Аделијски пингвин

Аделијски пингвини насељавају цјелокупну антарктичку обалу и околна острва. Припадају једној од најсјевернијих врста птица.

Постоји 38 познатих колонија аделијских пингвина, од којих је око 5 милиона пингвина у подручју Росовог мора. Острво Рос је станиште око пола милиона аделијских пингвина. Насељавају Јужна Оркнијска острва, Јужна Шетландска острва, Буве и Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка острва.

Аделијски пингвини порасту до око 70 cm висине^[3] и око 5,4 kg (мужјаци) односно 4,7 kg (женке) тежине по сајту „Свијет пингвина“^[4], односно 3 до 6,5 kg по сајту „70south.com“^[3]. Имају карактеристичне бијеле „прстенове“ од перја око очију, по којима их је лако препознати. Добар дио њиховог кљуна прекрива перје које расте у његовој основи, а реп аделијског пингвина је нешто дужи од репа већине других врста пингвина.

Аделијски пингвини долазе на простор размножавања у октобру. Мужјаци дозивају женке гргутањем за којим слиједи јак крик.

Гнијезда граде тако што ногама ископају мале рупе у земљи, и около посаде обло камење које накупе из околине. Понекад, у борби за простор гдје ће се размножавати, женке аделијских пингвина краду камење са других гнијезда и од њих граде своја.

Кад направе гнијезда, женке носе по два смеђе-зелена јајета. Оба родитеља тада грију јаја наизмјенично. Док један родитељ грије јаје, други иде по храну и обрнуто. Родитељ који тренутно грије јаје не једе донијету храну. Након око 35 дана, отприлике у децембру, јаја пуцају и излазе млади. Тада је на Антарктику најтоплије, и те��пература износи око -2 ^oC. Првих седам дана родитељи грију младунце, а послије тога се младунци придружују крешеима. У марту, одрасли и њихови младунци скупа иду у лов у море.

Аделијски пингвини се хране углавном крилом док одгајају младунце, и понешто глечерским лигњама и рибом. Гледано по фосилној грађи из посљедњих 38 хиљада година, ови пингвини су нагло прешли са рибе на крило��е прије око 200 година. Овоме је узрок вјероватно смањење броја антарктичких крзнатих фока почев од касних 1700-их и китова у 20. вијеку. Смањење броја ових животиња је узроковало повећан број крилова, што аделијски пингвини сада користе јер их је лакше уловити него рибе^[5].

• Иако званична маскота Линукса, „Тукс“, званично не представља ниједну појединачну врсту пингвина, многи сматрају да највише личи на аделијске пингвине.
• Књига „Пингвини г. Попера“ из 1938. године описује причу 12 аделијскиих пингвина.
• За пингвине из цртаног филма „Мадагаскар се претпоставља да представљају аделијские пингвине.
• У цртаном филму Плес малог пингвина, главни јунак Мамбл, који је царски пингвин упознаје групицу аделијскиих пингвина кубанског нагласка.

• 70south.com: подаци о аделијскиим пингвинима (језик: енглески)
• Слике аделијскиих пингвина (језик: енглески)
• Аделијски пингвини на сајту „Свијет пингвина“ (језик: енглески)
• Књига др Џорџа Мареја Левика из 1914. године, „Пингвини Антарктика“ (језик: енглески)