Говерла
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Говерла (Украјински: Говерла, Hoverla; Мађарски: Hóvár; Румунски: Hovârla; Goverla, Пољски: Howerla) је највећа планина у Украјини, висине 2061 метара, која је део Карпатског масива. Планина је дио Источних Бескида и Черногорског региона. Налази се у Западној Украјини на граници између Закарпатске области и Ивано-Франкивске области, око 17 км према граници са Румунијом.[2] Западни дио планине се спаја са Карпатским резерватом биосфере (Укр.:Карпатський біосферний заповідник) а источни са Карпатским нациналним парком природе (Укр.:Карпатський національний природний парк). Планинске падине су прекривене шумама букве и смреке изнад којих се налази појас субалпских ливада које се на украјинском називају polonyna. На источним падинама извире ријека Прут, притока Дунава. Име планине је Мађарског поријекла и значи „ сњежна планина “.[3] Говерла се састоји од седиментних стијена и пјешчара.
| Говерла | |
|---|---|
 Говерла, септембар 2003. | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 2061[1] m |
| Координате | 48° 05′ 37″ С; 24° 18′ 00″ И / 48.0936° С; 24.3001° И 48° 05′ 37″ С; 24° 18′ 00″ И / 48.0936° С; 24.3001° И |
| Географија | |
  Говерла | |
| Државе |  Украјина |
| Област | Западна Украјина, Украјина |
| Масив | Карпати |
| Група | Источни Карпати, Черногора |
Историја
уредиОд пада комунистичког режима у источној Европи, када су границе постале отвореније, цијело ово подручје највишег дијела Украјинских Карпата привачи пажњу, не само Украјинских туриста већ и туриста из Пољске, Чешке, Словачке и других земаља. Главни дио гребена Источних Карпата, који укључује Говерлу је кориштена као међународна граница. Све до краја Првог свјетског рата, одваја Галицију и Краљевину Угарску. Након Другог светског рата границе су остале исте али су се државе промијениле, читаво подручје садашње западне Украјине је подијељено између Пољске (источно) и Чехословачке (западно). 1938 и 1939. године западни дио је повратила Мађарска све до краја Другог свјетског рата, када је комплетан регион припао Совјетском Савезу. Када се СССР распао, читав регион је припао независној Украјини. На стара времена подсјећају само остаци гранитних граничних караула и остацима Пољске астрономске опсерваторије.[4]
Туризам
уредиДатум првог успона на Говерлу је непознат. Крајем 19 вијека планина је постала значајна туристичка атракција, нарочито међу туристима из околних градова Галиције. Године 1880. Леополд Вајгел је означио прву туристичку руту између врха Говерла и Красни Лух. Следеће године је основано прво туристичко склониште. Врло стрме падине Говерле су изазов, али привлаче хиљаде аматера сваке године и веома су популарна планинарска дестинација. Кад је добра видљивост може се видјети, на сјеверу градови Ивано-Франковск, Сниатин, Коломија, а на југу град Сигету Мармацјеј у Румунији. Са врха Говерле је јасно видљив планински масив Черногоре са врхом Петрос (2020 м), који се југоисточно протеже са низом врхова. Кад је ведар дан може се видјети и врх Поп Иван са опсерваторијом Бијели Слон (Укр:Білий слон). На југозападу су Марамурешке планине које формирају границу Румуније и Украјине. У подножју планине је један од извора ријеке Прут и недалеко од извора каскада водопада висине око 80 метара.
На врху Говерле се налази бетонски стуб са Украјинским националним симболом, грбом Украјине.
Галерија
уреди-
Четинарске шуме према врху Говерле
-
Успињање на врх Говерле
-
Пејзаж са врха Говерле
-
Падина Говерле.
Референце
уредиСпољашње везе
уреди- Hoverla Guided Tour Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2011)
- Hoverla - photographs and information in Czech
- [http://www.summitpost.org/hoverla/173530