Кад будем мртав и бео
Кад будем мртав и бео је југословенски драмски филм из 1967. године. Режирао га је Живојин Павловић, а сценарио су писали Љубиша Козомара и Гордан Михић. Припада остварењима црног таласа.
Кад будем мртав и бео | |
---|---|
Изворни наслов | Кад будем мртав и бео |
Жанр | драма |
Режија | Живојин Павловић |
Сценарио | Љубиша Козомара Гордан Михић |
Продуцент | Александар Радуловић |
Главне улоге | Драган Николић Слободан Алигрудић Миодраг Андрић Северин Бијелић Дара Чаленић Љубомир Ћипранић |
Музика | Архивска |
Сценограф | Драгољуб Ивков |
Сниматељ | Mилорад Јакшић Фанђо |
Монтажа | Олга Скригин |
Продуцентска кућа | ФРЗ Београд |
Година | 1967. |
Трајање | 75 минута |
Земља | СФРЈ |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
Радња
уредиЈанко Бугарски, звани Џими Барка, мора да напусти заједно са својом девојком Лилицом привремено запослење као сезонски радник. Без посла, креће са Лилицом у неизвесност. Мајка, сиромашна праља, не може да му помогне, а у фабрикама и предузећима нема места. Да би дошао до новца, Џими поткрада раднике на једном градилишту и бежећи од гонилаца, изгуби Лилицу. Тада започиње одисеја Џимија Барке. Среће кафанску певачицу, Душку, постаје њен љубавник и учи да пева. Пева веома рђаво, али то му не смета да путује по варошицама, пева на вашарима и по забаченим војним гарнизонима. У једној варошици среће младу зуботехничарку Бојану, и са њом одлази у Београд на такмичење младих певача. Уместо аплауза и афирмације, дочекују га звиждуци и увреде. Џими бежи сам и на једном броду поново среће Лилицу, која живи од џепарења и симулирања трудноће. Обоје одлазе код управника бившег градилишта Милутина, у покушају да га уцене: млада жена наводно носи његово дете. Милутин открива да су га преварили. Покушава да силује Лилицу, али га Џими спречава. Покушава да га убије и исмева га пред радницима. Понижени и изнервирани директор, узима своју пушку и убија Џимија.
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Драган Николић | Џими Барка |
Слободан Алигрудић | управник Милутин |
Миодраг Андрић | Ибро |
Северин Бијелић | официр |
Златибор Стоимиров | официр |
Дара Чаленић | Мица |
Љубомир Ћипранић | |
Александар Гаврић | Дуле |
Олга Јанчевецка | |
Милан Јелић | Џимијев цимер |
Љиљана Јовановић | Џимијева мајка |
Снежана Лукић | Зуботехничарка |
Петар Лупа | шофер |
Војислав Мићовић | радник |
Бранислав Цига Миленковић | виолиниста |
Жика Миленковић | Столе, келнер |
Никола Милић | |
Предраг Милинковић | железничар |
Светолик Никачевић | |
Ђорђе Пура | Муж Џимијеве мајке |
Аленка Ранчић | |
Ружица Сокић | Душка |
Милорад Спасојевић | Новинар |
Неда Спасојевић | Лилица |
Боривоје Бора Стојановић | |
Зорица Шумадинац | Бојана |
Миливоје Томић | Пословођа |
Јанез Врховец | |
Владан Живковић | Бубрег |
Станимир Аврамовић |
Занимљивости
уреди- Улога Џимија Барке је била одређена за Бориса Дворника. Како је Борис тада био у војсци, улога је додељена Драгану Николићу и она га је прославила.[1]
- Године 2018, Југословенска кинотека у сарадњи са компанијом Вип Мобајл и Центар филмом обновила је и дигитално рестаурисала овај филмски наслов. Рестаурисана верзија филма је приказана на филмском фестивалу у Берлину у оквиру престижног официјелног програма Форум а за публику у Србији специјална пројекција је одржана 21. фебруара у свечаној сали Југословенске кинотеке.
Награде
уреди- Пула - Златна Арена за филм, Златна Арена за режију (Живојин Павловић), Специјална награда за најбољег глумца (Драган Николић), Најбољи филм године
- Ниш - Специјална награда за најбољег глумца - Драган Николић, Специјална награда за најбољу глумицу - Ружица Сокић, Златна медаља Политике Експрес
Културно добро
уредиЈугословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911–1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Кад будем мртав и бео".[2]
Референце
уреди- ^ „Драган Николић: Жика ме је послао у свет филма”. Novosti.rs. 11. 9. 2014. Приступљено 14. 3. 2016.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.