Википедија

Државе чланице Европске уније

Европска унија (ЕУ) се састоји од 27 држава чланица. Свака држава чланица је странка оснивачких уговора Уније и тиме подлеже привилегијама и обавезама чланства. За разлику од чланова већине међународних организација, државе чланице Европске уније подлежу обавезујућим законима у замену за заступање у оквиру заједничких законодавних и судских установа. Земље чланице морају се једногласно сложити да би Европска унија усвојила политике одбране и спољашње политике. Субсидијарност је основни принцип Европске уније.

Државе чланице Европске уније
Map showing the member states of the European Union (clickable)ФинскаШведскаЕстонијаЛетонијаЛитванијаПољскаСловачкаМађарскаРумунијаБугарскаГрчкаКипарЧешкаАустријаСловенијаИталијаМалтаПортугалијаШпанијаФранцускаНемачкаЛуксембургБелгијаХоландијаДанскаУједињено КраљевствоИрска
Map showing the member states of the European Union (clickable)
КатегоријаСуверене државе
ЛокацијаЕвропска унија
Направљено1952/1958
Чланице27 (од 2020)
Могуће врстеРепублике (21)
Монархије (6)
СтановништвоРаст 447.206.135 (2020)[1]
Области4.233.255 km²
ВладаПарламентарна представничка демократија (23)
Полупредседничка представничка демократија (3)
Председничка представничка демократија (1)

Године 1957, шест држава основало је претходника Европске уније, Европску економску заједницу (Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка). Преостале државе су приступиле следећим проширењима. Дана 1. јула 2013, Хрватска је постала најновија држава чланица Европске уније. Да би приступила, држава мора испунити економске и политичке захтеве познате као критеријум из Копенхагена, који захтевају од кандидата да има демократску владу слободног тржишта заједно са одговарајућим слободама и установама, и поштовање владавине права. Проширење уније је такође условљено сагласношћу свих постојећих чланова и кандидатским усвајањем постојећег закона Европске уније, познатог као правна стечевина.

Постоји диспаритет у величини, богатству и политичком систему држава чланица, али сви имају де жур једнака права. У пракси, неке државе су знатно привлачније од других. Док се у неким областима врши већинско гласање тамо где веће државе имају више гласова од мањих, мање државе имају диспропорционалну заступљеност у односу на њихово становништво. Ниједна држава чланица није повукла чланство или је била суспендована из Европске уније, мада су неке од зависних територија или полуаутономне области напустиле унију. У јуну 2016. године Уједињено Краљевство је одржало референдум о чланству у Европској унији, што је резултирало са 51,89% гласова за напуштање. Премијерка Тереза Меј се 29. марта 2017. године позвала на члан 50 да формално започне поступак изласка,[2] а Уједињено Краљевство је званично напустило Европску унију 31. јануара 2020. године.

Списак

уреди
Држава Изворно име Грб Застава Главни град Приступање Становништво Површина (km²) БДП
(Милиони долара) 		БДП по глави становника (по паритету куповне моћи) Валута Џини ИХР Савет гласова ЕП седишта Језици
Аустрија Österreich     Беч 1995 8.792.500[3] 83.855 437.582 47,726[4] евро 291[5] 0.885[6] 10 18 немачки
Белгија België
Belgique
Belgien 		    Брисел Оснивач 11.365.834[3] 30.528 534.230 45,003[4] евро 330[5] 0.890[6] 12 21 холандски
француски
немачки
Бугарска България (Bǎlgariya)     Софија 2007 7.101.859[3] 110.994 55.824 20,355[4] евро 292[5] 0.782[6] 10 17 бугарски
Хрватска Hrvatska     Загреб 2013 4.154.213[3] 56.594 57.073 22,937[4] евро 29[5] 0.818[6] 7 11 хрватски
Кипар Κύπρος (Kípros)
Kıbrıs 		    Никозија 2004 854.802[3] 9.251 23.263 34,961[4] евро 312[5] 0.850[6] 4 6 грчки
турски[а]
Чешка Česko     Праг 2004 10.467.628[3] 78.866 205.270 33,529[4] круна 258[5] 0.870[6] 12 21 чешки[б]
Данска Danmark     Копенхаген 1973 5.743.947[3] 43.075 342.362 48,230[4] круна 247[5] 0.923[6] 7 13 дански
Естонија Eesti     Талин 2004 1.315.635[3] 45.227 26.506 29,685[4] евро 360[5] 0.861[6] 4 6 естонски
Финска Suomi
Finland 		    Хелсинки 1995 5.577.282[3] 338.424 272.649 42,261[4] евро 269[5] 0.883[6] 7 13 фински
шведски
Француска France     Париз Оснивач 67.024.633[3] 632.833[7] 2.833.687 42,336[4] евро 327[5] 0.888[6] 29 74 француски
Немачка Deutschland     Берлин 1957Оснивач[в] 82.437.641[3] 357.021 3.874.437 48,449[4] евро 283[5] 0.916[6] 29 96 немачки
Грчка Ελλάδα (Elláda)     Атина 1981 10.757.293[3] 131.990 237.970 26,829[4] евро 343[5] 0.865[6] 12 21 грчки
Мађарска Magyarország     Будимпешта 2004 9.797.561[3] 93.030 136.989 27,475[4] форинта 300[5] 0.828[6] 12 21 мађарски
Ирска Éire
Ireland 		    Даблин 1973 4.774.833[3] 70.273 250.814 69,276[4] евро 343[5] 0.916[6] 7 11 ирски
енглески
Италија Italia     Рим 1957Оснивач 61.219.113[3] 301.338 2.147.744 36,823[4] евро 360[5] 0.873[6] 29 73 италијански
Летонија Latvija     Рига 2004 1.950.116[3] 64.589 31.972 25,702[4] евро 357[5] 0.819[6] 4 8 летонски
Литванија Lietuva     Вилњус 2004 2.847.904[3] 65.200 48.288 29,972[4] евро 358[5] 0.839[6] 7 11 литвански
Луксембург Luxembourg
Luxemburg
Lëtzebuerg 		    Луксембург 1957Оснивач 589.370[3] 25.864 65.683 105,741[4] евро 308[5] 0.892[6] 4 6 француски
немачки
луксембуршки[г]
Малта Malta     Валета 2004 440.433[3] 316 10.514 39,878[4] евро 258[5] 0.839[6] 3 6 малтешки
енглески
Холандија Nederland     Амстердам 1957Оснивач 17.220.721[3] 41.543 880.716 51,249[4] евро 309[5] 0.922[6] 13 26 холандски
Пољска Polska     Варшава 2004 37.972.964[3] 312.685 547.894 27,690[4] злот 349[5] 0.843[6] 27 51 пољски
Португалија Portugal     Лисабон 1986 10.309.573[3] 92.390 229.948 28,916[4] евро 385[5] 0.830[6] 12 21 португалски
Румунија România     Букурешт 2007 19.638.309[3] 238.391 199.093 22,349[4] леј 315[5] 0.793[6] 14 32 румунски
Словачка Slovensko     Братислава 2004 5.435.343[3] 49.035 99.869 31,331[4] евро 258[5] 0.844[6] 7 13 словачки
Словенија Slovenija     Љубљана 2004 2.065.895[3] 20.273 49.570 32,216[8] евро 312[5] 0.880[6] 4 8 словеначки
Шпанија España     Мадрид 1986 46.528.966[3] 504.030 1.406.538 36,347[4] евро 320[5] 0.876[6] 27 54 шпански
Шведска Sverige     Стокхолм 1995 10.080.000[3] 449.964 570.591 49,759[4] круна 250[5] 0.907[6] 10 20 шведски
Напомене
  1. ^ Турски језик није званичан језик Европске уније.
  2. ^ Званично признати мањински језици:
    • словачки
    • немачки
    • пољски
    • белоруски
    • бугарски
    • хрватски
    • грчки
    • мађарски
    • румунски
    • руски
    • русински
    • српски
    • украјински
    • вијетнамски
  3. ^ Октобра 1990, конститутивне државе бивше Немачке Демократске Републике приступиле су Савезној Републици Немачкој, аутоматски постајући део ЕУ.
  4. ^ Луксембуршки језик није званичан језик Европске уније.

Проширење

уреди
 
Континенталне територије држава чланица Европске уније (Европске заједнице пре 1993. године), анимиране по редоследу приступања.
Главни чланак: Проширење Европске уније

Европска унија је приоритизовала чланство остатка Западног Балкана; Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора, Србија и Турска су све званично признате као кандидати, док је Република Косово[а] потенцијални кандидат.[9] Турско чланство, које је у току од осамдесетих година прошлог века, представља спорно питање.[10]

Поред кипарског спора као дугогодишње препреке,[11][12] односи између Европске уније и Турске су напети након неколико инцидената, углавном због покушаја државног удара 2016, уставног референдума 2017 и резултати Чистке у Турској 2016/17.[12] Све то је довело до тога да Европски парламент затражи обуставу преговора о чланств��.[13]

Напомене

уреди
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

уреди
  1. ^ „Population on 1st January by age, sex and type of projection”. Eurostat. Архивирано из оригинала 8. 3. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2020. 
  2. ^ Elgot, Jessica (2. 10. 2016). „Theresa May to trigger article 50 by end of March 2017”. The Guardian. Приступљено 30. 3. 2018. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Council Decision of 12 December 2017 ([1]).
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х „IMF”. www.imf.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2018. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „UNDP.org”. hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала 17. 10. 2009. г. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „Inequality-adjusted Human Development Index”. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Архивирано из оригинала 04. 04. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017. 
  7. ^ Anonymous (5. 7. 2016). „Living in the EU - European Union - European Commission”. European Union. 
  8. ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. 
  9. ^ „European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations: Check current status”. Приступљено 19. 7. 2017. 
  10. ^ „Q&A: Turkey's EU entry talks”. BBC News. 11. 12. 2006. Приступљено 25. 8. 2008. 
  11. ^ „Window of opportunity closes on Cyprus reunification”. ECFR. 
  12. ^ а б „Turkey and the EU still miles apart on membership”. 25. 7. 2017. 
  13. ^ „EU parliament calls for Turkey accession talks to be suspended”. 6. 7. 2017 — преко Reuters. 

Спољашње везе

уреди
 
Државе чланице Европске уније на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Државе_чланице_Европске_уније&oldid=28479163”