Кметовце

Кметовце
Кметовце;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
Географске карактеристике
Координате	42° 29′ 31″ С; 21° 31′ 40″ И / 42.4919° С; 21.5278° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	517 m
	Кметовце Кметовце на карти Србије
Остали подаци
Регистарска ознака	ГЛ

Кметовце (алб. Plakaj/Kmetofc) је насеље у општини Гњилане на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кметовце површине 601 ha. Под истим именом Кметовце се помиње још од средњег века, од 1437. године. У близини насеља стоје остаци некадашњег манастира који је подигнут у време српског цара Стефана Душана. Манастирска црква је најпре била посвећена Св. Димитрију, а касније Св. Варвари. Црква је страдала после Косовске битке 1389. године, а до темеља је порушена у 18. веку. После тог рушења тесаници из њених зидова су употребљени за грађење мостова на двема оближњим речицама. На остацима зидова у једном делу храма делом су очуване фреске које су биле живописане у шестој деценији 14. века. Остаци цркве Св. Варваре су делимично конзервирани шездесетих година 20. века. У непосредној близини манастира стоје остаци старог српског села, које је напуштено у 18. веку, као и још старијег гробља.

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929. године)^[1]^[2]

Српски родови:

Лимонци (9 k., св. Никола); досељени из Качаника око 1830. године после Арбанаса.

Ивковићи (2 k., св. Арханђео). Старином из Ранатовца, одакле су од Арбанаса побегли у Сапар. Ту им Арбанаси из Доњег Кусца отму девојку, али их Арбанаси Беришани из Кметовца узму у заштиту и приме за слуге у свом селу.

Стошићи (6 k., св. Никола); досељени из Ораовице у околини Прешева после Ивковића.

Тотићи (4 k., св. Никола). Старином из околине Вучитрна, живели у околини Бујановца у Турје, затим прешли у Билинце и најзад се у Кметовцу настанили око 1850. године.

Стојчовићи (11 k., св. Никола). Старином из Доњег Ропотова, пресељени из Панчела од истоименог рода на купљено имање после Тотића.

Мунићи (2 k., св. Ђорђе); досељени из Панчела од истоименог рода око 1880. године, старином су из Сиринићке Жупе.

Дезићи (1 k., св. Мина); досељен после Мунића од истоименог рода из Горњег Кормињана. Старина им је у Ранилугу.

Демографија

Насеље има албанску етничку већину. Број становника на пописима:

Референце

^ Подаци: „Насеља“ књ. 28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник
^ Порекло презимена, село Кметовце (Гњилане) www.poreklo.rs

Спољашње везе

Кметовце — видео из ваздуха (2017) facebook.com

[1] Подаци: „Насеља“ књ. 28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник

[2] Порекло презимена, село Кметовце (Гњилане) www.poreklo.rs

[1]