Асуар
Асуар или плетач је мајстор занатлија који је правио простирке за под у кућама од набоја или од земљаних цигала какве су грађене у прошлости.
| Асуар | |
|---|---|
 Простирка од трске | |
| Занимање | |
| Назив занимања | занатлија асуар |
О занату
уредиУ кућама које су некада грађене од набоја или од земљаних цигала под је покриван тканим крпарама и асурама од рогоза. Асуре од рогоза су правили мајстори асуари. Рогоз је врста ритске траве с тврдим сабљастим листовима која се може користити за плетење ужади, асура, отирача, папуча, цегера, и др.[1][2]
Подови просторија у таквим кућама су се обично суботом премазивале смесом воде, жуте земље и коњског измета, те на тако освежен под простирале опране и чисте асуре.
Асуар је сем простирки за под плео и кошарице за хлеб, за брашно, отираче за обућу, дуже асуре, рогожине, које су се продавале на метар. Они мало умешнији мајстори су од огуљеног и скуваног прута раките, јове, плели су столове и столичице, као и кутије и кофере у којима се чувала храна.[1][2]
Галерија
уреди-
Рогоз
-
Рогоз
-
Простирка од трске
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Марков Јоргован, Јаворка (2015). Тражим занат којег више нема : (есеји о скоро несталим занатима и занимањима у Поморишју). Темишвар: Са��ез Срба у Румунији. стр. 35—36. ISBN 978-606-8079-66-0.
- ^ а б „Bilo nekad (staro zanatstvo na Baniji, zanimanja i način života) - ASURARI (pletači)”. banija.rs. Приступљено 15. 3. 2023.