Мујо Улћинаку

Улћинаку је рођен у Улцињу (због тога су га звали и "Улћинаку" - Улцињанин) у данашњој Црној Гори 1896. године у породици рибара и морнара. Још као младић био је у Скадру и у Љешу у трговачкој флоти. После се пријавио у албанску ратну морнарицу где је напредовао до чина морнаричког водника. Своју војну службу је поглавито провео у морнаричкој бази у Драчу. Улћинаку је био један од ретких официра албанске краљевске војске који су пружили отпор италијанској војсци која је напала Албанију 7. априла 1939. године. У Драчу је окупио 360 људи и сам је био наоружан само митраљезом и поставио се у центар одбрамбене линије. Погинуо је у Драчу када га је погодила граната испаљена са италијанског ратног брода. Његово тело није никада нађено.

Након рата у част Мује Улћинакуа је подигнут споменик испред Драчке тврђаве. Његово име носи једна школа у Драчу, једна улица у Тирани, од 2005. године неуставном одлуком Скупштине општине и једна улица у Улцињу, уместо улице Ивана Милутиновића^[1], као и једна улица у Приштини.^[2] . Године 1979. снимљен је документарни филм Lufton Mujo Ulqinaku (срп. Борба Мује Улћинакуа) која говори о његовој одбрани Драча.