Мумбај
Мумбај (мара. मुम्बई, Мумбај, до 1995. Бомбај, Град седам острва, Град снова,)[8] је главни град државе Махараштра у Индији и највећа лука на Арапском мору и индијском полуострву. То је највећи град у Индији, али не и главни. Град (без појаса предграђа) има 12.883.654 становника, док са предграђима и северним деловима броји 19.994.372 становника и чини шесту по величини градску агломерацију на свету (процене од 1. јануара 2006)[9][10] Мумбај има највећи број милијардера и милионера међу свим градовима Индије.[11][12]
| Мумбај | |
|---|---|
 Мумбај | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Индија |
| Савезна држава | Махараштра |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 12.478.447 [1][2][3] |
| Агломерација | 19.994.372 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 18° 57′ 53″ С; 72° 49′ 33″ И / 18.964722° С; 72.825833° И |
| Апс. висина | 14 m |
| Површина | 4.355[4] km2 |
  Мумбај Мумбај на карти Индије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Вишванат Махадешвар[5][6][7] |
| Поштански број | 400001 |
| Позивни број | 0022 |
| Веб-сајт | |
| http://www.mcgm.gov.in/ | |
Лежи на истоименом острву пред западном обалом Индије. Модерни развој града почиње тек у првој половини 19. века, када Бомбај постаје седиште индијске трговине. У врху залива Бек Беј подигнут је уз стару хиндуистичку језгру низ монументалних зграда (истиче се железничка станица Викторија). Отмене стамбене четврти на полуострвима Кобала и Малабар стопиле су се дуж обала залива у импозантну целину.[13] Културно средиште са свеучилиштем (од 1857), књижарама, музејима, низом храмова, познатом „кулом тишине“ (гробље богатих Парса) и други. Важан центар памучне индустрије, производња вуне, свиле и аутомобила; метална, хемијска, дрвна, кожна и прехрамбена индустрија; прерада нафте; филмска индустрија (70% индијске производње). На суседном острву Тромбај изграђен је први нуклеарни реактор у Индији. Модерно уређена лука повезује Бомбај („врата Индије“, назив за град и за монументалну грађевину кроз коју се из луке улази у град) и Индију са западним светом. Извози се памук, семено уље, пиринач, пшеница, руда манган; а увози текстил и гвожђе, челик, машине, угаљ. Железничким пругама и путевима Бомбај је спојен са осталим деловима Индије. Важно чвориште међународних ваздушних линија.
Мумбај је финансијска, комерцијална[14] и забавна престоница Индије. Он је исто тако један од десет највећих трговинских центара на свету у погледу глобалне финансијске размене,[15] који генерише 6,16% индијске ГДП вредности[16] и обухвата 25% индустријске производње, 70% поморске трговине у Индији (Мубај порт траст и JNPT),[17] и 70% трансакције капитала индијске економије.[18] У граду се налазе важне финансијске институције као што је Банка резерви Индије, Бомбајска берза, Национална берза Индије, SEBI и корпорациона седишта бројних индијских предузећа и мултинационалних корпорација. Такође је дом неким од индијских премијерних научних и нуклеарних института као што су BARC, NPCL, IREL, TIFR, AERB, AECI, и Департмент за атомску енергију. У граду су такође смештени индијски хинди (Боливуд) и Марати филмска и телевизијска индустрија. Мумбајске пословне могућности, као и његов потенцијал да пружи висок стандард живота,[19] привлаче мигранте из целе Индије, тако да је град место превирања мноштва заједница и култура.
Географија
уреди
Површина Мумбаја износи 4.355 km².[4] Мумбаја се састоји од два засебна региона: града Мумбаја и приградског округа Мумбаја, који формирају два засебна управна округа Махараштре.[20] Регион градског круга се назива и Острвски град или Јужни Мумбај.[16] Укупна површина Мумбаја је 603,4 km2 (233 sq mi).[21] Од тога, острвски град покрива 67,79 km², док приградски округ има 370 km², и укупно 437,71 km² је под управом Општинске корпорације ширег Мумбаја (МЦГМ). Преостала област припада одбрамбеним снагама, Мумбајском лучном трасту, Комисији за атомску енергију и националном парку Боривали.[22]
Мумбај лежи на ушћу реке Улхаса на западној обали Индије, у приморском региону познатом као Конкан. Он је смештен на острву Салсете, које делимично дели са округом Тан.[23] На западу Мумбај излази на Араско море.[24] Многи делови града леже непосредно изнад нивоа мора, са елевацијом у опсегу од 10 m до 15 m;[25] град има просечну надморску висину од 14 m.[26] Северни Мумбај (Salsette) је брдовит,[27] и највиша тачка града је на 450 m на Салсети у Повај–Канхери венцу.[28] Национални парк Сањај Ганди (Национални парк Боривали) је делом лоциран у приградском округу Мумбаја, а делом у округу Тан, и покрива област од 103.09 km².[29]
-
Мумбај се састоји од два округа
-
Мумбајски метрополитански регион, сателитска слика са Ландсата 5 направљена 30. јануара 2011.
Поред бране Батса, постоји шест главних језера из којих се град снабдева водом: Вихар, Доња Вајтарна, Горња Вајтарна, Тулси, Танса и Повај. Језера Тулси и Вихар су лоцирана у Националном парку Боривили, унутар градских граница. Вода из језера Повај, које је такође унутар градских граница, се користи само за пољопривредне и индустријске сврхе.[30] Три мале реке, Дахисар (река), Појсар (река) и река Охивара (или Ошивара) истичу из парка, док загађена Мити (река) истиче из језера Тулси и сакупља прелив воде из језера Вихар и Повај.[31] Обале града су разуђене бројним потоцима и заливима, и протежу се од потока Тан на истоку до Мадх Марве на западној страни.[32] Источна обала острва Салсет је покривена великим мангровским мочварама са богатим биодиверзитетом, док је западна обала углавном песковита и каменита.[33]
Земљишни покривач у градском региону је предоминантно песковит услед близине мора. У предграђима, земљиште је углавном алувијално и глинасто.[34] Камена основа испод земљишног покривача се састоји од црних деканских базалтних токова, и њихових киселих и базних варијанти које датирају из ера касне Креде и раног Еоцена.[35] Мумбај седи на сеизмички активној зони због присутва 23 линије раздвајања у близини.[36] Област је класификована као регион сеизмичке зоне III,[37] што значи да може да дође до земљотреса са магнитудом од 6,5 на Рихтеровој скали.[38]
Клима
уреди
Мумбај има Тропску климу, специфично тропску влажну и суву климу (Aw) по Кепеновој класификацији клима, са седам сувих месеци и врхунцем киша у јулу.[39] Хладнијој сезони од децембра до фебруара следи летња сезона од марта до јуна. Период од јуна до око краја септембра се састоји од југозападне монсунске сезоне, и октобар и новембар формирају пост-монсунску сезону.[40]
Између јуна и септембра, југозападне монсунске кише шибају град. Премонсунске кише падају у мају. С времена на време се јављају североисточне монсунске кише у октобру и новембру. Максимална годишња количина падавина икад забележена је била 3.452 mm (136 in) 1954. године.[41] Највиша забележена количина падавина у једном дану од 944 mm (37 in) се догодила 26. јула 2005.[42] Просечна тотална годишња количина падавина је 2.146,6 mm (85 in) за сам град, и 2.457 mm (97 in) за предграђа.[41]
Просечна годишња температура је 27,2 °C (81 °F), а просечна преципитација је 2.167 mm (85 in).[43] У граду је просечна максимална температура 31,2 °C (88 °F), док је просечна минимална температура 23,7 °C (75 °F). У предграђима, дневна средња максимална температура је у опсегу од 29,1 °C (84 °F) до 33,3 °C (92 °F), док је дневна минимална температура у опсегу од 16,3 °C (61 °F) до 26,2 °C (79 °F).[41] Рекордно висока температура од 40,2 °C (104 °F) је забележена 28. марта 1982,[44] а рекордно ниска од 7,4 °C (45 °F) 27. јануара 1962.[45]
| Клима Мумбај (Међународни аеродром Чатрапати Шиваџи) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 37,1 (98,8) |
39,6 (103,3) |
41,7 (107,1) |
42,2 (108) |
41,0 (105,8) |
37,1 (98,8) |
34,8 (94,6) |
33,5 (92,3) |
36,4 (97,5) |
37,9 (100,2) |
37,4 (99,3) |
39,8 (103,6) |
42,2 (108) |
| Максимум, °C (°F) | 30,7 (87,3) |
31,2 (88,2) |
32,5 (90,5) |
33,0 (91,4) |
33,3 (91,9) |
32,1 (89,8) |
30,0 (86) |
29,6 (85,3) |
30,4 (86,7) |
33,2 (91,8) |
33,5 (92,3) |
32,0 (89,6) |
31,8 (89,2) |
| Минимум, °C (°F) | 16,8 (62,2) |
17,8 (64) |
21,0 (69,8) |
23,9 (75) |
26,3 (79,3) |
26,0 (78,8) |
24,9 (76,8) |
24,7 (76,5) |
24,3 (75,7) |
23,4 (74,1) |
20,9 (69,6) |
18,6 (65,5) |
22,4 (72,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 7,4 (45,3) |
8,5 (47,3) |
13,8 (56,8) |
16,9 (62,4) |
20,2 (68,4) |
19,8 (67,6) |
21,2 (70,2) |
19,4 (66,9) |
20,7 (69,3) |
16,7 (62,1) |
13,3 (55,9) |
10,6 (51,1) |
7,4 (45,3) |
| Количина кише, mm (in) | 0,6 (0,024) |
1,3 (0,051) |
0,2 (0,008) |
0,7 (0,028) |
12,5 (0,492) |
523,1 (20,594) |
799,7 (31,484) |
529,7 (20,854) |
312,3 (12,295) |
55,8 (2,197) |
16,8 (0,661) |
5,3 (0,209) |
2,258 (88,898) |
| Дани са кишом | 0,1 | 0,1 | 0,0 | 0,1 | 0,7 | 14,5 | 23,2 | 21,4 | 14,4 | 3,0 | 1,0 | 0,4 | 78,9 |
| Релативна влажност, % | 69 | 67 | 69 | 71 | 70 | 80 | 86 | 86 | 83 | 78 | 71 | 69 | 75 |
| Сунчани сати — месечни просек | 269,5 | 257,6 | 274,3 | 283,7 | 296,2 | 148,6 | 73,4 | 75,9 | 165,1 | 240,2 | 245,8 | 253,2 | 2.583,5 |
| Извор #1: Индијски метеоролошки департмент (Период 1961–1990, забележене високе и ниске вредности до 2010)[46][47] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (humidity, sun 1971–1990)[48] | |||||||||||||
Историја
уреди.jpg){kind=link}
У португалској власти је од 1534. Од 1661. под управом енглеске Источноиндијске компаније. Од 1708. седиште британске управе у Индији. Брзо се развија после отварања Суецког канала (1869). Ту је 1908. дошло до првог великог радничког штрајка у Индији, који је војска угушила у крви. У ослобођеној Индији од 1947. седиште провинције, а од 1956. федералне државе Бомбај. 1960. Бомбај је постао главни град државе Махараштра.
Становништво
уредиПрема незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 12.478.447 становника.
| 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|
| 9.925.891[49] | 11.978.450[49] | 12.478.447[1] |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уредиРеференце
уреди- ^ а б Census of India 2011: Provisional Population Totals. Cities having population 1 lakh and above., Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „INDIA STATS : Million plus cities in India as per Census 2011”. Press Information Bureau, Mumbai. National Informatics Centre. Архивирано из оригинала 30. 06. 2015. г. Приступљено 20. 8. 2015.
- ^ „Maharashtra (India): Districts, Cities, Towns and Outgrowth Wards - Population Statistics in Maps and Charts”.
- ^ а б „Mumbai metropolitan area”. Projectsecoa.eu. Архивирано из оригинала 13. 05. 2013. г. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ Sena's Mahadeshwar is Mumbai's 76th mayor
- ^ Shiv Sena's Vishwanath Mahadeshwar elected Mumbai mayor
- ^ Shiv Sena’s Vishwanath Mahadeshwar becomes Mumbai’s 76th mayor
- ^ „The Seven Islands”. The Mumbai Pages. 16. 7. 1995. Приступљено 27. 10. 2012.
- ^ „India stats: Million plus cities in India as per Census 2011”. Press Information Bureau, Mumbai (Саопштење). Press Information Bureau, Government of India. 31. 10. 2011. Архивирано из оригинала 30. 06. 2015. г. Приступљено 05. 04. 2017.
- ^ „Population of urban agglomerations with 750,000 inhabitants or more in 2007 (thousands) 1950–2025 (India)”. Department of Economic and Social Affairs (UN). Архивирано из оригинала 18. 6. 2009. г. Приступљено 9. 6. 2009.
- ^ Bharucha, Nauzer (9. 3. 2015). „Thirty of India's 68 billionaires live in Mumbai”. Times of India. Mumbai. Приступљено 10. 3. 2015.
- ^ „With 68 billionaires, India ranks 7th globally; Mumbai leads in India with 30”. Daily News and Analysis. New Delhi. 10. 3. 2015. Приступљено 10. 3. 2015.
- ^ „India needs cities network for easy rural-urban shift – Economy and Politics”. livemint.com. 3. 8. 2009. Приступљено 5. 5. 2010.
- ^ Lakshmi, Rama (14. 4. 2011). „New millionaires hope to serve as role models for India's lower castes”. The Washington Post. Mumbai. Приступљено 23. 6. 2015.
- ^ „Mumbai, a land of opportunities”. The Times of India. 20. 7. 2011. Приступљено 22. 7. 2011.
- ^ а б „Mumbai Urban Infrastructure Project”. Mumbai Metropolitan Region Development Authority (MMRDA). Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 18. 7. 2008.
- ^ „10 worst oil spills that cost trillions in losses : Rediff.com Business”. Business.rediff.com. Приступљено 16. 8. 2010.
- ^ Mahajan, Poonam (26. 7. 2014). „Poonam Mahajan explains why Mumbai is at the very heart of India story”. DNA India. Mumbai. Приступљено 21. 6. 2015.
- ^ Corporation 2007, стр. 451
- ^ „Mumbai Suburban”. National Informatics Centre (Mahrashtra State Centre).
- ^ „Area and Density – Metropolitan Cities” (PDF). Ministry of Urban Development (Government of India). стр. 33. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 04. 2009. г. Приступљено 28. 4. 2008.
- ^ Mumbai Plan, 1.2 Area and Divisions
- ^ Greater Bombay District Gazetteer 1960, стр. 2
- ^ Mumbai Plan, 1.1 Location
- ^ Krishnamoorthy 2008, стр. 218
- ^ „Mumbai, India”. Weatherbase. Приступљено 19. 3. 2008.
- ^ Mumbai Plan, 1.3.2.2 Salsette Island
- ^ Srinivasu, T.; Pardeshi, Satish. „Floristic Survey of Institute of Science, Mumbai, Maharashta State”. Government of Maharashtra. Архивирано из оригинала 17. 07. 2009. г. Приступљено 26. 8. 2009.
- ^ Bapat 2005, стр. 111–112
- ^ „Salient Features of Powai Lake”. Department of Environment (Government of Maharashtra). стр. 1—3. Архивирано из оригинала (PPT) 15. 07. 2011. г. Приступљено 29. 4. 2009.
- ^ Mumbai Plan, 1.7 Water Supply and Sanitation
- ^ Sen, Somit (13. 12. 2008). „Security web for city coastline”. The Times of India. Приступљено 30. 4. 2009.
- ^ Patil 1957, стр. 45–49
- ^ Mumbai Plan, 1.3.1 Soil
- ^ Mumbai Plan, 1.3.2 Geology and Geomorphology
- ^ Kanth, S. T. G. Raghu; Iyenagar, R. N. (10. 12. 2006). „Seismic Hazard estimation for Mumbai City”. Current Science. Current Science Association. 91 (11): 1486. Приступљено 3. 9. 2009. „This is used to compute the probability of ground motion that can be induced by each of the twenty-three known faults that exist around the city.”
- ^ Seismic Zoning Map (Мапа). India Meteorological Department. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 20. 7. 2008.
- ^ „The Seismic Environment of Mumbai”. Department of Theoretical Physics (Tata Institute of Fundamental Research). Приступљено 6. 12. 2007.
- ^ Proceedings of the Indian National Science Academy 1999, стр. 210
- ^ Greater Bombay District Gazetteer 1960, стр. 84
- ^ а б в Mumbai Plan, 1.4 Climate and Rainfall
- ^ Kishwar, Madhu Purnima (3. 7. 2006). „Three drown as heavy rain lashes Mumbai for the 3rd day”. Daily News and Analysis (DNA). Mumbai. Приступљено 15. 6. 2009.
- ^ Rohli & Vega 2007, стр. 267
- ^ WMO bulletin, 2000 & °C on 28 March 1982, the highest since 1955.", p. 346, "Bombay recorded a maximum temperature of 40.2
- ^ „Mumbai still cold at 8.6 °C”. The Times of India. 9. 2. 2008. Приступљено 26. 4. 2009.
- ^ „Mumbai Climatological Table, Period: 1961–1990”. India Meteorological Department. Архивирано из оригинала 23. 09. 2013. г. Приступљено 16. 5. 2014.
- ^ „Ever recorded Maximum and minimum temperatures up to 2010” (PDF). India Meteorological Department. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 05. 2013. г. Приступљено 18. 1. 2014.
- ^ „Mumbai (Bombay) Colaba Climate Normals 1971–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 1. 2014.
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung, Приступљено 13. 4. 2013.
Литература
уреди- Corporation, Marshall Cavendish (2007). World and Its Peoples: Eastern and Southern Asia. Marshall Cavendish. стр. 451. ISBN 978-0-7614-7631-3. Приступљено 8. 7. 2012.
- Baptista, Elsie Wilhelmina (1967). The East Indians: Catholic Community of Bombay, Salsette and Bassein. Bombay East Indian Association.
- Bates, Crispin (2003). Community, Empire and Migration: South Asians in Diaspora. Orient Blackswan. ISBN 978-81-250-2482-8.
- Brunn, Stanley; Williams, Jack Francis; Zeigler, Donald (2003). Cities of the World: World Regional Urban Development (Third изд.). Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 978-0-06-381225-3.
- Campbell, Dennis (2008). International Telecommunications Law [2008]. II. ISBN 978-1-4357-1699-5.
- Census of India, 1961. 5. Office of the Registrar General (India). 1962.
- Carsten, F. L. (1961). The New Cambridge Modern History (The ascendancy of France 1648–88). V. Cambridge University Press Archive. ISBN 978-0-521-04544-5.
- Chaudhuri, Asha Kuthari (2005). „Introduction: Modern Indian Drama”. Mahesh Dattani: An Introduction. Contemporary Indian Writers in English. Foundation Books. ISBN 978-81-7596-260-6. Приступљено 26. 4. 2009.
- Chittar, Shantaram D. (1973). The Port of Bombay: a brief history. Bombay Port Trust.
- Datta, Kavita; Jones, Gareth A. (1999). Housing and finance in developing countries. Volume 7 of Routledge studies in development and society (illustrated изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-17242-4.
- David, M. D. (1973). History of Bombay, 1661–1708. University of Mumbai.
- David, M. D. (1995). Bombay, the city of dreams: a history of the first city in India. Himalaya Publishing House.
- Davis, Mike (2006). Planet of Slums [" Le pire des mondes possibles : de l'explosion urbaine au bidonville global "]. Paris: La Découverte. ISBN 978-2-7071-4915-2.
- Dwivedi, Sharada; Mehrotra, Rahul (2001). Bombay: The Cities Within. Eminence Designs. ISBN 978-81-85028-80-4.
- Environment and urbanization. v. 14, no. 1. International Institute for Environment and Development. 2002. ISBN 978-1-84369-223-2. Приступљено 29. 8. 2009.
- „Executive Summary on Comprehensive Transportation Study for MMR” (PDF). MMRDA. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2010. г. Приступљено 28. 8. 2009.
- Farooqui, Amar (2006). Opium city: the making of early Victorian Bombay. Three Essays Press. ISBN 978-81-88789-32-0.
- Fortescue, J. W. (2008). A History of the British Army. III. Read Books. ISBN 978-1-4437-7768-1.
- Fuller, Christopher John; Bénéï, Véronique (2001). The everyday state and society in modern India. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 978-1-85065-471-1.
- Ganti, Tejaswini (2004). „Introduction”. Bollywood: a guidebook to popular Hindi cinema. Routledge. ISBN 978-0-415-28854-5.
- Greater Bombay District Gazetteer. Maharashtra State Gazetteers. v. 27, no. 1. Gazetteer Department (Government of Maharashtra). 1960.
- Ghosh, Amalananda (1990). An Encyclopaedia of Indian Archaeology. Brill. ISBN 978-81-215-0088-3.
- Guha, Ramachandra (2007). India after Gandhi. HarperCollins. ISBN 978-0-06-019881-7.
- Hansen, Thomas Blom (2001). Wages of violence: naming and identity in postcolonial Bombay. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08840-2. Приступљено 16. 8. 2009.
- Huda, Anwar (2004). The Art and Science of Cinema. Atlantic Publishers & Distributors. ISBN 978-81-269-0348-1. Приступљено 11. 6. 2008.
- Jha, Subhash K. (2005). The Essential Guide to Bollywood. Roli Books. ISBN 978-81-7436-378-7.
- Keillor, Bruce David (2007). Marketing in the 21st Century: New world marketing. 1. Praeger. ISBN 978-0-275-99276-7.
- Kelsey, Jane (2008). Serving Whose Interests?: The Political Economy of Trade in Services Agreements. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-44821-5.
- Khalidi, Omar (2006). Muslims in the Deccan: a historical survey. Global Media Publications. ISBN 978-81-88869-13-8.
- Kothari, Rajni (1970). Politics in India. Orient Longman.
- Krishnamoorthy, Bala (2008). Environmental Management: Text And Cases. PHI Learning Pvt. Ltd. ISBN 978-81-203-3329-1.
- Kumari, Asha (1990). Hinduism and Buddhism. Vishwavidyalaya Prakashan. ISBN 978-81-7124-060-9.
- Lok Sabha debates. New Delhi: Lok Sabha Secretariat. 1998.
- Machado, José Pedro (1984). „Bombaim”. Dicionário Onomástico Etimológico da Língua Portuguesa. Editorial Confluência. I.
- Mehta, Suketu (2004). Maximum City: Bombay Lost and Found. Alfred A Knopf. ISBN 978-0-375-40372-9.
- Metropolitan planning and management in the developing world: spatial decentralization policy in Bombay and Cairo. United Nations Centre for Human Settlements. 1993. ISBN 978-92-1-131233-1.
- Misra, Satish Chandra (1982). The Rise of Muslim Power in Gujarat: A History of Gujarat from 1298 to 1442. Munshiram Manoharlal Publishers.
- Morris, Jan; Winchester, Simon (2005) [1983]. Stones of empire: the buildings of the Raj (reissue, illustrated изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280596-6.
- „Mumbai Plan”. Department of Relief and Rehabilitation (Government of Maharashtra). Архивирано из оригинала 10. 03. 2009. г. Приступљено 29. 4. 2009.
- Naravane, M. S. (2007). Battles of the honourable East India Company: making of the Raj. APH Publishing. ISBN 978-81-313-0034-3.
- O'Brien, Derek (2003). The Mumbai Factfile. Penguin Books. ISBN 978-0-14-302947-2.
- „Office of the Commissioner of Police, Mumbai” (PDF, 1.18 MB). Mumbai Police. Приступљено 15. 6. 2009.
- Patel, Sujata; Masselos, Jim, ур. (2003). „Bombay and Mumbai: Identities, Politics and Populism”. Bombay and Mumbai. The City in Transition. Delhi, India: The Oxford University Press. ISBN 978-0-19-567711-9.
- Pai, Pushpa (2005). „Multilingualism, Multiculturalism and Education: Case Study of Mumbai City” (PDF). Ур.: Cohen, James; McAlister, Kara T.; Rolstad, Kellie; MacSwan, Jeff. Proceedings of the 4th International Symposium on Bilingualism. Cascadilla Press. стр. 1794—1806.
- Patil, R.P. (1957). The mangroves in Salsette Island near Bombay. Calcutta: Proceedings of the Symposium on Mangrove Forest.
- Phadnis, Aditi. Business Standard Political Profiles: Of Cabals and Kings. Business Standard.
- „Population and Employment profile of Mumbai Metropolitan Region” (PDF). Mumbai Metropolitan Region Development Authority (MMRDA). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2010. г. Приступљено 4. 6. 2010.
- Proceedings of the Indian National Science Academy. 65. Indian National Science Academy. 1999.
- Rana, Mahendra Singh (2006). India votes: Lok Sabha & Vidhan Sabha elections 2001–2005. Sarup & Sons. ISBN 978-81-7625-647-6.
- Rohli, Robert V.; Vega, Anthony J. (2007). Climatology (illustrated изд.). Jones & Bartlett Publishers. ISBN 978-0-7637-3828-0.
- Saini, A.K.; Chand; Hukam. History of Medieval India. Anmol Publications. ISBN 978-81-261-2313-1.
- Singh, K. S.; Bhanu, B. V.; B. R. Bhatnagar; Anthropological Survey of India; Bose, D. K.; V. S. Kulkarni; Sreenath, J. (2004). Maharashtra. XXX. Popular Prakashan. ISBN 978-81-7991-102-0.
- Shirodkar, Prakashchandra P. (1998). Researches in Indo-Portuguese history. 2. Publication Scheme. ISBN 978-81-86782-15-6.
- Swaminathan, R.; Goyal, Jaya (2006). Mumbai vision 2015: agenda for urban renewal. Macmillan India in association with Observer Research Foundation.
- Strizower, Schifra (1971). The children of Israel: the Bene Israel of Bombay. B. Blackwell.
- The Gazetteer of Bombay City and Island. Gazetteers of the Bombay Presidency. 2. Gazetteer Department (Government of Maharashtra). 1978.
- „The Mumbai Municipal Corporation Act, 1888” (PDF). State Election Commissioner (Government of Maharashtra). Архивирано из оригинала (PDF) 05. 07. 2007. г. Приступљено 3. 5. 2009.
- Kurian, Mathew; McCarney, Patricia (2010). Peri-urban water and sanitation services policy, planning and method. Dordrecht: Springer. ISBN 978-90-481-9425-4.
- Vilanilam, John V. (2005). Mass communication in India: a sociological perspective (illustrated изд.). SAGE. ISBN 978-0-7619-3372-4.
- Wasko, Janet (2003). How Hollywood works. SAGE. ISBN 978-0-7619-6814-6.
- WMO bulletin. 49. World Meteorological Organization. 2000.
- Yimene, Ababu Minda (2004). An African Indian Community in Hyderabad: Siddi Identity, Its Maintenance and Change. Cuvillier Verlag. ISBN 978-3-86537-206-2.
- Yule, Henry; Burnell, A. C. (1996) [1939]. A glossary of colloquial Anglo-Indian words and phrases: Hobson-Jobson (2 изд.). Routledge. ISBN 978-0-7007-0321-0.
- Zakakria, Rafiq; Indian National Congress (1985). 100 glorious years: Indian National Congress, 1885–1985. Reception Committee, Congress Centenary Session.
Спољашње везе
уреди- Official website of the Municipal Corporation of Greater Mumbai Архивирано на сајту Wayback Machine (28. октобар 2017)
- Official City Report