Васа Поповић
Василије Васа Поповић (Бершићи, 1777 – 1832) био је један од најближих и најоданијих сарадника кнеза Милоша Обреновића.[1]
Васа Поповић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1777. |
| Место рођења | Бершићи |
| Датум смрти | 1832. |
Биографија
уредиРођен је у Бершићима у тадашњој Рудничкој нахији, а почев од 1819. године био је главни кнез у Пожешкој нахији.[2][1][3]
На основу појединих хроничара, Васа Поповић је „припадао странци туркофила”, „која је саветовала кнезу Милошу да се мудро нагађа с Турцима а мање да слуша упутства из Русије”.[4]
Кнез Васа је посебно бринуо о црквама и школама. Осим што је утицао на то да се 1823. сагради црква у Чачку, у том месту је отворио и школу коју је 1826. посетио књижевник Јоаким Вујић. У Чачку је уређивао улице, ћуприје, јавне установе. Године 1824. успоставио је заједнички суд за Пожешку и Рудничку нахију. За себе је саградио конак налик на оном од кнеза Милоша у Пожаревцу, мада мањих димензија.[4]
Сарадња са Вуком Караџићем
уредиПоред сарадње са кнезом Милошем, био је сарадник и велики пријатељ Вука Караџића.[5] Кнез Васа Поповић је у Крагујевац довео старца Милију Колашинца од којег је Вук записао неколико песама, укључујући и ону о Страхињићу Бану. Такође, помогао је Вуку док је боравио у Црнући где је скупљао и записивао песме, загонетке и обичаје рудничко-таковског краја – послао му је списак села свих нахија, а вредно је прикупљао и претлату на његова дела. Вук је то касније записао: „Покојни Васа Поповић, послао ми је неколико пута око сто написаних табака јуначких песама, које су, као што се види, писала четири писара”. Рекао је и да је Васа био човек из власти који је највише подржавао његово скупљање народних песама и умотворина.[6] Такође, Вук је истакао да је кнез Васа био самоук и да је „научио писати вежбајући писање по оним великим белим печуркама што расту на буквама”.[3] Године 1829. заједно су били чланови тзв. „Законодателне комисије”.[6]
Смрт
уредиНакон смрти Васе Поповића, кнегиња Љубица део његове новчане заоставштине (4000 дуката) преусмерила је ка грађењу цркве у Брезни, поред које је он сахрањен.[4]
Радош Љушић, истакнути историчар и универзитетски професор, о Васи Поповићу је у више наврата писао. У једној књизи га је описао: „Васа Поповић је био брат од ујака кнегиње Љубице и самоуки писар. У оно време била је то лепа препорука за напредовање у служби. Био је писар код војних старешина током Првог устанка, а после Другог устанка – локални старешина и дугогодишњи управник Пожешке нахије. Поповић је био један од најпризнатијих старешина, марљив, вредан и поуздан. За све време своје службе уживао је благонаклоност кнеза Милоша и био је његов тајни саветник, те је боравио, осим у Чачку, седишту своје нахије, и у Крагујевцу, престоници Србије. До краја живота остао је у срдачним и пријатељским односима са кнегињом Љубицом... Кад је умро у Београду (1832), кнез Милош га је оплакао као једног од својих најбољих пријатеља и другова.”[7]
Данас, у архиви САНУ чува се око 280 писама кнеза Васе, док је у Вуковој преписци регистровано 60 његових писама.
Галерија
уреди.jpg){kind=link}
.jpg){kind=link}
.jpg){kind=link}
.jpg){kind=link}
.jpg){kind=link}
Референце
уреди- ^ а б „Био је први српски тајни агент: Најпоузданији човек кнеза Милоша који је умро под неразјашњеним околностима”. Опанак - магазин за очување српске традиције. 20. 1. 2018. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ Радојичић, Бранко С. „Карановац и Чачак у путопису Јоакима Вујића”. Academia.edu. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ а б Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 100. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ а б в Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 101. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ Бошњак, Милорад (22. 8. 2020). „ЈЕДИНИ КНЕЗ БЕЗ ПОРТРЕТА, БИО ЧЛАН ТАЈНОГ ДРУШТВА? Васа Поповић, творац Милошеве шпијунаже”. Новости. Приступљено 24. 6. 2021.
- ^ а б Трнавац, Недељко Д. (2015). Обреновићи: детињство и образовање: Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815-1903-2015). Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 131. ISBN 978-86-82877-58-5.
- ^ Љушић, Радош (2000). Атанаско Михаиловић: црногорски кнез, судија и депутат. Горњи Милановац: Општина Горњи Милановац / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 23. ISBN 86-82877-07-4.
