Илије Настасе
Илије Настасе (рум. Ilie Năstase, 19. јул 1946) је бивши румунски тенисер. Вишеструки је победник гренд слем турнира у појединачној и у игри парова. Настасе је између 23. августа 1973. и 2. јуна 1974. био први на АТП листи. Један је од пет тенисера у историји који је успео да освоји више 100 АТП титула (57 у појединачној конкуренцији и 45 у игри парова).[1] Освојио је седам гренд слем титула, две у појединачној конкуренцији, 3 у игри парова и 2 у игри мешовитих парова. Такође је четири пута победио на Тенис мастерс купу. Магазин Тенис га је 2005. године поставио на 28. место најбољих тенисера у периоду 1965-2005.
Илије Настасе | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||
Датум рођења | 19. јул 1946. | ||||||||||||||
Место рођења | Букурешт, Краљевина Румунија | ||||||||||||||
Држављанство | Румунија | ||||||||||||||
Висина | 182 cm | ||||||||||||||
Пребивалиште | Букурешт, Румунија | ||||||||||||||
Информације о каријери | |||||||||||||||
Проф. каријера | 1969—1985 | ||||||||||||||
Игра | десном руком (једноручни бекхенд) | ||||||||||||||
Зарада | 2.076.761 $ | ||||||||||||||
Појединачно | |||||||||||||||
Победе—порази | 755-287 | ||||||||||||||
Освојени турнири | 87 (57 АТП) | ||||||||||||||
Изгубљена финала | 36 | ||||||||||||||
Најбољи пласман | 1. (23. августа 1973) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Парови | |||||||||||||||
Победе—порази | 480-209 | ||||||||||||||
Освојени турнири | 45 | ||||||||||||||
Изгубљена финала | - | ||||||||||||||
Најбољи пласман | 10. (30. август 1977) | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
Ажурирано: 14. новембра 2011.. |
Каријера
уредиНа почетку каријере 1966. Илије Настасе је путовао по свету и такмичио се са својим добрим пријатељем Јоном Циријаком. Њих двојица су се такмичили за Румунију у Дејвис купу, са којом су три пута били финалисти (1969, 1971, 1972). Своју прву титулу у појединачној конкуренцији Настасе је освојио у Кану 16. априла 1967. Настасе је 1970. године постао један од најбољих играча на свету а велики број тениских стручњака га је рангирао на шесто место иза Род Лејвера, Кена Роузвола, Џона Њукома, Тонија Роуча и Артура Еша. Настасеов високи пласман је био резултат његових победа у Риму и у Селисберију. Те године је са Циријаком је победио у игри парова на Ролан Гаросу. Наредне године, Настасе је изгубио у финалу Ролан Гароса од Јана Кодеша. На крају сезоне освојио је свој први Тенис мастерс куп.
Године 1972. је постао другопласирани тенисер на свету, првенствено захваљујући победи на Ју-Ес опену. Овај турнир је био једини у сезони на ком су учествовали сви најбољи тенисери на свету. Два месеца раније на Вимблдону је поражен од Стена Смита у чувеном финалу[2] у пет сетова. Иако је Смит победио Настасе је побрао симпатије публике.[2] Исте године поражен је од Смита у финалу Дејвис купа које је одржано у Букурешту али му се зато реванширао на Тенис мастерс купу где је освојио своју другу узастопну титулу. Током сезоне 1973. био је у изванредној форми[2] јер је победио на 17 турнира, укључујући Ролан Гарос, такође је освојио и титулу у игри парова на Вимблдону а био је поново најбољи на Тенис мастерс купу, ту сезону је завршио на првом месту АТП листе. Те године је победио на седам од осам мечева у Дејвис купу а Ролан Гарос је освојио без изгубљеног сета. Такође је победио и у Риму, Квинсу, резултат који нико није поновио у опен ери. У наредне две сезоне највећи успеси Илије Настасеа су финала Тенис мастерс купа, 1974. је поражен у финалу од Гиљерма Виласа док је 1975. победио у финалу Бјерна Борга.
У првој половини 1976. Настасе је освојио четири турнира, није се такмичио на Аустралијан опену, на Ролан Гаросу није играо због учествовања у такмичењу World TeamTennis. У другом делу сезоне поражен је од Борга у финалу Вимблдона и у полуфиналу Ју-Ес опена. Сезону је завршио на трећем месту АТП листе, иза Џимија Конорса и Бјерна Борга. У сезони 1977. играо је четвртфинале Вимблдона и Ролан Гароса, сезону је завршио као девети на АТП листи. Током наредних година није остварио значајније резултате. Повукао се у октобру 1985. као 39-годишњак.
Стил игре
уредиИлије Настасе се сматра за једног од најталентованијих тенисера у историји, био је запажен како по свом тениском умећу тако и по забављању публике својим лудоријама и имитацијама. Чак је и током пресудних тренутака меча био у стању да направи неку лудорију, којом би забавио гледаоце.[2] Због тога је добио надимак „букурештански лакрдијаш“. Настасе је без проблема играо и са основне линије као и сервис-волеј игру.[3] Био је један од најбржих тенисера у то време а запамћен је и по одличним лоб ударцима и ретернима.
Гренд слем финала
уредиПојединачно: 5 (2–3)
уредиИсход | Година | Турнир | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1971. | Ролан Гарос | шљака | Јан Кодеш | 8–6, 6–2, 2–6, 7–5 |
Финалиста | 1972. | Вимблдон | трава | Стен Смит | 4–6, 6–3, 6–3, 4–6, 7–5 |
Победник | 1972. | Ју-Ес опен | Трава | Артур Еш | 3–6, 6–3, 6–7(1:5), 6–4, 6–3 |
Победник | 1973. | Ролан Гарос | шљака | Никола Пилић | 6–3, 6–3, 6–0 |
Финалиста | 1976. | Вимблдон (2) | Трава | Бјерн Борг | 6–4, 6–2, 9–7 |
Парови: 5 (3–2)
уредиИсход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници у финалу | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1966. | Ролан Гарос | шљака | Јон Циријак | Кларк Гребнер Денис Ралстон |
6–3, 6–3, 6–0 |
Победник | 1970. | Ролан Гарос | шљака | Јон Циријак | Артур Еш Чарли Пасарел |
6–2, 6–4, 6–3 |
Финалиста | 1973. | Ролан Гарос | шљака | Џими Конорс | Џон Њуком Том Окер |
6–1, 3–6, 6–3, 5–7, 6–4 |
Победник | 1973. | Вимблдон | Трава | Џими Конорс | Џон Купер Нил Фрејзер |
3–6, 6–3, 6–4, 8–9(3), 6–1 |
Победник | 1975. | Ју-Ес опен | Трава | Џими Конорс | Том Окер Марти Рисен |
6–4, 7–6 |
Мешовити парови: 3 (2–1)
уредиИсход | Година | Турнир | Подлога | Партнер | Противници у финалу | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Победник | 1970 | Вимблдон | трава | Розмери Касалс | Олга Морозова Александар Метревели |
6–3, 4–6, 9–7 |
Победник | 1972. | Вимблдон | трава | Розмери Касалс | Ивон Гулагонг Коли Ким Ворвик |
6–4, 6–4 |
Финалиста | 1972. | Ју-Ес опен | Трава | Розмери Касалс | Маргарет Корт Марти Рисен |
6–3, 7–5 |
Појединачно: 5 (4–1)
уредиИсход | Година | Турнир | Подлога | Противник у финалу | Резултат |
---|---|---|---|---|---|
Победник | 1971. | Париз | бетон (дворана) | Стен Смит | 5–7, 7–6(4), 6–3 |
Победник | 1972. | Барселона | бетон (дворана) | Стен Смит | 6–3, 6–2, 3–6, 2–6, 6–3 |
Победник | 1973. | Бостон | тепих | Том Окер | 6–3, 7–5, 4–6, 6–3 |
Финалиста | 1974. | Мелбурн | Трава | Гиљермо Вилас | 7–6(6), 6–2, 3–6, 3–6, 6–4 |
Победник | 1975. | Стокхолм | тепих | Бјерн Борг | 6–2, 6–2, 6–1 |
Референце
уреди- ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”.
- ^ а б в г „Octagon > Athletes & Personalities > Ilie Nastase”. Octagon-uk.com. 19. 7. 1946. Архивирано из оригинала 23. 3. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010.
- ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”. Архивирано из оригинала 10. 2. 2009. г. Приступљено 20. 11. 2011.
- ^ „List of Masters Cup Finals”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2009. г. Приступљено 20. 11. 2011.