Википедија

Кјуанон

америчка политичка теорија завере и политички покрет

Кјуанон је америчка политичка теорија завере и политички покрет.[1]

Кјуанон застава са логотипом К и истакнутим слоганом покрета, на скупу за поштовање Другог амандмана у Ричмонду, Вирџинија, 2020.

Настала је у америчкој крајње десничарској политичкој сфери 2017. Кјуанон се фокусира на лажне тврдње анонимне особе или појединаца познатих као "Q". Те тврдње су преносиле, развијале и допуњавале бројне заједнице и утицајни људи повезани са покретом. Основна теорија Кјуанона је да је завера сатанских,[2][3] канибалистичких сексуалних злостављача деце који управљају глобалним ланцем трговине деце сексом уротила против бившег америчког председника Доналда Трампа током његовог мандата. Кјуанон има директне корене у Пицагејт-у, интернет теорији завере која се појавила годину дана раније; такође укључује елементе многих других теорија.[4] Неки стручњаци су Кјуанон описали као култ.[5]

Следбеници теорије завере кажу да се Трампова администрација тајно борила против завере педофила и да ће спроводити масовна хапшења и погубљења хиљада чланова завере на дан познат као „Олуја“ или „Догађај“.[6] Присталице Кјуанона су именовале демократске политичаре, холивудске глумце, високе владине званичнике, пословне тајкуне и медицинске стручњаке као чланове завере.[7] Кјуанонје такође тврдио да је Трамп стимулисао заверу руског мешања у америчке председничке изборе 2016. како би ангажовао Роберта Милера да му се придружи у разоткривању ланца трговине сексом и спречио државни удар Барака Обаме, Хилари Клинтон, и Џорџа Сороша.[8][9] Кјуанон је описан као антисемитски или укорењен у антисемитским становиштима, због фиксације на јеврејског финансијера Џорџа Сороша и теорија завере о породици Ротшилд, честој мети антисемита.[10][11] Многи га такође сматрају антисемитским због велике сличности са антисемитском крвном клеветом, митом да Јевреји узимају крв деце у ритуалне сврхе.[12]

Иако има своје порекло у старијим теоријама завере, први К-ов пост је био у октобру 2017. на анонимној веб страници за слике 4чен. Q је тврдио да је високи владин званичник са са приступом осетљивим информација, које обухватају информације о Трампово администрацији и њеним противницима у Сједињеним Државама.[13] К се убрзо преселио на 8чен, чинећи га Кјуаноновом базичном интернет страницом.[14] Кјуови често загонетни постови постали су познати као „капи“, које су касније прикупљале апликације и веб-сајтови. Теорија завере се проширила у вирусни феномен и брзо надишла интернет културу, постала позната међу општом популацијом и претворила се у прави политички покрет. Следбеници су почели да се појављују на скуповима Трампове кампање за реизбор у августу 2018,[15] а Трамп је увећао број Кјуанон налога на Твитеру својим ретвитовањима.[16] Кјуанон теорије завере су такође преносиле руске и кинеске државне медијске компаније, налози тролова на друштвеним мрежама,[17][18] и екстремно десничарска Фалун гунг.[24]

Од свог појављивања у америчкој политици, Кјуанон је покренуо покрете широм света. Тачан број присталица Кјуанона је нејасан,[3][25] али група има велики број пратилаца на интернету.[2][3] Након појачаног испитивања покрета и његових хештегова, главне друштвене мреже као што су Твитер[26] и Фејсбук[27] почеле су да предузимају мере да зауставе ширење теорије завере.

Кјуанон следбеници су починили акте насиља у бројним приликама.[28] Чланови покрета активно су учествовали на америчким председничким изборима 2020. године, током којих су подржавали Трампову кампању и водили информациони рат у покушају да утичу на бираче.[29][30] Након победе Џоа Бајдена, они су били укључени у напоре да се пониште резултати избора. Неколико Трампових сарадника, као што су генерал Мајкл Флин и два члана његовог правног тима, Лин Вуд и Сидни Пауел, промовисали су теорије завере изведене из Кјуанона. Када ова тактика није успела, Трампове присталице – многи од њих следбеници Кјуанона - напали су амерички Капитол 6. јануара 2021. Напад на Капитол био је преломни тренутак за Кјуанон и довео је до даљег, трајнијег уклањања налога следбеника и одбацивања њихових тврдњи.[31][32]

Референце

уреди
  1. ^ „Где су присталице Кјуанон теорије завере годину дана после упада у Конгрес”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-01-06. Приступљено 2022-10-15. 
  2. ^ а б Bracewell, Lorna (21. 1. 2021). „Gender, Populism, and the QAnon Conspiracy Movement”. Frontiers in Sociology. Frontiers Media. 5: 615727. ISSN 2297-7775. PMC 8022489  . PMID 33869533. doi:10.3389/fsoc.2020.615727  . 
  3. ^ а б в Crossley, James (септембар 2021). „The Apocalypse and Political Discourse in an Age of COVID”. Journal for the Study of the New Testament. SAGE Publications. 44 (1): 93—111. ISSN 1745-5294. doi:10.1177/0142064X211025464  . 
  4. ^ Roose, Kevin (3. 9. 2021). „What Is QAnon, the Viral Pro-Trump Conspiracy Theory?”. The New York Times. Приступљено 15. 2. 2022. 
  5. ^ Description of QAnon as a cult:
  6. ^ Rothschild 2021, стр. 9, 28, 175.
  7. ^ Rothschild 2021, стр. 21.
  8. ^ Laviola, Erin (1. 8. 2018). „QAnon Conspiracy: 5 Fast Facts You Need to Know”. Heavy. Приступљено 19. 4. 2021. 
  9. ^ Stanley-Becker, Isaac (1. 8. 2018). „'We are Q': A deranged conspiracy cult leaps from the Internet to the crowd at Trump's 'MAGA' tour”. The Washington Post. Приступљено 19. 9. 2018. 
  10. ^ Dunst, Charles (3. 8. 2018). „Is QAnon, the Latest pro-Trump Conspiracy Theory, anti-Semitic?”. Haaretz. Jewish Telegraphic Agency. Приступљено 21. 9. 2018. 
  11. ^ „Quantifying Hate: A Year of Anti-Semitism on Twitter”. Anti-Defamation League. Приступљено 9. 9. 2018. 
  12. ^ Sales, Ben (20. 9. 2020). „QAnon is an old form of anti-Semitism in a new package, say experts”. The Times of Israel. 
  13. ^ Griffin, Andrew (24. 8. 2020). „What is Qanon? The Origins of the Bizarre Conspiracy Theory Spreading Online”. The Independent. London. Приступљено 2. 10. 2020. 
  14. ^ Thomas, Elise (17. 2. 2020). „Qanon Deploys 'Information Warfare' to Influence the 2020 Election”. Wired. ISSN 1059-1028. Приступљено 21. 1. 2021. 
  15. ^ Bank, Justin; Stack, Liam; Victor, Daniel (1. 8. 2018). „What Is QAnon: Explaining the Internet Conspiracy Theory That Showed Up at a Trump Rally”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 8. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2018. 
  16. ^ Nguyen, Tina (12. 7. 2020). „Trump isn't secretly winking at QAnon. He's retweeting its followers”. Politico. Приступљено 16. 4. 2021. 
  17. ^ Menn, Joseph (24. 8. 2020). „Russian-backed organizations amplifying QAnon conspiracy theories, researchers say”. Reuters. Приступљено 4. 10. 2020. 
  18. ^ Cohen, Zachary (19. 4. 2021). „China and Russia 'weaponized' QAnon conspiracy around time of US Capitol attack, report says”. CNN. Приступљено 13. 12. 2021. 
  19. ^ Zuylen-Wood, Simon van (13. 1. 2021). „MAGA-land's Favorite Newspaper”. The Atlantic. Приступљено 19. 12. 2021. 
  20. ^ Alba, Davey (9. 3. 2021). „Epoch Media Casts Wider Net to Spread Its Message Online”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала  28. 12. 2021. г. Приступљено 19. 12. 2021. 
  21. ^ Zadrozny, Brandy; Collins, Ben (20. 8. 2019). „Trump, QAnon and an impending judgment day: Behind the Facebook-fueled rise of The Epoch Times”. NBC News. Приступљено 19. 12. 2021. 
  22. ^ Callery, James; Goddard, Jacqui (23. 8. 2021). „Most-clicked link on Facebook spread doubt about Covid vaccine”. The Times. ISSN 0140-0460. Приступљено 13. 2. 2022. „Facebook's data on the first quarter of this year shows that one of its most popular pages was an article by The Epoch Times, a far-right newspaper that has promoted QAnon conspiracy theories and misleading claims of voter fraud related to the 2020 US election.” 
  23. ^ Perrone, Alessio; Loucaides, Darren (10. 3. 2022). „A key source for Covid-skeptic movements, the Epoch Times yearns for a global audience”. Coda Media (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2022. 
  24. ^ Multiple sources:[19][20][21][22][23]
  25. ^ Shanahan, James (5. 3. 2021). „Support for QAnon is hard to measure – and polls may overestimate it”. The Conversation. Приступљено 19. 4. 2021. 
  26. ^ Conger, Kate (21. 7. 2020). „Twitter Takedown Targets QAnon Accounts”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 7. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2021. 
  27. ^ O'Sullivan, Donie (6. 10. 2020). „Three years later, Facebook says it will ban QAnon”. CNN. Приступљено 6. 10. 2020. 
  28. ^ Beckett, Lois (16. 10. 2020). „QAnon: a timeline of violence linked to the conspiracy theory”. The Guardian. Приступљено 11. 2. 2022. 
  29. ^ Tollefson, Jeff (4. 2. 2021). „Tracking QAnon: how Trump turned conspiracy-theory research upside down” (PDF). Nature. св. 590. Nature Research. стр. 192—193. ISSN 1476-4687. LCCN 12037118. PMID 33542489. doi:10.1038/d41586-021-00257-y. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 4. 2021. г. Приступљено 7. 10. 2021. 
  30. ^ Thomas, Elise (17. 2. 2020). „Qanon Deploys 'Information Warfare' to Influence the 2020 Election”. Wired. Приступљено 4. 10. 2020. 
  31. ^ „Twitter blocks 70,000 QAnon accounts after US Capitol riot”. Associated Press. 12. 1. 2021. Приступљено 13. 1. 2021. 
  32. ^ Roose, Kevin (17. 1. 2021). „A QAnon 'Digital Soldier' Marches On, Undeterred by Theory's Unraveling”. Архивирано из оригинала  17. 1. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кјуанон&oldid=28460958”