Имање Визић

Имање се први пут помиње од године 1408. и то као део футошког властелинства. Имање прелази у влашниство грофовске породице Котек од 1805. до 1925. године, а од 1925. године, се налази у власништву породице Ковачевић.

Главна зграда имања је саграђена у периоду од 1901–1902. године, према пројекту будимпештанског архитекте Ђуле Комора. Главна зграда имања је подигнута на месту куће уцртане на плану из 1779. године. Имање поседује разноврсне и вредне збирке, као што су: збирка уметничких слика из XVIII и XIX века, збирка графика, бакрореза и литографија, са повељама, богата библиотека са око 15.000 књига, збирка архивалија од 130 фасцикли разнородне грађе, збирка периодике, дипломама и плановима из XVIII и XIX века, збирка декоративних и употребних предмета од порцелана, метала и стакла, збирка употребних предмета за домаћинство као и збирка пољопривредних и занатских алатки.^[2]

У склопу имања се налазе главна зграда са покретним инвентаром, економски објекти и пространо двориште.^[2]

Радови ��а реконструкцији објекта вршени су у више наврата:

• У периоду од 1991–1992 године.
• Године 1996.
• Године 1998.
• Године 2005.^[2]

• Списак споменика културе у Јужнобачком округу – Град Нови Сад

• http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs
• Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
• Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
• Листа споменика