Монах Нестор
Монах Нестор, познатији као Летописац Нестор (рус. Нестор Летописец; 1056 — 1114) је био руски монах који је написао неке од најстаријих руских летописа.[1] Најпознатије дело му је Слово о Игоровом походу и Несторова хроника која је описује прве векове Кијевске Русије. Поред тога написао је Житије Теодосија Печерског и једну од редакција дела Житије Бориса и Глеба.
Нестор | |
---|---|
Датум рођења | 1056. |
Место рођења | Кијев |
Датум смрти | 1114. |
Место смрти | Кијев |
Из његовог живота познато је само да се 1073. замонашио у Кијево-печерској лаври, и да је заједно с другом двојицом монаха успешно испунио задатак проналаска мошти Светог Теодосија Печерског. Претпоставља се да је подржавао кнеза Свјатополка II у његовом ослањању на Скандинавце, а против утицаја Византије на Кијев.[2][3]
Језик његових летописа је руска редакција старословенског језика. Етнолошки детаљи о разним групама Словена од посебног су значења. Ипак, у његовом су делу присутне многе легенде, а стил му је понекад толико песнички да је вероватно користио народне епове.
Референце
уреди- ^ „Монах Нестор”. my.tretyakov.ru.
- ^ „Монах Нестор, хроничар: биографија светца”. sr.atomiyme.com. Приступљено 2023-02-05.
- ^ „Kada je živeo hroničar Nestor. Monah Nestor Letopisac: Životopis svetitelja”. travelerscoffee.ru. Приступљено 2023-02-05.
Спољашње везе
уреди