Манастир у Панонхалми

Територијална опатија Паннонхалма (мађарски језик: Pannonhalmi Bencés Főapátság; латински језик: Territorialis Abbatia Santi Martini Monte Pannonia; немачки језик: Abbey Martin Berg) je бенедиктинска опатија на брду св. Мартина (Márton-hegy) поред градића Паннонхалма у северној Мађарској. Смештена је на висини од 282 метара и један је од најстаријих историјских споменика у Мађарској. Верује се да је у подножју овог брда рођен Свети Мартин, по којем је брдо и названо, а по њему се опатија назива и Опатија на Мартиновом брду (Márton-hegyi Apátság). Након Монтекасина у Италији[1], она је највећа територијална опатија (римокатоличка самостална опатија са својим личним бискупом) на свету. УНЕСКО-ва светска баштина од 1996. године.

Манастир у Панонхалми
Pannonhalmi Bencés Főapátság
Светска баштина Унеска
Званично имеМанастир у Панонхалми
МестоПанонхалма, Мађарска Уреди на Википодацима
Координате47° 33′ 10″ С; 17° 45′ 40″ И / 47.5528° С; 17.7611° И / 47.5528; 17.7611
Површина356 km2 (3,83×109 sq ft)
КритеријумКултурно добро: iv, vi
Упис1996. (20. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/758

Историја

уреди

Краљевић Геза је основао ову опатију 956. године као први бенедиктински самостан у Мађарској, који је за време краља Стефана I (1001) постала средиште Бенедиктинаца у целој Мађарској. Тада је изграђена и посвећена опатијска базилика која се у 13. веку проширила у романтичком, затим у 15. веку у готском стилу.

Самостан је опсежно обновљен и проширен у 17. и 18. веку у барокном стилу. Јозеф II Хабзбуршки, је 1786. године, као и све остале бенедиктинске самостане у држави, распустио опатију. Од 1802. године поновно су се монаси вратили у самостан, али сада с главним задатком образовања. Од 1824. до 1832. године изграђена је монументална библиотека, а од 1868. до 1886. године нова црква.

За време комунизма, већ 1945. године, сви самостани у Мађарској су национализовани. Год. 1995., годину дана пре њеног хиљадитог рођендана, опатија је враћена монасима и обновљена. Следеће године уписана је на УНЕСКОсписак места Светске баштине у Европи као пример еволуције самостанске архитектуре кроз 1000 година.

Самостански комплекс

уреди
 
Опатијска библиотека

Највеће знаменитости опатије су:

Извори

уреди
  1. ^ Венгрия. Изд. «Вокруг света». М.:. 2007. ISBN 978-5-98652-117-6. стр. 175.

Спољашне везе

уреди