10. 2012). „Negev named among top ten travel destinations for 2013”. Israel Hayom. Архивирано из оригинала 6. 10. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2012. 
  5. ^ „Best in Travel 2013 – Top 10 regions”. Lonely Planet. 23. 10. 2012. Архивирано из оригинала 9. 3. 2013. г. Приступљено 2. 4. 2013. 
  6. ^ „Beersheba, ISR Weather”. MSN. Архивирано из оригинала 2007-11-17. г. Приступљено 2008-01-25. 
  7. ^ „Averages and Records for Beersheba (Precipitation, Temperature and Records [Excluding January and June] written in the page)”. Israel Meteorological Service. август 2011. Архивирано из оригинала 2010-09-14. г. 
  8. ^ „Records Data for Israel (Data used only for January and June)”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 2011-08-23. г. 
  9. ^ „Averages and Records for Tel Aviv (Precipitation, Temperature and Records written in the page)”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 14. 9. 2010. г. Приступљено 1. 8. 2010. 
  10. ^ „Extremes for Tel Aviv [Records of February and May]”. Israel Meteorological Service. Архивирано из ��ригинала 10. 7. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2015. 
  11. ^ „Temperature average”. Israel Meteorological Service. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 8. 12. 2011. 
  12. ^ „Precipitation average”. Архивирано из оригинала 25. 9. 2011. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  13. ^ а б в г д Mariam Shahin. Palestine: A Guide. (2005) Interlink Books. ISBN 1-56656-557-X
  14. ^ Israel Finkelstein; Avi Perevolotsky (август 1990). „Processes of Sedentarization and Nomadization in the History of Sinai and the Negev”. Bulletin of the American Schools of Oriental Research (279): 67—88. 
  15. ^ J. M. Tebes (2008). „Centro y periferia en el mundo antiguo. El Negev y sus interacciones con Egipto, Asiria, y el Levante en la Edad del Hierro (1200-586 A.D.) ANEM 1. SBL – CEHAO” (PDF). uca.edu.ar. 
  16. ^ Beit-Arieh, Itzhaq (1999). „Introduction: Settlement in the Eastern Negev”. Tel Ira: a stronghold in the biblical Negev. The Emery and Clare Yass Publications in Archaeology: Monograph Series of the Institute of Archaeology. Tel Aviv: Tel Aviv University. ISBN 965-440-008-1. Архивирано из оригинала 9. 7. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019. 
  17. ^ Genesis 13:1,3
  18. ^ Numbers 13:17
  19. ^ Evenari, Michael; Shanan, Leslie; Tadmor, Naphtali (8. 5. 1982). The Negev: The Challenge of a Desert . Harvard University Press. стр. 18. ISBN 9780674606722. Приступљено 8. 5. 2018 — преко Internet Archive. 
  20. ^ staff, T. O. I. „'Blessed Maria who lived immaculate life': Ancient tombstone found at Negev park”. www.timesofisrael.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-22. 
  21. ^ „Archaeologists find Byzantine tombstone inscribed 'Blessed Maria' in Israel”. Haaretz.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-22. 
  22. ^ Gershon, Livia. „A Tombstone Inscribed in Ancient Greek Is Found in Southern Israel”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-22. 

Спољашње везе

уреди