Илија Миљуш

Илија Миљуш (1938. Банатски Соколац код Вршца — Бања Лука, 14. априла 2012) је био српски и југословенски играч и тренер.

Рођен је 1938. у Банатском Сокоцу код Вршца, као пето од седмеро дјеце у породици солунског добровољца Дане и мајке Милице из Босанског Петровца. Потиче од породице солунских добровољаца која је у Војводину доселила послије Првог свјетског рата из петровачког села Бјелаја (из Цимеша).^[1] У Бању Луку је стигао 1954. године на школовање за подофицира. Две године касније, 1956. обрео се као играч у Борцу. Учествовао је 1958. године у квалификацијама када је Борац други пут стигао међу југословенске друголигаше. Фудбалску каријеру је накратко прекинуо 1960. када као официр ЈНА одлази у мировну мисију UNEF на Синај.^[2] Био је члан чувене генерације из 1961. када је Борац по први пут изборио пласман у Прву савезну лигу СФРЈ. Тренерским послом почео се бавити 1967.^[3] Захваљујући његовом успјешном вођењу "Борца", овај клуб је 1971. серијом побједа, обезбиједио прволигашки статус. Са фудбалским клубом Козара из Градишке освојио је 1973. треће мјесто у друголигашком такмичењу Југославије. Оба клуба изабрали су га за свог најуспјешнијег тренера у историји. Миљуш је добитник бројних признања.^[4] У избору дневног листа Глас Српске 2006. изабран је за најуспјешнијег тренера Борца свих времена.^[3] Илија Миљуш је преминуо 14. априла 2012. Сахрањен је 16. априла 2012. на Новом гробљу у Бањалуци. Фудбалски савез додјељује награду за најбољег тренера које носи име "Илија Миљуш".