Монах Нестор, познатији као Летописац Нестор (рус. Нестор Летописец; 10561114) је био руски монах који је написао неке од најстаријих руских летописа.[1] Најпознатије дело му је Слово о Игоровом походу и Несторова хроника која је описује прве векове Кијевске Русије. Поред тога написао је Житије Теодосија Печерског и једну од редакција дела Житије Бориса и Глеба.

Нестор
Монах Нестор, Руски музеј, 1890.
Датум рођења1056.
Место рођењаКијев
Датум смрти1114.
Место смртиКијев
Монах Нестор, 1661.

Из његовог живота познато је само да се 1073. замонашио у Кијево-печерској лаври, и да је заједно с другом двојицом монаха успешно испунио задатак проналаска мошти Светог Теодосија Печерског. Претпоставља се да је подржавао кнеза Свјатополка II у његовом ослањању на Скандинавце, а против утицаја Византије на Кијев.[2][3]

Језик његових летописа је руска редакција старословенског језика. Етнолошки детаљи о разним групама Словена од посебног су значења. Ипак, у његовом су делу присутне многе легенде, а стил му је понекад толико песнички да је вероватно користио народне епове.

Референце

уреди
  1. ^ „Монах Нестор”. my.tretyakov.ru. 
  2. ^ „Монах Нестор, хроничар: биографија светца”. sr.atomiyme.com. Приступљено 2023-02-05. 
  3. ^ „Kada je živeo hroničar Nestor. Monah Nestor Letopisac: Životopis svetitelja”. travelerscoffee.ru. Приступљено 2023-02-05. 

Спољашње везе

уреди