Џејмс Браун
Џејмс Џозеф Браун Млађи (енгл. James Joseph Brown, Jr; Барнвел, 3. мај 1933 — Атланта, 25. децембар 2006) или краће Џејмс Браун, био је амерички певач, забављач и композитор.[1] Признат је као једна од најутицајнијих личности у популарној музици 20. века и стекао је реноме пре свега својим певањем и „грозничавим“ плесом. Познат је као „кум соула“, а у другим приликама и као „највреднији радник у шоу бизнису“. Један је од најпродуктивнијих певача, текстописаца, вођа бенда и музичких продуцената. Био је једна од кључних покретачких снага госпела, ритам и блуза, блуза, соул и фанк музике. Оставио је велики траг у другим музичким жанровима укључујући рок, џез, реге, диско, денс и електронске музике као и у хип хопу.
Џејмс Браун | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Џејмс Џозеф Браун Млађи |
Датум рођења | 3. мај 1933. |
Место рођења | Барнвел, САД |
Датум смрти | 25. децембар 2006.73 год.) ( |
Место смрти | Атланта, САД |
Музичку каријеру започиње 1953. године, а славу у касним педесетим годинама 20. века и почетком шездесетих. Учествовао је активно у политичком животу САД (иступања у име Афро-Американаца и отворена подршка Ричарду Никсону). Као врстан певач, кантаутор, вођа састава и музички продуцент, Браун је значајно допринео развоју госпела и Р&Б-а, а такође и соула и функа. Оставио је трага и у многим другим жанровима, на пример року, џезу, диско музици, дансу и електронској музици, регеу и хип хопу. Својим је музичким стилом и изразом такође је утицао и на афричку популарну музику, афробит, џуџу и мбалакс[2] те је створио услове за развој го-го музике.[3]
Професионалну музичку каријеру почиње 1950, а славан постаје већ крајем 1950-их и почетком 1960-их са својим узбудљивим извођењима и низом великих хитова. Упркос разних личних проблема и препрека, Браун непрекидно објављује хитове све до 1980-их. Уз хваљено музичко деловање, био је и учесник многих догађаја у америчкој политици, највише у раздобљу 1960-их и 1970-их најчешће активизмом у име својих афроамеричких сународњака и сиромашних слојева. У раним 1980-има, Браунова музика помогла је у обликовању ритма ране хип-хоп музике, највише тиме што су бројни састави у својој музици често употребљавали његове ритмове и семплове, што их је учинило хип-хоп класицима и једним од темеља тога музичког жанра.
Преминуо је 25. децембра 2006. године, након хоспитализације, од упале плућа у 74. години живота.
Биографија
уредиДетињство и младост
уредиЏејмс Браун је рођен као једино дете Сузи (рођене Белингс) и Џозефа („Џоа“) Гарднера Брауна у малом градићу Барнвелу у Јужној Каролини за време Велике депресије.[4] Иако је његово презиме заиста било „Браун“ („Смеђ“), то се углавном схват��ло другачије, јер је алудирало на његову боју коже. Док је био дете, Брауна су звали „Јуниор“ или „Мали јуниор“, што му је остало као надимак и у каснијем животу. У својој аутобиографији, Браун је навео да је он између осталог имао кинеско и индијанско порекло; његов отац је потицао од афричко-америчких и америчко индијанских предака, док је његова мајка имала афричко-америчко и кинеско порекло.[5][6][7] Браун и његова породица живели су у екстремно тешким условима[8]. Кад је навршио четири године, његови родитељи се разводе јер је мајка одлучила да живи са другим човеком[9]. Након што је мајка напустила породицу, Браун је наставио живети са оцем и његовом пријатељицом до своје шесте године. Селе се у Аугусту, у Џорџији, где га је отац послао да живи код тетке која је водила јавну кућу.[10] Браунов живот свео се на улицу у живот без контроле родитеља или старатеља. Живећи на тај начин, похађао је школу до седмог разреда, када је избачен.
Током свога детињства, Браун је зарађивао новац чистећи ципеле и продавнице, продајући и замењујући старе маркице, перући судове и аутомобиле, а у међувремену је певао и наступао на такмичењима за таленте. Зарађујући за живот, Браун је почео сам да учи да свира хармонику, коју је добио од оца[11]. Такође је почео са учењем свирања на гитари коју је добио од Тампа Реда (који је долазио у јавну кућу) и почео је да се упознаје са клавиром и бубњевима. Пошто је гледао Луиса Џордана, популарног џез и R&B музичара током 1940-их година, и његов кратки музички наступ у филму „Калдонија“, Браун је добио инспирацију да и сам постане забављач.
Музичка каријера
уредиЏејмс Браунова каријера је трајала неколико деценија и његов јединствени звук интензивно је деловао на ново истраживање и стварање многих музичких жанрова[12]. Премда својим радом и многим донацијама пуно помаже светској музици, Браун редовно објављује хит композиције и синглове које се налазе на броју један светских Топ листа.[13]
Почетак
уредиГодине 1955, Браун и Боби Бердсова сестра Сара „The Gospel Starlighters”. На крају Браун уводи и Берда у састав на место вокала, праве промене у стилу и окрећу се вечитом Р&Б-у. Касније састав мења име у „The Flames”, када потписују уговор са издавачком кућом Федерал Рекордс (огранак предузећа Кинг Рекордса).
Састав снима свој први сингл „Please, Please, Please” (1956). Композиција доспева на #5 Топ листе и постаје велики Р&Б хит који се продаје у више милиона копија. Џејмс Браун је с тим наступним синглом започео врло богату и утицајну, али и контроверзну музичку каријеру с много ненаданих обрата. Девет следећих синглова које објављује са „Пламеновима” били су неуспешни и саставу је претила опасност од разлаза са Кинг Рекордсом. Браун је у свом раном деловању био инспирисан госпелом и Р&Б-ом, под великим утицајем тадашњих музичара Реја Чарлса и Литл Ричарда. Дружење са Ричардом увелико је деловало на Браунов музички рад и њега као забављача. Браун је једном и рекао како је Ричард његов идол и да је средином 1950-их са уличним саставом „The Upsetters” и саксофоном свирао фанк и рокенрол[14]. Када је Ричард одлучио да престане да се бави поп музиком и да се врати проповедању, Браун га моли да остане с њим на турнеји до датума када буду у његовом граду. Неколико бивших чланова и Литл Ричард враћају се у састав са Брауном и након тога Ричард одлази са музичке сцене.
Браун се на Топ листу враћа 1958. и то на прво место Р&Б-а са хит композицијом „Try Me”. Композиција је објављена у право време, јер су у дискографској кући Кинг Рекордс већ размишљали о раскиду уговора са Брауном, међутим „Try Me” му је вратила успех и најавила многе будуће хитове. „Try Me” бележи и најбољу продају Р&Б музике те године, налазећи се на 17 Топ листа Р&Б синглова пуне две деценије.[15]. Браун је израдио властити стил са комбинацијом латинских и џез ритмова као и Р&Б-ја.
Године 1959, Браун и „The Famous Flames” прелазе у дискографску кућу Федерал Рекордс, која је један други огранак Кинг Рекордса. Почели су се понављати конфликти између Брауна и председника Кинг Рекордса Сида Натана око пописа репертоара и осталих ствари око издавања и снимања композиција.
Референце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 173. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ "Godfather of Soul" str. 73 - The New York Times, od 31. siječnja 2007.
- ^ Chuck Brown - Glazbeno područje u Washingtonu, od 28. siječnja 2007.
- ^ „Ancestry of James Brown”. Архивирано из оригинала 05. 08. 2012. г. При��тупљено 19. 7. 2012.
- ^ Powell, Kimberly (15. 6. 2018). „Ancestry of James Brown”. thoughtco.com. Приступљено 26. 9. 2018.
- ^ Brown, J.; Eliot, M. (2005). „Introduction”. I Feel Good: A Memoir of a Life Soul. New York: New American Library. ISBN 978-0-451-21393-8.
- ^ „Not_Available”. Worldcat.org. Приступљено 16. 2. 2013.
- ^ „„Отац-оснивач фанка“”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2008. г. Приступљено 27. 1. 2007. - Часопис „Роулинг стоун“ (језик: енглески)
- ^ „„Г. Браун: путујући са лошим ја“”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2012. г. Приступљено 12. 1. 2007. - Часопис „Њујоркер“ (језик: енглески)
- ^ Rhodes 2008, стр. 8.
- ^ „Гуревич, П.”. Архивирано из оригинала 04. 09. 2012. г. Приступљено 12. 1. 2007. - Часопис „Њујоркер“ (језик: енглески)
- ^ James Brown: 1933.-2006. - Godfather of soul changed music at frenetic pace - The San Francisco Chronicle, od 10. 1. 2007.
- ^ Whitburn, J. (2000). Top Pop Singles: 1955-1999. Menomonee Falls WI: Record Research. ISBN 978-0-89820-140-6.
- ^ 1986 Inductees: Little Richard, performer - The Rock and Roll Hall of Fame and Museum, Inc, od 28. listopada 2006.
- ^ 1986 Inductees: James Brown, performer. Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јануар 2010) - The Rock and Roll Hall of Fame and Museum, Inc, od 9. siječnja 2007.
Литература
уреди- Whitburn, J. (2000). Top Pop Singles: 1955-1999. Menomonee Falls WI: Record Research. ISBN 978-0-89820-140-6.
- Sussman, M. (producer). (December 25, 2006). Arts: Soul classics by James Brown (multimedia presentation). The New York Times. Приступљено January 9, 2007.
- Slide show: James Brown through the years (December 25, 2006). The New York Times. Приступљено January 9, 2007.
- „Singer James Brown in Poor Health”. Jet. 6. 1. 2003.
- Lethem, J. (June 12, 2006). "Being James Brown" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2009), Rolling Stone Magazine. Приступљено January 14, 2007.
- Rolling Stone Magazine audio interview with Jonathan Lethem about James Brown and his music. Rolling Stone Magazine. Приступљено January 9, 2007.
- Rhodes, Don (2008). Say It Loud!: My Memories of James Brown, Soul Brother. Globe Pequot. ISBN 978-1-59921-674-4.
- Whitburn, Joel (2010). Hot R&B Songs From Billboard's R&B Charts, 1942–2010. Records Research Inc. ISBN 978-0-89820-186-4.
- Brown, James; Tucker, Bruce (1986). James Brown: The Godfather of Soul. New York: Thunder's Mouth Press.
- George, Nelson, and Leeds, Alan (editors). (2008). The James Brown Reader: 50 Years of Writing about the Godfather of Soul. New York: Plume.
- McBride, James (2016) Kill 'Em and Leave: Searching for James Brown and the American Soul. New York: Spiegel & Grau
- Smith, R.J. (2011). The One: The Life and Music of James Brown. New York: Gotham Books.
- Sullivan, James. (2008). The Hardest Working Man: How James Brown Saved The Soul Of America. New York: Gotham Books. ISBN 9781592403905.
- Wesley, Fred (2002). Hit Me, Fred: Recollections of a Sideman. Durham: Duke University Press.
- Whitney, Marva and Waring, Charles (2013). God, The Devil & James Brown:(Memoirs of a Funky Diva). New Romney: Bank House Books.
Спољашње везе
уреди- Џејмс Браун на сајту IMDb (језик: енглески)
- Информација о гробу Џејмса Брауна
- Celebrities share memories of James Brown
- Profile of James Brown at Soul Evolution
- The Times Obituary for James Brown Архивирано на сајту Wayback Machine (29. април 2011)
- Џејмс Браун на сајту AllMusic (језик: енглески)
- Џејмс Браун на сајту Curlie (језик: енглески)
- "James Brown, 1933–2006". News and multimedia archive from The Augusta Chronicle
- James Brown's Musicians Reflect On His Legacy – article from Down Beat Magazine
- The Official Facebook Page on The Famous Flames
- Biography: James Brown and the Black Arts movement of the 1960s and 1970s (biography at Funky-Stuff.com).
- James Brown biography and concert review in cosmopolis.ch
- RBMA Radio On Demand – Across 135th Street – Volume 7 – Tribute to James Brown – Chairman Mao (RBMA, Egotrip)
- 1980 Interview with James Brown and the Rev. Al Sharpton by Jon Alpert on Democracy Now!
- James Brown concert and interviews on NPR Music
- James Brown radiostream
- James Brown funeral program Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016) Digital Library of Georgia
- The James Brown SuperFan Club
- PBS American Masters James Brown: Soul Survivor