Кад будем мртав и бео

Кад будем мртав и бео је југословенски драмски филм из 1967. године. Режирао га је Живојин Павловић, а сценарио су писали Љубиша Козомара и Гордан Михић. Припада остварењима црног таласа.

Кад будем мртав и бео
Филмски постер
Изворни насловКад будем мртав и бео
Жанрдрама
РежијаЖивојин Павловић
СценариоЉубиша Козомара
Гордан Михић
ПродуцентАлександар Радуловић
Главне улогеДраган Николић
Слободан Алигрудић
Миодраг Андрић
Северин Бијелић
Дара Чаленић
Љубомир Ћипранић
МузикаАрхивска
СценографДрагољуб Ивков
СниматељMилорад Јакшић Фанђо
МонтажаОлга Скригин
Продуцентска
кућа
ФРЗ Београд
Година1967.
Трајање75 минута
Земља СФРЈ
Језиксрпскохрватски
IMDb веза

Радња

уреди
 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Јанко Бугарски, звани Џими Барка, мора да напусти заједно са својом девојком Лилицом привремено запослење као сезонски радник. Без посла, креће са Лилицом у неизвесност. Мајка, сиромашна праља, не може да му помогне, а у фабрикама и предузећима нема места. Да би дошао до новца, Џими поткрада раднике на једном градилишту и бежећи од гонилаца, изгуби Лилицу. Тада започиње одисеја Џимија Барке. Среће кафанску певачицу, Душку, постаје њен љубавник и учи да пева. Пева веома рђаво, али то му не смета да путује по варошицама, пева на вашарима и по забаченим војним гарнизонима. У једној варошици среће младу зуботехничарку Бојану, и са њом одлази у Београд на такмичење младих певача. Уместо аплауза и афирмације, дочекују га звиждуци и увреде. Џими бежи сам и на једном броду поново среће Лилицу, која живи од џепарења и симулирања трудноће. Обоје одлазе код управника бившег градилишта Милутина, у покушају да га уцене: млада жена наводно носи његово дете. Милутин открива да су га преварили. Покушава да силује Лилицу, али га Џими спречава. Покушава да га убије и исмева га пред радницима. Понижени и изнервирани директор, узима своју пушку и убија Џимија.

Улоге

уреди
Глумац Улога
Драган Николић Џими Барка
Слободан Алигрудић управник Милутин
Миодраг Андрић Ибро
Северин Бијелић официр
Златибор Стоимиров официр
Дара Чаленић Мица
Љубомир Ћипранић
Александар Гаврић Дуле
Олга Јанчевецка
Милан Јелић Џимијев цимер
Љиљана Јовановић Џимијева мајка
Снежана Лукић Зуботехничарка
Петар Лупа шофер
Војислав Мићовић радник
Бранислав Цига Миленковић виолиниста
Жика Миленковић Столе, келнер
Никола Милић
Предраг Милинковић железничар
Светолик Никачевић
Ђорђе Пура Муж Џимијеве мајке
Аленка Ранчић
Ружица Сокић Душка
Милорад Спасојевић Новинар
Неда Спасојевић Лилица
Боривоје Бора Стојановић
Зорица Шумадинац Бојана
Миливоје Томић Пословођа
Јанез Врховец
Владан Живковић Бубрег
Станимир Аврамовић

Занимљивости

уреди
  • Улога Џимија Барке је била одређена за Бориса Дворника. Како је Борис тада био у војсци, улога је додељена Драгану Николићу и она га је прославила.[1]
  • Године 2018, Југословенска кинотека у сарадњи са компанијом Вип Мобајл и Центар филмом обновила је и дигитално рестаурисала овај филмски наслов. Рестаурисана верзија филма је приказана на филмском фестивалу у Берлину у оквиру престижног официјелног програма Форум а за публику у Србији специјална пројекција је одржана 21. фебруара у свечаној сали Југословенске кинотеке.

Награде

уреди
  • Пула - Златна Арена за филм, Златна Арена за режију (Живојин Павловић), Специјална награда за најбољег глумца (Драган Николић), Најбољи филм године
  • Ниш - Специјална награда за најбољег глумца - Драган Николић, Специјална награда за најбољу глумицу - Ружица Сокић, Златна медаља Политике Експрес

Културно добро

уреди

Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911–1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Кад будем мртав и бео".[2]

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди