Википедија

Шилопај

насеље у Србији у Горњем Милановацу, у Моравичком округу

Шилопај је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 85 становника.

Шилопај
Поглед на село
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 85
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.116666° С; 20.416666° И / 44.116666; 20.416666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина383 m
Шилопај на карти Србије
Шилопај
Шилопај
Шилопај на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32311
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Удаљено је 16 км од Горњег Милановца. Налази се север-северозападно од Такова и Горњег Милановца на надморској висини од 300 до 420 м и на површини од 699 ха.[1] Познато је по цркви Светог Николе коју је по пројекту архитекте Драгутина Маслаћа саградио ратни војни лиферант Љуба Сарачевић између Првог и Другог светског рата, а која је освећена 21. септембра 1939. године од стране владике жичког Николаја Велимировића.[2][3][4] Црква је саграђена од жутог пешчара из Синошевића и украшена розетом о�� истог материјала изнад улазних врата.

Овде се налазе Крајпуташ у Шилопају и Крајпуташи Савковићима у Шилопају.

Овде се од 2015. године одржава туристичка и привредна манифестација „Дани шилопајске панораме”.

Село има општину, а од 1905. године и школу. До 1939. године припадало је парохији цркве у Љутовници. Тада је добило своју цркву посвећену Светом Николи, задужбину Љубе Сарачевића, рођеног у Шилопају. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]

Познати Шилопајци

уреди

Историја

уреди

У Шилопају има неколико локалитета који се називају „грчко гробље” и „мађарско гробље”, што доказује бурну историју овог краја и постојање насеља у давна времена. Доласком Турака староседеоци су се раселили, осим једне породице. У 18. и 19. веку из Старог Влаха и ужичког краја доселили су се нови становници. Нема поузданих података о настанку имена села. Под именом Шилопај, село се први пут помиње у турском попису 1525. године. Тада је имало 7 хришћанских и 7 муслиманских домова.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 104 ратника. Погинуло их је 51 а 53 је преживело.[1]

Демографија

уреди

У пописима село је 1910. године имало 397 становника, 1921. године 399, а 2002. године тај број је спао на 133.[1]

У насељу Шилопај живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,9 година (50,5 код мушкараца и 55,0 код жена). У насељу има 59 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а број становника опада још од краја 2. светског рата.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 505
1953. 496
1961. 444
1971. 368
1981. 294
1991. 203 183
2002. 135 135
2011. 85
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 133 98,51%
Црногорци
  
 1 0,74%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 2
  
  
 5
75—79 5
  
  
 3
70—74 7
  
  
 11
65—69 9
  
  
 11
60—64 3
  
  
 12
55—59 2
  
  
 3
50—54 6
  
  
 5
45—49 4
  
  
 2
40—44 2
  
  
 4
35—39 7
  
  
 1
30—34 4
  
  
 3
25—29 2
  
  
 0
20—24 4
  
  
 6
15—19 2
  
  
 1
10—14 2
  
  
 3
5—9 2
  
  
 1
0—4 0
  
  
 1
Просек : 50,5 55,0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 104 103 115 112 102 77 59
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 25 15 7 6 2 3 1 0 0 0 2,29
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 59 16 36 6 1 0
Женски 67 10 35 20 1 1
УКУПНО 126 26 71 26 2 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 30 10 0 1 7
Женски 11 6 0 0 0
УКУПНО 41 16 0 1 7
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 1 2 1 3
Женски 0 0 4 0 1
УКУПНО 0 1 6 1 4
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 2
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 1 2
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 1
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 1 0 0 1

Галерија

уреди
  •  
    Црква Светог Николе у Шилопају
  •  
    Улазна врата цркве у Шилопају
  •  
    Шилопај, месна канцеларија
  •  
    Центар села
  •  
    Шилопај
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 427. 
  2. ^ Насеље Шилопај[мртва веза], mestokojevolim.com
  3. ^ „Осамдесетогодишњица цркве у Шилопају”. СПЦ. 24. 7. 2019. Архивирано из оригинала 25. 07. 2019. г. Приступљено 24. 7. 2019. 
  4. ^ Време, 22. септ. 1939, стр. 8. Дигитална народна библиотека (приступ. 22.9.2019)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди
 
Шилопај на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шилопај&oldid=27924997”