Божидар Тимотијевић

Рођен је и одрастао у Београду, у радничкој Раковици.^[3]

Основну школу и гимназију је завршио у Раковици за коју је био везан читавог живота. Прве стихове је написао још у гимназији (1950—1951), а прву књигу „Квартет“ је објавио са још три пријатеља (Бранко Јовановић, Томислав Мијовић, Првољуб Пејатовић).^[4]

У Удружење књижевника је примљен већ 1955.

Апсолвирао је Филолошки факултет у Београду, група за светску и југословенску књижевност.

Исте године (1958) објављује своју прву књигу „Велики спавач“.

Током студија, заједно са Бранком Миљковићем и Жиком Лазићем оснива неосимболистичку групу.

Потом је био уредник и новинар листова и часописа „Млада култура“ (1954-1956), „Савременик“ (1961-1964), „Полетарац“ (старија серија), (1966-1969) и „Књижевне новине“ седамдесетих година.

У издавачкој кући „Младо поколење“ био је уредник (1964—1969).

Радио је као новинар у већем броју југословенских листова и на Радио Београду (1971—1980). Ту, на радију, је покренуо акцију „Књига солидарности“. Донатори су давали књиге које су потом усмераване ка школама у забитима где је књига била реткост. На тај начин је прикупљено 2.000.000 књига.

По својој жељи сахрањен је на планини Тари, на планини на којој је много времена проводио бавећи с својим хобијем - столарством

Његова целокупна заоставштина налази се у Бајиној Башти, док се један део књига из Тимотијевићеве личне библиотеке налази у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.^[5]

• Квартет (1954)
• Велики спавач (1958)
• Слово љубве (1960)
• Сребрно брдо (1960)
• Дан се рађа (1963)
• Вечерње (1966)
• Василиск (1974)
• Чарна птица (1977)
• Безданица (1977)
• Кука и мотика (1984)
• Минуше птице светом“ (1986)
• Нож и рана (1966)
• Песме (1998)

• три збирке песама
• девет драмских комада
• мноштво сликовница
• неколико буквара
• читанке
• зборници
• антологије скоро 25 година његови су буквари и читанке били званични уџбеници у Србији

• „Девојко мала“ је био светски мега-хит
• „Када војник своју пушку љуби"
• „Морнарски марш"
• „На вез"
• „Браво школа, ура за играње"

Сценарио за филм „Вихор зове Анђелију“

Преводио је са више језика. Са енглеског „Породични скуп“ Т. С. Елиота, са словеначког „Сонетни венац“ Францета Прешерна, и са руског „Коњић грбоњић“ П. П. Јершова

Превођен је 25 светских језика

• Награда за младе песнике – средњошколце
• Прва награда листа „Млада култура“
• Прва награда на међународном конкурсу за поезију у Италији
• Нолитову награду (у конкуренцији 138 кандидата)
• Награда војвођанске секције Удружења књижевника Србије
• Змајева награда Матице српске
• Плакета српског краљевског Књижевног Клуба „Карађорђевић“
• Плакета за дугогодишњу сарадњу са Коларчевим народним универзитетом
• Плакета Дисово пролеће за целокупно песничко дело