Лојзе Кебе

Рођен је 1908. године у Долењем Језеру код Церкнице, у земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у Трновом у Љубљани, а затим изучио машинбраварски занат. После одслужења војног рока, радио је у фабрици „Тацен“. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1940. године.

Дана 27. марта 1941. завршио је у затвору због учешћа у демонстрацијама. Јавио се као добровољац у Југословенску војску по почетку Априлског рата. Након капитулације се вратио кући.

На саветовању КПС у Љубљани јуна 1941, добио је дужност инструктора ЦК. Након тога се упутио у Горењску како би учествовао у организовању припрема за устанак. Крајем 1941. постао је политички комесар партизанског штаба за Горењску. На пролеће 1942. постао је политички комесар Прве групе партизанских одреда.

Када се у октобру 1942. штаб групе налазио у шуми изнад села Јамник, немачки војници су наишли на Кебета у шуми док је писао извештај за ЦК КПС. Био је рањен рафалом у трбух, али је успео да им умакне. У међувремену су се Немци повукли, а сељаци обавестили партизане где се Кебе налази. Покушали су да га спасе, али је умро од рањавања 20. октобра.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републик�� Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

• Народни хероји Југославије. Љубљана - Београд - Титоград: Партизанска књига - Народна књига - Побједа. 1982.