Ана Брнабић

Њен деда по оцу Антон Брнабић, југословенски војни официр, Хрват, рођен је у Старој Башки на острву Крку, у данашњој Хрватској. Борио се са југословенским партизанима током Другог светског рата, а после рата био је у чину потпуковника. Њена баба по оцу Мица рођена је у Горобиљу код Пожеге. Њена бака и деда по мајци су из Бабушнице. Њен отац Зоран рођен је у Ужицу 1950. године, а студије је завршио у Београду, где је породица живела.^[7]

Брнабићева је лезбијка, друга жена и припадница ЛГБТ+ заједнице на челу владе у свету после Јоухане Сигурдардоутир (Исланд 2009—2013) и пета отворено ЛГБТ+ шефица владе укупно, после Јоухане, Елија Ди Рупоа (Белгија 2011—2014), Гзавија Бетела (Луксембург 2013—данас) и Леа Варадкара (Ирска 2017—2020). Она је 2017. постала први шеф владе било које балканске земље који је присуствовао маршу геј поноса када је присуствовала на једном маршу поноса у Београду.^[8]

Године 2019, њена партнерка Милица Ђурђић родила је дечака; Брнабићева је прва отворено геј председница Владе чија се партнерка породила док је била на тој функцији.^[9]

Брнабићева је одрасла у Београду, где је похађала престижну Пету београдску гимназију. Поред српског образовања, Брнабићева има и диплому пословне администрације на Универзитету Нортвуд и мастер пословне администрације Универзитета у Халу, а радила је више од деценије са међународним организацијама, страним инвеститорима, јединицама локалне самоуправе и јавним сектором у Србији.^[10]

Пре именовања Брнабићеве у Владу Србије, била је директорка предузећа Continental Wind Serbia,^[11] где је радила на реализацији инвестиције од 300 милиона евра у ветропарк у Ковину.^[12] Била је члан управног одбора непрофитне фондације Пексим.^[13]

Била је ангажована у различитим америчким консултантским кућама које су спроводиле пројекте које је финансирала Агенција САД за међународни развој у Србији. Била је заменик руководиоца Пројекта конкурентности Србије, експерт за Програм реформе локалне самоуправе у Србији и виши координатор Програма економског развоја општина.^[10] Активно је учествовала у оснивању Националне алијансе за локални економски развој 2006. године.^[14] Током тог ангажмана учествовала је у увођењу концепта локалног економског развоја у Србији и изградњи потенцијала општина за унапређење пословног амбијента на локалном нивоу уз активну промоцију инвестиција. Постала је члан, а потом и председник Управног одбора алијансе.^[14]

У августу 2016. године, именована је за министра државне управе и локалне самоуправе. Поред тога, председница је Савета за иновационо предузетништво и информационе технологије Владе Републике Србије, као и Републичког савета за националне мањине и потпредседник Републичког савета за реформу јавне управе.

Брнабићева је себе описала као проевропску и технократску председницу Владе.^[15][16] Објаснила је да су приоритети њене владе модернизација, реформа образовања и дигитализација.^[17][18] С друге стране, критикована је јер је на челу конзервативне и националистичке владе у којој су и отворено антизападни и проруски министри.^{[19][20][21][22]}

У мају 2018. године, Брнабићева је преузела Министарство финансија до именовања новог министра, након оставке Душана Вујовића.^[23] Она је 29. маја 2018. именовала Синишу Малог за Вујовићевог наследника на тој функцији.^[24] Брнабићева је 26. јула 2018. била домаћин свечаности у Конгресу Сједињених Америчких Држава у Вашингтону, која је одржана поводом обележавања 100 година од подизања заставе Србије испред Беле куће.^[25]

У октобру 2019. године, председница Владе је потврдила да је приступила владајућој Српској напредној странци.^[26] Брнабићева је 25. октобра 2019. потписала Споразум о слободној трговини између Србије и земаља чланица Евроазијског економског савеза (ЕАЕС), чиме је проширен списак српских производа који се могу извозити на територију ЕАЕС.^[27]

Након што се пандемија ковида 19 проширила на Србију у марту 2020. године, Брнабићева је постављена за шефицу Кризног штаба здравства.^[28] Након што је председник Вучић 15. марта прогласио ванредно стање, Влада је донела уредбе о мерама за време ванредног стања у циљу сузбијања последица избијања.^[29] У Србији је први пут од Другог светског рата уведен полицијски час.^[30] Брнабићева је за потпредседницу СНС изабрана у новембру 2021. године.^[31]

Политолози Кшиштоф Зуба је навео Брнабићеву као пример шефа владе са великом политичком зависношћу од вође владајуће странке.^[32] Ситуацију у којој председник Владе нема своју политичку позицију шефа извршне власти дефинисао је као „сурогатну владу”, објашњавајући да је расподела власти која је у супротности са уставним одредницама карактеристика недемократских система.^[32]

У фебруару 2019. године, Freedom House је известио да је статус Србије опао са слободне на делимично слободну због погоршања спровођења избора, наставка покушаја владе и савезничких медија да подривају независне новинаре кроз правно узнемиравање и кампање клевете, и Вучићевог гомилања извршних овлашћења која су у супротности са његовом уставном улогом.^[33] Опозиционе вође и поједини посматрачи је описују као пуку Вучићеву марионету, чије је председавање, по Уставу, углавном церемонијално, без значајније извршне власти.^{[2][32][34][35]} Брнабићева то никада није демантовала, али је рекла да Вучић треба да буде „ментор” председника Владе.^[36]

Брнабићева је у децембру 2018, коментаришући најављену трансформацију Косовских безбедносних снага у Оружане снаге Косова, рекла: „Надам се да нећемо морати да користимо нашу војску, али у овом тренутку то је једна од опција на столу јер не може се присуствовати новом етничком чишћењу Срба и новим Олујама — иако их Еди Рама позива. Када неко зна да имате јаку војску, онда мора да седне и разговара са вама.”^[37][38]

Поред тога, министар спољних послова Косова Бехђет Пацоли је у мају 2019. рекао да неће дозволити Брнабићевој да уђе на Косово због, како је рекао, њене расистичке идеологије. Брнабићева је, приликом примопредаје извештаја Европске комисије о напретку за 2019. годину, рекла: „Харадинај, Тачи и Весели се такмиче ко је највећи националиста и шовиниста. Највише ме плаши што имамо посла са ирационалним људима, најгором врстом популизма, људи који су буквално изашли из шуме.”^[39][40] Ово је наишло на оштре критике, посебно од стране корисника Twitter-а, који су водили кампању са хештегом #буквалносамоизашлиизшумекакобисеругалипредседницивладе.^[41]

Владе Републике Србије и Косова договориле су се 20. јануара 2020. да обнове летове између својих престоница први пут после више од две деценије.^[42][43] До споразума је дошло након вишемесечних дипломатских разговора Ричарда Гренела, амбасадора Сједињених Америчких Држава у Немачкој, кога је председник Доналд Трамп годину дана раније именовао за специјалног изасланика за односе Србије и Косова.^[42]

У интервјуу 14. новембра 2018. за немачки јавни сервис Deutsche Welle, Брнабићева је негирала да су масакри Бошњака у Сребреници у јулу 1995. године од стране снага босанских Срба били чин геноцида.^[44] Две недеље касније, Европски парламент је усвојио резолуцију у којој се каже да парламент жали због континуираног порицањ�� геноцида у Сребреници од стране делова српских власти и подсећа да пуна сарадња са Хашким трибуналом и његовим наследним механизмом укључује прихватање његових пресуда.^[45] Хашки суд критиковао је Брнабићеву због негирања геноцида у Сребреници.^[44][46]

Након што је именована за председницу Владе, Брнабићева је рекла да не жели да буде жигосана као геј председница Владе Републике Србије и да не планира да „гура законске реформе ЛГБТ+ популације у овој фази” јер жели да да приоритет другим реформама политике.^[47] У септембру 2017. године, Брнабићева је учествовала на Паради поноса у Београду и постала први председник Владе Републике Србије који је присуствовао паради поноса.^[48] Брнабићева је на том догађају рекла:

Влада је ту за све грађане и обезбедиће поштовање права свих грађана.

Брнабићева каже да се залаже за наследна права истополних парова.^[49] У фебруару 2019. године, Милица Ђурђић, Брнабићкина партнерка, родила је сина по имену Игор, али су истополни бракови уставом забрањени, а истополно родитељство није регулисано у Србији. Како наводи агенција Франс-Прес, „Ана Брнабић је једна од првих председника Влада чији се партнер породио док је била на функцији... и прва на свету у истополном пару”.^[50] Неки новинари и ЛГБТ+ активисти закључили су да Брнабићева није успела да се заложи за ЛГБТ+ равноправност у Србији.^[51][52]

Награђена је низом одликовања за развојне пројекте на којима је радила, за унапређење друштвено одговорног пословања и толеранције.^[53]

Одликована је Орденом Републике Српске.^[54]

Проглашена је почасном грађанком Шапца априла 2023. године.^[55]

• Председник Владе Републике Србије
• Прва влада Ане Брнабић
• Друга влада Ане Брнабић
• Трећа влада Ане Брнабић
• Друга влада Александра Вучића

• Председник Народне скупштине Републике Србије
• Ана Брнабић на сајту Twitter