Дворац Белимарковића у Врњачкој Бањи

објекат и непокретно културно добро у Рашком управном округу, Србија

Дворац Белимарковића је изграђен између 1882. и 1887. године, у Врњачкој Бањи према идејном решењу генераловог сестрића, грађевинског инжињера Павла Денића, уз пројекат и надгледање бечког архитекте Винтера и изграђен је за генерала Јована Белимарковића министра краља Милана Обреновића и намесника малолетног краља Александра Обреновића. Дворац данас представља културно добро од великог значаја и поред врњачке цркве је најстарији објекат у Врњачкој бањи.[1]

Дворац Белимарковића
Опште информације
МестоВрњачка Бања
ОпштинаВрњачка Бања
Држава Србија
Врста споменикаНепокретно културно добро
Време настанка1882-1887
Тип културног добраКултурно добро од великог значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Краљево
www.zavodkraljevo.rs

Историја

уреди

Дворац је изграђен између 1882. и 1889. године, подигнут је изнад границе ондашњег бањског рејона, на падини изнад извора топле воде.[1]

До седамдесетих година прошлог века у њему су живели наследници генерала Белимарковића, након чега је откупљен и категорисан као културно добро.[2]

Изглед дворца

уреди

Раскошно здање Белимарковића је изведено по узору на пољске виле северне Италије, у духу романтичарског историзма, са ренесансним елементима. Хоризонтална подела зидног платна је наглашена, заједно са истакнутом атиком централног ризалита. Лакоћа и транспарентност површине главне фасаде на првом спрату, је постигнута постављањем широког, архитравно завршеног трема, са четири витка стуба која носе терасу другог спрата. Дворац краси и двокрако степениште које води на трем првог спрата. Сви отвори у приземљу су лучно, а они на првом и другом спрату архитравно завршени. Може се приметити романтичарско надахнуће, применом романичког назубљеног з��вршетка бочних ризалита – кула. За градњу је коришћен бели мермер, из Белимарковићевог мајдана, под планином Гоч.[1]

Реконструкција

уреди

Седамдесетих година вршени су конзерваторско-рестаураторски радови на објекту, после чега је у дворцу смештен Завичајни музеј комплексног типа, под називом Замак културе.[3]

Данас Завичајни музеј има археолошку, етнографску, историјску, уметничку и природњачку збирку, а поседује и Спомен собу генерала Белимарковића, где се чува део оригиналног намештаја, фотографије, лични предмети и документација.

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди