Зоран Булатовић (сликар)

Зоран Булатовић је завршио Ликовну академију у Приштини, одсјек Графика, у класи професора Зорана Јовановића.^[1]

Радио је графике у дубокој и високој штампи, у више боја (од 10 до 12). Најчешће је радио женске портете са лицима испуњеним ужасом, болом и патњом, као и личности из грчке митологије (Минотаура). Потреба за новим ликовним тражењима проширила је поље његових интересовања на скулптуре и инсталације, на којима, у трећој димензији, продубљује ноту трагичног и драматичног израза.^[2]

Од 1987. имао је статус слободног уметника.^[1]

• Херцег Нови, Цетиње, Бар, Љубљана, Загреб, Свети Стефан, Земун, Ден Бош (Холандија), Београд и Подгорица.

• Излагао је и на више колективних изложби у: Хрватској, Србији, Словенији, Црној Гори и Холандији.

Булатовић је на својим графикама и сликама испољавао снажан експресивни израз. Уочавала се драматична, меланхолична нота, коју је Булатовић постизавао експресивним гестом и тамним пригушеним колоритом, са ретким бојеним акцентима.^[2]

• Наградa Херцегновског зимског салона, Херцег Нови (1984)
• Награда на XXVII Ликовним сусретима – „Графичке колоније и графичке радионице умјетничких колонија Југославије” (1980–1988

• Списак српских сликара

• Б. Мусовић, пред. кат. Зоран Булатовић: цртежи – графике, Галерија „Јосип Бепо Бенковић”, Херцег Нови, 1993;
• Б. Мусовић, пред. кат. Зоран Булатовић: цртежи – графике, Галерија „Спинакер”, Херцег Нови, 1997;
• О. Перовић, „Експресија кошмара Зоран Булатовић”, Ликовна хроника, Монитор, Подгорица, 1989, 186–187;
• Ђ. Пријић, пред. кат., Галерија „Јосип Бепо Бенковић”, Херцег Нови, 2016.

• Крик Зорана Булатовића
• Зоран Булатовић: Лавиринти душе