Гомирје
Гомирје је насељено место у саставу града Врбовског, у Горском котару, Приморско-горанска жупанија, Република Хрватска.
Гомирје | |
|---|---|
 Манастир Гомирје с црквом св. Јована Претече | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Приморско-горанска |
| Град | Врбовско |
| Област | Горски котар |
| Становништво | |
| — 2011. |  343 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 20′ 10″ С; 15° 07′ 13″ И / 45.336072° С; 15.120209° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 410 m |
  Гомирје Гомирје на карти Хрватске | |
 Гомирје Гомирје на карти Приморско-горанске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 51327 Гомирје |
| Позивни број | +385 51 |
Географија
уредиГомирје се налази у Горском котару, у близини града Врбовско (7,4 км југоисточно) којем административно и припада. Изнад Гомирја се налази брдо Стражник до кога води шумска стаза. У близини је река Добра (богата рибом: пастрмка, клен и сула) и Камачник. Од привредних грана развијено је шумарство и прерада дрвета (пилана Ђурићи). Становништво се претежно бави пољопривредом и шумарством. Познато је ловно подручје: медведа, дивљих свиња, тетреба, вука, лисице. Шуме које га окружују богате су шумским малинама, јагодама и печуркама (вргањ, смрчак). У месту постоји Шумарија, Дом културе, Основна школа и Кафана Армица. Кроз Гомирје пролази пут Врбовско-Огулин, а кроз доњи део Гомирја (Станица) и железничка пруга Загреб-Ријека. Део места се назива Кула по утврђењу које је некад постојало на граници (тадашња Војна крајина) између Отоманског царства и Аустроугарске монархије.
Манастир Гомирје
уредиУ месту Гомирју се налази најзападнији манастир Српске православне цркве у бившој Југославији који је основан 1600. године. У оквиру манастирског комплекса налази се храм Рожденија светог Јована Претече из 1719. године. Манастир је основан од стране братства манастира Крка. Године 1827. ту је манастирска православна парохија са администратором из реда калуђера Гомирја.[1] О манастиру је 2009. године опширан прилог објавила Национална Географија.[2]
Становништво
уредиПрема попису из 2001. године место има 435 становника који су по националној припадности већински Срби. Према попису становништва из 2011. године, насеље Гомирје је имало 343 становника.[3]
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 447 | 409 | 469 | 469 |
| Хрвати | 11 | 6 | 9 | 11 |
| Југословени | 14 | 66 | 33 | |
| остали и непознато | 22 | 5 | 5 | 2 |
| Укупно | 494 | 486 | 516 | 482 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 482 | |
| 1971. | 516 | |
| 1981. | 486 | |
| 1991. | 494 | |
| 2001. | 435 | |
| 2011. | 343 | |
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Гомирје је имало 494 становника, следећег националног састава:
Знамените личности
уреди- Лазар Мамула, барон и гувернер Далмације
- Иринеј Вујановић, архимандрит
- Богдан Мамула, генерал Југословенске народне армије и народни херој Југославије
- Десанка Ђорђевић, играч и кореограф народних игара
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Сербски летопис", Будим 1828. године
- ^ Национална Географија — Србија[мртва веза], Приступљено 26. 4. 2013.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 11. 01. 2014. г. Приступљено 26. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.