Елеј

Име Елеј означава Елејца.^[1]

• Елеј (лат. Eleios, Eleius) је био краљ Елиде и према неким изворима, иста личност као и Хелеј. У том случају, или је био Персејев син и Пелопов наследник или Ендимионов унук^[2], односно син Ендимионове кћерке Еурикиде и Посејдона. Сматран је епонимним херојем Елиђана.^[3] Он (или је то био Хелије или Посејдон) је са Амфидамантовом кћерком Наупијадамом или Ифибојом имао сина Аугија.^[1]
• Елеј (лат. Eleius) је према Паусанији био Амфимахов син и још један краљ Елиде. У доба његове владавине, Дорци или Хераклиди су напали Пелопонез.^[3] Када је Оксил, након освајања Пелопонеза, заједно са Етолцима, опседао главни град Елиде у жељи да га освоји, њиме је владао Елеј (или Диос) и бранио је свој град, јер није желео да Оксилу уступи престо. Снаге којима су обојица располагали су биле подједнаке и одлучено је да се спор реши двобојем. Представник Елиђана је био стрелац Дегмен, а Етолаца пљачкаш Пирехмо, који је и победио и донео власт Оксилу.^[4]

• Елеј (лат. Eleos, Eleus) је био дух или демон, персонификација (са)милости и сажаљења. Према Хигину, био је син Ереба и Никс, а његова супротност је била Анедеја, немилосрдност.^[5] Паусанија је извештавао да су Атињани били једини међу Хеленима који су обожавали ово божанско биће, које је по његовом мишљењу заправо од свих богова, најсврсисходније за људски живот у свим његовим „превратима“. Атињани су му били подигли и олтар у скупштини и свако ко их је молио за помоћ, попут Адраста или Хераклида, морао је то да учини пред тим олтаром.^[6]