Глигорије Трлајић

Григорије^[1] Трлајић рођен је у Молу, у Бачкој, 25. јануара 1766. Школовао се у Молу, Сегедину и Будиму, где је завршио гимназију и кренуо на универзитет који је завршио у Бечу, дипломиравши филозофију и права. Био је, до Цареве смрти, питомац Јосифа II, a доцније секретар руског посланика у Бечу, где је био у истој служби и писац „Идеје“. По потреби је путовао у Русију, а по повратку је био у служби директор^[2] српске бечке штампарије власника Стевана Новаковића, када је и штампао своје преведене романе. Године 1796. отишао је у Русију где је био лепо примљен. Живео је у Москви, Петрограду и у Харкову где је био постављен за универзитетског професора. Преминуо је у селу близу Харкова 28. септембра 1811.

Књиге је штампао руско-словенским језиком, иако је говорио чистим српским језиком.^[3][4]

Преводи:

• Идеа или мужеская и женская добродетель, Беч 1793, и
• Нума илипроцвђтающдй Римъ, штампање почето у Бечу 1795, завршено у Будиму 1801.

Прво дело је преведено с немачког, од писаца Лудвик Хајнрик Николај, немачког песника Виландове школе. Књига се бави проблематиком из римског периода а занимљиво је што су и немачки оригинал и Трлајићев превод изишли исте године у Бечу. Друго је дело Трлајић превео, или како сам каже „преоблекао“, с руског језика, на коме га је плодни руски писац Михаило Матјевич Хер��сков написао под утицајем француских писаца историјских романа. Роман је, нарочито за оно доба био занимљив јер је писац, дајући слику римског друштва, имао на уму реформаторске идеје Петра Великога и просветне тежње Катарине II.

• Андра Гавриловић: Григорије Трлајић