Марин Чилић

Марин Чилић рођен је 28. септембра 1988. у Међугорју, Босна и Херцеговина (тада СФР Југославија) као трећи од четири сина Зденка и Ковиљке Чилић.^[19] Има два старија брата, Горана и Винка, и млађег Милета.^[19] Тенис је почео да игра са седам година.^[19][20]

Чилић је велики љубитељ фудбала и ватрени је навијач хрватског националног тима и ФК Милана, а омиљени играчи су му Кака и Робињо.^[20] Када је био дете, идоли у тенису били су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.^[20]

Живи у Монте Карлу. Ожењен је Кристином Милковић, са којом има синове Балда и Вита.^[21]

Чилић воли да игра на свим подлогама, али истиче да се боље осећа на брзим подлогама, као што су тврда и травната, због његовог стила игре.^[20] Свој бекхенд сматра својим најјачим оружјем,^[20] а узори су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.^[20] Тренира га Аустралијанац Боб Брет, и често вежба у Бретовој тениској академији у Сан Рему.^[20]

Чилић је 2004. године почео да игра на турнирима за јуниоре, организованим од стране Међународне тениске федерације. Играо је и на једном фјучерс турниру у Хрватској, и завршио годину као 1463. играч на АТП листи најбољих тенисера света. 2005. године освојио је Отворено првенство Француске у јуниорској конкуренцији, успут победивши Ендија Марија у полуфиналу, а достигао је и четвртфинала остала три гренд слем турнира.^[20] Тако је постао први хрватски тенисер који је освојио неки јуниорски гренд слем турнир у 21. веку. 2005. годину завршио је као други јуниор света, а исте године по први пут је играо на једном АТП турниру, у Умагу.

Први јуниор света постао је први јуниор света. Такође је освојио неколико фјучерса и чаленџера, а играо је и неколико АТП турнира, на којима му је најбољи резултат било полуфинале у Гштаду. 2006. је по први пут заиграо и у Дејвис купу, заменивши у репрезентацији Хрватске Ивана Љубичића. Годину је завршио међу двеста најбољих тенисера света на АТП листи. 2007. достигао је своје прво АТП полуфинале у каријери, на турниру у Квинс Клабу, Лондон, у којем га је резултатом 6:4, 7:5 победио некадашњи први тенисер света Енди Родик. На путу до полуфинала савладао је љубимца домаће публике, Тима Хенмана. Крајем сезоне ушао је у још једно полуфинале, у Санкт Петербургу, а играо је и за Хрватску у првом колу Дејвис купа 2007. против Немачке, победивши Бенјамина Бекера и омогућивши Хрватској пролазак у даље фазе такмичења. Сезону, у којој је остварио две победе над четвртим играчем света Николајем Давиденком, завршио је на 71. месту АТП листе.

2008. годину отвара наступом у индијском Ченају, где је достигао полуфинале и у појединачној и у конкуренцији парова. У првом колу је савладао Виктора Троицког са 3:6, 7:6(6), 6:1, Николу Маија са 6:2, 6:4 у другом и Робина Хасеа у четвртфиналу са 4:6, 6:2, 6:3. У полуфиналу га је савладао Михаил Јужни резултатом 6:2, 6:3. На Отвореном првенству Аустралије достигао је четврто коло, елиминишући два носиоца, укључујући и прошлогодишњег финалисту турнира Фернанда Гонзалеса. Чилића је у четвртом колу поразио Џејмс Блејк резултатом 6:3, 6:4, 6:4. Након овог турнира Чилић је заузео 39. место на АТП листи, и по први пут у каријери се нашао међу четрдесет најбољих тенисера света.

Четврто коло достигао је и на Вимблдону. У првом колу је победио Јарка Нијеминена резултатом 6:4, 3:6, 6:3, 6:7(6), 7:5, а у другом четрнаестог носиоца Пола-Анрија Матјеа са 6:7(5), 6:3, 6:4, 7:6(6). У четвртом колу га је поразио француски тенисер Арно Клемон. На Мастерсу у Канади је достигао четвртфинале, свој најбољи резултат на АТП Мастерс турнирима у каријери. У трећем колу је однео победу над бившим бројем један Ендијем Родиком, али га је у четвртфиналу савладао Жил Симон. Чилић је затим играо на турниру Пајлот пен тенис у Њу Хејвену, Конектикат, на ком је освојио своју прву АТП титулу. На путу до титуле савладао је Виктора Троицког, Јиргена Мелцера, Игора Андрејева, и у финалу Мардија Фиша резултатом 6:4, 4:6, 6:2.

На Отвореном првенству Америке је достигао треће коло, у ком га је поразио Новак Ђоковић са 6:7(7), 7:5, 6:4, 7:6(0). У првом колу је победио Жилијена Бенетоа у пет сетова, у мечу који је трајао више од четири сата, а у другом домаћег играча Робија Ђинеприја у четири сета, 6:4, 2:6, 6:2, 7:5. Сезону је завршио међу тридесет најбољих тенисера света, на 22. месту.

На турниру у Ченају, Индија, Чилић је освојио своју другу титулу у каријери и прву у 2009. години.^[22] У финалу је победио домаћег тенисера Сомдева Девармана резултатом 6:4, 7:6(3). На Отвореном првенству Аустралије 2009. је достигао четврто коло, након победе над Давидом Ферером у четири сета. У четвртом колу га је победио Хуан Мартин дел Потро, такође у четири сета. Недуго касније, Чилић је освојио турнир у Загребу, победивши саиграча из Дејвис куп репрезентације Марија Анчића 6:3, 6:4, а затим је играо за Хрватску у Дејвис купу 2009. против Чилеа у првом колу светске групе. Победио је у два меча, једном појединачном и у пару са Анчићем.

На Отвореном првенству Француске Чилића је у четвртом колу победио трећи тенисер света Енди Мари резултатом 7:5, 7:6(4), 6:1. Чилић је претходно у трећем колу остварио победу над осамнаестим носиоцем Радеком Штјепанеком у три сета. На турниру у Квинс Клабу, Лондон, поражен је у другом колу од стране Николе Маија из Француске. На Вимблдону 2009. је у другом колу остварио победу над Семом Кверијем, и то у пет сетова, 4:6, 7:6(3), 6:3, 6:7(4), 6–4. Изгубио је у наредном колу од Томија Хаса у пет сетова, иако је имао некол��ко меч лопти. На турнирима у Северној Америци остварио је лоше резултате — поражен је у првим колима и у Вашингтону и на Канада мастерсу — али је зато на Отвореном првенству САД 2009. остварио свој најбољи резултат на гренд слем турнирима, четвртфинале. У четвртом колу је савладао другог носиоца и једног од фаворита Ендија Марија у три сета 7:5, 6:2, 6:2. Хуан Мартин дел Потро га је победио у четвртфиналу резултатом 4:6, 6:3, 6:2, 6:1.

• Победници Гренд слем турнира — мушкарци појединачно

• Званични веб-сајт (језици: енглески, хрватски)
• Марин Чилић на сајту АТП (језик: енглески)
• Марин Чилић на сајту ИТФ (језик: енглески)
• Марин Чилић на сајту Дејвис купа (језик: енглески)
• Марин Чилић на сајту Olympics.com  
• Марин Чилић на сајту Olympedia.org  
• Марин Чилић на сајту IMDb (језик: енглески)