Лора Мјур

Рођена 9. маја 1993. у Инвернесу, у Шкотској, Лора Мјур је одрасла у Милнаторту, Перту и Кинросу.^[4] Студирала је ветерину на Универзитету у Глазгову, где је дипломирала 2018.^{[5] [6]}

Мјур је дебитовала на међународној сцени на Европском првенству у кросу 2011,^[7] када је била део јуниорске женске репрезентације Велике Британије која је освојила злато.^[8]

На Светском првенству 2013. у Москви Мјур се пласирала у полуфинале на 800 метара истрчавши лични рекорд од 2:00,83.^[9]

У јулу 2014., на Дијамантској лиги у Паризу, трчала је 4:00,07 на 1.500 метара и оборила 27-година стар шкотски рекорд Ивон Мареј.^[10]

Завршила је пета на 1.500 м на Светском првенству 2015. одржаном у Пекингу у времену 4:11,48.^[11]

Мјур је 22. јула оборила британски рекорд Кели Холмс на 1.500 метара са временом 3:57,49 победивши на митингу Дијамантске лиге у Олимпијском парку у Лондону.

Олимпијске игре у Рију 2016. биле су неуспешне за њу зато што је освојила тек седмо место на 1.500 м у времену 4:12,88. Победница, Фејт Кипјегон из Кеније са 4:08,92, последњих 800 метара истрчала је за 1:57,2.^[12]

Мање од две недеље касније, 27. августа, Мјур је поправила свој рекорд Велике Британије за више од две секунде истрчавши водеће време на свету 3:55,22 у победи на митингу Дијамантске лиге у Паризу.^[13]

4. јануара 2017., трчећи по други пут икада на 5.000 метара, Мјур је са временом 14:49,12 оборила 25-година стар британски рекорд у дворани којег је држала њена земљакиња Шкотланђанка Лиз Меколган.^[14] Тачно месец дана касније, поставила је европски рекорд на 3.000 метара у дворани у Карлсруеу у времену од 8:26,41, надмашивши Рускињу Лилију Шобухову и Кенијку Хелен Обири.^{[15] [16]} Мјур је 18. фебруара оборила европски рекорд на 1.000 метара у дворани на митингу у Бирмингему. Са временом од 2:31,93 оборила је европски рекорд Рускиње Јулије Чиженко.^[17]

Мјур је наставила рекордну форму у марту, доминирајући на Европском првенству у дворани у Београду . Узела је злато на 1.500 м, оборивши британски рекорд Кели Холмс, као и 32 године стар рекорд шампионата Дојне Мелинте. ^{[18] [19]} Своју другу титулу освојила је у трци на 3.000 м, где је опет оборила рекорд европских првенстава.^[20] Постала је тек друга жена која је освојила дуплу круну на једном Европском првенству у дворани (после Пољакиње Лидије Чојецке).^{[21] [22]}

На Светском првенству одржаном у Лондону, завршила је четврта на 1.500 м и шеста на 5.000 м. Након овог првенства, најавила је да ће пропустити Игре Комонвелта 2018. у априлу како би се фокусирала на испите из студија ветеринарске медицине.^[23]

Мјур се у марту такмичила на Светском првенству у дворани у Бирмингему, где је прво освојила бронзану медаљу на 3.000 м, а затим и сребрну медаљу на 1.500 м, два дана касније. У обе трке је победила Гензебе Дибаба.^{[24] [25]}

У августу 2018. Мјур је освојила титулу на 1.500 метара на Европском првенству у Берлину 2018, што је била њена прва велика медаља на отвореном.^[26]

У фебруару је Мјур оборила 31-година стар британски рекорд у трци на једну миљу у дворани, зауставивши штоперицу на тада трећем најбржем времену на свету икада (4:18,75). Била је само 1,6 секунду спорија од европског рекорда.^[27]

У марту 2019. у Глазгову је постала прва атлетичарка у историји која је освојила дуплу круну на Европском првенству у дворани док је бранила своје титуле на 1.500 м и 3.000 м.^{[28] [29]}

Мјур је завршила пета на 1.500 м на Светском првенству у Дохи у времену 3:55,76.^[30]

Током сезоне пандемије 2020. године, Мјур је оборила британски рекорд Кели Холмс на 1.000 метара за скоро две секунде, истрчавши време од 2:30,82, када је завршила као друга иза Кипјегон на митингу Дијамантске лиге у Монаку.^[31]

9. фебруара 2021. године, у Лијевену у Француској, постала је прва Британка која је пробила границу од четири минута у дворани у трци на 1.500 м. Мјур је у рекордној трци завршила друга са временом 3:59,58 иза победнице Гудаф Цегај.^{[32] [33]}

На одложеним Олимпијским играма у Токију 2020. у августу 2021. Мјур је освојила сребрну медаљу на 1.500 метара у времену од три минута и 54,50 секунди, поправивши сопствени британски рекорд. Она је победила актуелну светску шампионку у овој дисциплини, Сифан Хасан (3:55,86), завршивши друга иза Кипјегон која је трчала 3:53,11.^[34]

Током сезоне у дворани, Мјур није могла да трчи два месеца због стресног прелома десне бутне кости, који се догодио у фебруару. Упркос томе, у јулу, на Светском првенству у Јуџину, освојила је бронзу. Истрчала је своје треће најбрже време икада за 1.500 м (3:55,28), завршивши иза Цегај која је освојила сребро у времену 3:54,52 и Кипјегон која је освојила злато за 3:52,96.^[35]

Мјур је закључила сезону 2022 успешно одбранивши титулу првакиње Европе на 1.500 м у Минхену 2022.^[36]

У Истанбулу, у марту 2023., Мјур је освојила своју пету европску титулу у дворани победивши на 1.500 м.^[37]

Крајем месеца, Мјур се растала од тренера Ендија Јанга, који ју је тренирао од 2011. године. Растанак је уследио након што је Лора напустила тренинг камп у Јужној Африци.^{[38] [39]}

Године 2022. једна од нових улица у њеном родном граду Милнаторту добила је име по Лори Мјур.^[40]

• Лора Мјур на сајту Европске атлетике
• Лора Мјур на сајту Olympedia.org