Šarl Valoa

Godine 1282. papa Martin IV je zbog aragonskog napada na Siciliju ekskomunicirao (isključio iz crkve) aragonskog kralja Perea III od Aragona, a aragonsku kraljevsku krunu dobio je Šarl iako nikad nije stvarno vladao. U to vreme Šarlov otac Filip III Hrabri je osvajao Navaru, da bi sprečio da je osvoji Pere.

Posle pada Navare 1284. godine, Šarl je sa ocem i bratom Filipom IV Lepim krenuo sa velikom vojskom od 133.000 vojnika protiv Aragona u pohodu poznatom kao Aragonski krstaški rat. Pereov brat, koji je bio grof Majorke i Rusijone, prešao je na francusku stranu, a Francuzi su mu oduzeli Rusijon. Lokalno stanovništvo koje je bilo protiv Francuza povuklo se povuklo u grad Eln, ali nakon osvajanja grada Francuzi su ga sravnili sa zemljom.

Vojska nije mogla da lako osvoji Đironu, ali posle njenog pada, neki biskup pošto nije imao aragonsku krunu Šarla je krunisao za aragonskog kralja kardinalskim šeširom, zbog čega je Šarl dobio nadimak Kralj sa kapom.

Slavni aragonski admiral Ruđer de Ljurije sa 40 galija uništio je francusku flotu (od 30 galija) 4. septembra 1285. godine kod Barselone. Ubrzo je vojsku pogodila epidemija dizenterije pa je nakon poraza u bici (30. septembra-1. oktobra) desetkovana vojska bila prinuđena da se povlači preko Pirineja. Kralj Filip III Hrabri umro je od dizenterije 5. oktobra u Perpinjanu.

Šarl je bio vrlo ambiciozan, a srodstvo sa ugarskim i aragonskim kraljevima moglo je da mu pomogne. Kad je shvatio da na zapadu neće moći ništa da postigne okrenuo se prema istoku i već 1301. godine oženio se Katarinom I Kurtene, titularnom latinskom caricom u egzilu. Preko dračkog kapetan-maršala Filipa Tarentskog i napuljskog kralja Karla, a oko 1305. godine, Valoa je ušao u veze sa Stefanom Urošem II Milutinom, srpskim kraljem (1282—1321), ali Milutin se plašio se da mu krstaši mogu preoteti primorje sa Makedoniom. To je okončano 27. marta 1308. godine Melenskim savezom, između Šarla i Milutina, kada je Šarl Milutinu potvrdio oblasti između Prilepa i Proseka, Ovče polja do Štipa, debarsku oblast do reke Maće i kičevski kraj do Hokerije. Cilj im je bio osvajanje Carigrada. Milutin je obavezao da će preći u rimokatoličku varu i da će svoju kćerku Caricu udati za Šarlovog mlađeg sina, Šarla Valoa. Šarlu je 12. oktobra umrla supruga Katarina I Kurtene, a posle njene sahrane u Parizu, Šarl se odrekao latinskog prestola i predao ga je svojoj kćerki Katarini II (Valoa) Tarentskoj, a Šarl se do kraja života nadao da će doći na francuski presto.

U avgustu 1324. godine Šarl je napao Akvitaniju i nespremne Engleze u njoj, povod je bio paljenje francuskog utvrđenja Sen Sardosa, 15. oktobra 1323. godine koji se nalazio na engleskom delu Gaskonje. Englezi su jedva uspeli da prikupe 7 000 vojnika, ali Šarl ih je porazio. Najveći otpor pružan je u utvrđenju La Reol na reci Garonji, ali su se posle nekoliko sedmica. Rat je trajao do oktobra. Englezima je samo ostao Bordo, i nekoliko oblasti na primorju. Šarl je umro 16. decembra 1325. godine.