Васа Павковић

Његов отац Бранислав био је столар а мајка домаћица. Основну школу и гимназију завршио је у Панчеву, а након тога, 1972. године уписао Филолошки факултет у Београду, који је и завршио 1976. на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Исте године, на катедри за општу лингвистику и јужнословенске језике, уписао је постдипломске студије које је завршио 1979. године одбраном магистарског рада „Речник поезије Милана Ракића”.

Запослио се на Институту за српски језик 1977. Један је од уредника Речника САНУ. Од 2018. је у пензији и ангажован као спољни сарадник.^[1]

Његова прва књига песама Калеидоскоп објављена је 1981. године, а за ту књигу добио је и Бранкову награду.

Васа Павковић је објавио дванаест песничких књига, десет збирки прича, три романа, девет књига критика, као и две књиге посвећене стрипу и још много тога. Написао је преко хиљаду критика и мноштво прилога у периодици Србије и Југославије.

Један је од десет оснивача Српског књижевног друштва и један од дванаест писаца који су основали Балкански књижевни гласник. Био је сарадник радио-емисије „Звиждук” око 15 година, а уредник од 1999. године до 2008. Сарадник је и регионалног центра за таленте.

Био је уредник у Народној књизи (Народна књига – Алфа). Уређивао је едиције: „Антологија светске књижевности”, „Алфа”, „Мегахит”, „Зид” и „ПОСТ-” и „Бисери светсаке књижевности”. Био је уредник магазина Квартал (2003–2019) и двонедељних новина Бестселер (2009). Био је уредник часописа Књижевна реч (1984–1989),

Свеске (1989–1996), Књижевност (1989–2003), Књижевни гласник (1998–2003), едиције „Прва књиге Матице српске” (1990–2001).

Књижевне и критичке текстове објављивао је у преко педесет домаћих периодичких издања, између осталих у: Летопису Матице српске, Књижевној речи, Речи, Књижевним новинама, Пољима, Повељи, Градини, Књижевном магазину. Био је стални књижевни критичар Дневника, Политике, Наше Борбе, Демократије, НИН-а, Времена, Данаса.^[2]

��авковић је велики познавалац стрипа и угледни деценијски критичар у овој области. Преферира савремени француски стрип и класични амерички, које сматра најквалитетнијим. Такође је велики труд уложио у вредновање српског и југословенског стрипа. У књизи Слатки стрип („Народна књига“ и „Алфа“, Београд, 2001) објавио је своје сабране текстове о страном стрипу, који су излазили у разним новинама више од двадесет година, већином потписани псеудонимом „В. Фумети“. Исти издавачи су објавили и следећу Павковићеву књигу Наш слатки стрип (2003), где су сабрани чланци посвећени српском и југословенском стрипу и ревијама.

Његови текстови су објављивани у неколико земаља – Шведској, Немачкој, Русији, Мађарској, Аустрији, Грчкој, Бугарској итд.

Од 2001. године живео је у Београду, а по пензионисању вратио се у Панчево.

• Бранкова награда, за књигу Каледиоскоп, 1982.
• Награда „Милан Ракић”, за књигу Опсесија, 1985.
• Награда „Златни жижак”, Панчево, 1989.
• Октобарска награда града Панчева.
• Награда „Милан Богдановић”, за критички текст о књизи Доктор Крлежа Боре Ћосића, 1990.
• Борбина награда, за књигу Несигурност у тексту, 1994.
• Награда Градске библиотеке Панчево, за књигу приповедака Хипнотисан, 1997.
• Награда „Карољ Сирмаи”, за књигу приповедака Последњи штићеник ноћи, 2001.
• Награда „Рамонда сербика”, 2004.
• Награда „Кочићево перо”, за књигу прича Океан Дунав, за пролеће 2016.^[3]
• Звање „Витез од духа и хумора” (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд^[4]

Циклус Словенска и српска фантастика у Универзитетској библиотеци у Београду 2019.

• Књижевни пројекат Васе Павковића Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2020)
• Критика Јасмине Топић
• Интервју Васе Павковића^{[мртва веза]}
• Интервју Васе Павковића (други)^{[мртва веза]}
• Запис радио-емисије у којој гостује Павковић
• Златко Миленковић о књизи Павковићевој „Слатки стрип“
• Чланак о књижевној вечери Вулета Журића где је гостовао Павковић^{[мртва веза]}
• Књигама сам се лечио од зле историје („Политика“, 9. мај 2016)
• Желео сам да створим приповедни документ о Београђанима („Политика”, 23. август 2020)
• "ДАЛЕКИ, ДАЛЕКИ СУСРЕТ" У Народној библиотеци Србије биће представљена књига Васе Павковића („Вечерње новости”, 3. април 2023)