Flerovijum

Flerovijum
Opšta svojstva
Ime, simbol	flerovijum, Fl
U periodnome sistemu
nihonijum ← flerovijum → moskovijum	‍
Atomski broj (Z)	114
Grupa, perioda	grupa 14 (ugljenikova grupa), perioda 7
Blok	p-blok
Kategorija	nepoznato
Rel. at. masa (Ar)	289,19042
Maseni broj	289 (najstabilniji izotop)
El. konfiguracija
po ljuskama	2, 8, 18, 32, 32, 18, 4 (predviđeno)
Fizička svojstva
Agregatno stanje	gas (predviđeno)
Tačka ključanja	~ 210 K (~ −60 °‍C, ~ −80 °F)
Gustina tečno st., na t.t.	14 g/cm3 (predviđeno)
Toplota isparavanja	38 kJ/mol (predviđeno)
Atomska svojstva
Energije jonizacije	1: 832,2 kJ/mol (predviđeno); 2: 1600 kJ/mol (predviđeno); 3: 3370 kJ/mol (predviđeno); (ostale)
Atomski radijus	180 pm (predviđeno)
Kovalentni radijus	171–177 pm (ekstrapolirano)
Ostalo
Kristalna struktura	postraničnocentr. kubična (FCC) ; (predviđeno)
CAS broj	54085-16-4
Istorija
Imenovanje	po Flerovljevoj laboratoriji za nuklearne reakcije (koja je dobila ime po Georgiju Flerovu)
Otkriće	Zajednički institut za nuklearna istraživanja (JINR) i Nacionalna laboratorija Lorens Livermor (LLNL) (1999)
Glavni izotopi
60% SF
EC?	287Nh
α	286Cn
	reference • Vikipodaci

Flerovijum (Fl), ranije ununkvadijum (Uuq), superteški je veštački radioaktivni hemijski element, postprelazni metal sa atomskim brojem 114. Ne javlja se u prirodi. To je ekstremno radioaktivni sintetički element. Dobio je ime po Flerovoj laboratoriji za nuklearne reakcije koja se nalazi u ruskom gradu Dubna, u sklopu Združenog instituta za nuklearna istraživanja, gde ovaj element i otkriven 1998. godine. Posredno, element i laboratorija vuku naziv u čast ruskog fizičara Georgija Flerova. Naziv elementa 114 zvanično je usvojila Međunarodna unija za čistu i primijenjenu hemiju 30. maja 2012. godine.

U periodnom sistemu elemenata, nalazi se među transaktinidnim elementima u p-bloku. Član je 7. periode i najteži je poznati član grupe ugljenika, takođe je i najteži element čija hemija je bar donekle istražena. Prve hemijske analize elementa izvršene su tokom 2007. i 2008. a pokazale su da je flerovijum neočekivano volatilan za element iz 14. grupe;^[16] a neki preliminarni rezultati pokazali su da on čak pokazuje neke osobine slične onima kod plemenitih gasova.^[17] Nedavni rezultati pokazali su da je reakcija flerovijuma sa zlatom dosta slična reakciji kopernicijuma sa zlatom, pokazujući da je on izuzetno volatilan element koji bi čak mogao biti i gas pri standardnim uslovima temperature i pritiska, kao i da bi mogao imati metalne osobine koje su u skladu sa trendom da se može smatrati težim homologom olova, te da bi mogao biti najmanje reaktivan metal iz 14. grupe. Do danas još nije definitivno dokazano da li se ovaj element ponaša kao metal ili kao plemeniti gas.

Do danas je proizvedeno oko 90 atoma flerovijuma, od čega je 58 atoma sintetisano direktno, a ostali su nastali tokom lanca radioaktivnog raspada nekih težih elemenata. Svi do sad dobijeni atomi flerovijuma imali su masene brojeve u rasponu od 284 do 290. Najteži poznati izotop je flerovijum-289, čije vreme poluraspada iznosi oko 2,6 sekunde, mada je moguće da bi, do sad nepotvrđeni, izotop flerovijum-290 sa jednim viškom neutrona mogao imati čak i duže vreme poluraspada od oko 19 sekundi. Ako se taj izotop dokaže, to bi bio jedan od najduže živućih izotopa od superteških elemenata, koji se nalaze na samom dnu periodnog sistema. Predviđa se da bi flerovijum mogao biti u neposrednoj blizini teoretskog „ostrva stabilnosti”, a očekuje se da bi teži izotopi flerovijuma, naročito izotop sa mogućim dvostrukim magičnim brojem, flerovijum-298, mogao imati čak i duže vreme poluraspada.

Istorija

Flerovijum su prvi put sintetisali ruski naučnici, najverovatnije 1999. godine u Združenom institutu za nuklearna istraživanja u blizini ruskog grada Dubna, u saradnji sa američkim naučnicima iz Nacionalne laboratorije Lovrens Livermor. Otkriće novog elementa potvrdio je IUPAC u junu 2011, kada je ovaj element i zvanično uvršten u periodni sistem elemenata.^[18]^[19] Dana 1. decembra 2011. predloženo je ime flerovijum za novi element, što je IUPAC zvanično prihvatio 30. maja 2012. godine.^[20] Do tog dana ovaj element se zvao ununkvadijum (hemijski simbol Uuq). Novo ime dano je u čast ruskog fizičara Georgija Nikolajeviča Flerova.

Osobine

Najstabilniji do danas poznati izotop flerovijuma jeste ²⁸⁵Fl, sa vremenom poluraspada od oko 5 sekundi, što je relativno dugovečno u poređenju sa susednim elementima iz periodnog sistema. Uzrok tome je da se kod atomskog broja 114 radi o takozvanom magičnom broju. Iz razloga zatvorenih podljuski po modelu jezgrenih ljuski, jezgra sa 114 protona su relativno stabilna. Za, do danas još nesintetizirani, izotop ²⁹⁸Fl očekuje se da bi mogao imati jezgro sa dvostrukim magičnim brojem, tj. takođe bi i broj neutrona bio magični. Zbog toga se očekuje da bi vreme poluraspada ovog izotopa bilo još duže nego kod ²⁸⁵Fl.

Eksperimentalna hemija

Prema podacima iz aprila 2018, flerovijum je najteži element čije su hemijske osobine donekle eksperimentalno ispitivane, mada ta hemijska istraživanja nisu dovela do potpunih i nedvosmislenih rezultata. Dva eksperimenta izvedena su tokom aprila i maja 2007. godine zajedničkom saradnjom Florovljeve laboratorije za nuklearne reakcije i Instituta Pol Šerer, čiji cilj je bilo proučavanje hemije elementa kopernicijuma. Prvi eksperiment je bila reakcija ²⁴²Pu(⁴⁸Ca,3n)²⁸⁷Fl dok je drugi bila reakcija ²⁴⁴Pu(⁴⁸Ca,4n)²⁸⁸Fl: ovim reakcijama dobijeni su kratkoživeći izotopi flerovijuma, čije „ćerke” izotopi kopernicijuma su proučavani.^[21] Adsorpcijske osobine dobijenih atoma na površini zlata upoređene su sa atomima radona, jer se očekivalo da će elektronska konfiguracija potpunih ljuski kopernicijuma mogla pokazivati određene osobine plemenitih gasova.^[21] Plemeniti gasovi imaju vrlo slabu interakciju sa metalnim površinama, što nije karakteristično za metale.^[21]

Tokom prvog eksperimenta došlo je do detekcije tri atoma ²⁸³Cn ali je takođe verovatno opažen i jedan atom ²⁸⁷Fl. Ovaj rezultat bio je prilično iznenađujući, jer je vreme transporta proizvedenih atoma iznosilo oko dve sekunde, te se smatralo da će se sintetisani atomi flerovijuma raspasti do kopernicijuma pre adsorpcije. Tokom druge reakcije, opažena su dva atoma ²⁸⁸Fl i verovatno jedan atom ²⁸⁹Fl. Dva od tri atoma pokazivali su adsorpcijske osobine koje su povezane sa volatilnim elementom sličnog plemenitim gasovima, što se u nekim prethodnim radovima razmatralo kao mogućnost ali se nije predviđalo prema novijim izračunima. Ovim eksperimentima dobijeni su nezavisni dokazi za otkrića elemenata kopernicijuma, flerovijuma i livermorijuma poređenjem sa ranije objavljenim podacima o njihovom raspadu. Daljnji eksperimenti u 2008. potvrdili su ovaj vrlo važan rezultat detektirajući jedan atom izotopa ²⁸⁹Fl, te pružio dokaz za prethodno dobijene podatke o tome da flerovijum pokazuje interakciju sa zlatom karakterističnu za plemenite gasove.^[21]

Reference

^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
^ ^a ^b Haire, R. G. (2006). „Transactinides and the future elements”. Ur.: Morss, L. R.; Edelstein, N. M.; Fuger, J. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3 izd.). Springer. ISBN 978-1-4020-3555-5.
^ Oganessian, Yu. Ts. (27. 1. 2017). „Discovering Superheavy Elements”. Oak Ridge National Laboratory. Pristupljeno 21. 4. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Seaborg, G. T. „Transuranium element”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2010-03-16.
^ ^a ^b ^v ^g ^d Fricke, Burkhard (1975). „Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties”. Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry. Structure and Bonding. 21: 89—144. ISBN 978-3-540-07109-9. doi:10.1007/BFb0116498. Pristupljeno 4. 10. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Pershina, Valeria. „Theoretical Chemistry of the Heaviest Elements”. Ur.: Schädel, Matthias; Shaughnessy, Dawn. The Chemistry of Superheavy Elements (2nd izd.). Springer Science & Business Media. str. 154. ISBN 9783642374661.
^ Bonchev, Danail; Kamenska, Verginia (1981). „Predicting the Properties of the 113–120 Transactinide Elements”. Journal of Physical Chemistry. American Chemical Society. 85 (9): 1177—1186. doi:10.1021/j150609a021.
^ Maiz Hadj Ahmed, H.; Zaoui, A.; Ferhat, M. (2017). „Revisiting the ground state phase stability of super-heavy element Flerovium”. Cogent Physics. 4 (1). doi:10.1080/23311940.2017.1380454. Pristupljeno 26. 11. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „Element 114 is Named Flerovium and Element 116 is Named Livermorium” (Saopštenje). IUPAC. 30. 5. 2012. Arhivirano iz originala 02. 06. 2012. g. Pristupljeno 31. 01. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Utyonkov, V.K. et al. (2015) Synthesis of superheavy nuclei at limits of stability: ^239,240Pu + ⁴⁸Ca and ^249–251Cf + ⁴⁸Ca reactions. Super Heavy Nuclei International Symposium, Texas A & M University, College Station TX, USA, March 31 – April 02, 2015
^ Utyonkov, V. K.; Brewer, N. T.; Oganessian, Yu. Ts.; Rykaczewski, K. P.; Abdullin, F. Sh.; Dmitriev, S. N.; Grzywacz, R. K.; Itkis, M. G.; Miernik, K.; Polyakov, A. N.; Roberto, J. B.; Sagaidak, R. N.; Shirokovsky, I. V.; Shumeiko, M. V.; Tsyganov, Yu. S.; Voinov, A. A.; Subbotin, V. G.; Sukhov, A. M.; Sabel'nikov, A. V.; Vostokin, G. K.; Hamilton, J. H.; Stoyer, M. A.; Strauss, S. Y. (15. 9. 2015). „Experiments on the synthesis of superheavy nuclei ²⁸⁴Fl and ²⁸⁵Fl in the ^239,240Pu + ⁴⁸Ca reactions”. Physical Review C. 92 (3): 034609—1—034609—10. Bibcode:2015PhRvC..92c4609U. doi:10.1103/PhysRevC.92.034609. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Utyonkov, V. K.; Brewer, N. T.; Oganessian, Yu. Ts.; Rykaczewski, K. P.; Abdullin, F. Sh.; Dimitriev, S. N.; Grzywacz, R. K.; Itkis, M. G.; Miernik, K.; Polyakov, A. N.; Roberto, J. B.; Sagaidak, R. N.; Shirokovsky, I. V.; Shumeiko, M. V.; Tsyganov, Yu. S.; Voinov, A. A.; Subbotin, V. G.; Sukhov, A. M.; Karpov, A. V.; Popeko, A. G.; Sabel'nikov, A. V.; Svirikhin, A. I.; Vostokin, G. K.; Hamilton, J. H.; Kovrinzhykh, N. D.; Schlattauer, L.; Stoyer, M. A.; Gan, Z.; Huang, W. X.; Ma, L. (30. 1. 2018). „Neutron-deficient superheavy nuclei obtained in the ²⁴⁰Pu+⁴⁸Ca reaction”. Physical Review C. 97 (1): 014320—1—014320—10. Bibcode:2018PhRvC..97a4320U. doi:10.1103/PhysRevC.97.014320. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Hofmann, S.; Heinz, S.; Mann, R.; Maurer, J.; Münzenberg, G.; Antalic, S.; Barth, W.; Burkhard, H. G.; Dahl, L.; Eberhardt, K.; Grzywacz, R.; Hamilton, J. H.; Henderson, R. A.; Kenneally, J. M.; Kindler, B.; Kojouharov, I.; Lang, R.; Lommel, B.; Miernik, K.; Miller, D.; Moody, K. J.; Morita, K.; Nishio, K.; Popeko, A. G.; Roberto, J. B.; Runke, J.; Rykaczewski, K. P.; Saro, S.; Schneidenberger, C.; Schött, H. J.; Shaughnessy, D. A.; Stoyer, M. A.; Thörle-Pospiech, P.; Tinschert, K.; Trautmann, N.; Uusitalo, J.; Yeremin, A. V. (2016). „Remarks on the Fission Barriers of SHN and Search for Element 120”. Ur.: Peninozhkevich, Yu. E.; Sobolev, Yu. G. Exotic Nuclei: EXON-2016 Proceedings of the International Symposium on Exotic Nuclei. Exotic Nuclei. str. 155—164. ISBN 9789813226555.
^ Hofmann, S.; Heinz, S.; Mann, R.; Maurer, J.; Münzenberg, G.; Antalic, S.; Barth, W.; Burkhard, H. G.; Dahl, L.; Eberhardt, K.; Grzywacz, R.; Hamilton, J. H.; Henderson, R. A.; Kenneally, J. M.; Kindler, B.; Kojouharov, I.; Lang, R.; Lommel, B.; Miernik, K.; Miller, D.; Moody, K. J.; Morita, K.; Nishio, K.; Popeko, A. G.; Roberto, J. B.; Runke, J.; Rykaczewski, K. P.; Saro, S.; Scheidenberger, C.; Schött, H. J.; Shaughnessy, D. A.; Stoyer, M. A.; Thörle-Popiesch, P.; Tinschert, K.; Trautmann, N.; Uusitalo, J.; Yeremin, A. V. (2016). „Review of even element super-heavy nuclei and search for element 120”. The European Physics Journal A. 2016 (52): 180. Bibcode:2016EPJA...52..180H. doi:10.1140/epja/i2016-16180-4.
^ Kaji, Daiya; Morita, Kosuke; Morimoto, Kouji; Haba, Hiromitsu; Asai, Masato; Fujita, Kunihiro; Gan, Zaiguo; Geissel, Hans; Hasebe, Hiroo; Hofmann, Sigurd; Huang, MingHui; Komori, Yukiko; Ma, Long; Maurer, Joachim; Murakami, Masashi; Takeyama, Mirei; Tokanai, Fuyuki; Tanaka, Taiki; Wakabayashi, Yasuo; Yamaguchi, Takayuki; Yamaki, Sayaka; Yoshida, Atsushi (2017). „Study of the Reaction ⁴⁸Ca + ²⁴⁸Cm → ²⁹⁶Lv* at RIKEN-GARIS”. Journal of the Physical Society of Japan. 86 (3): 034201—1—7. Bibcode:2017JPSJ...86c4201K. doi:10.7566/JPSJ.86.034201.
^ Eichler R.; et al. (2010). „Indication for a volatile element 114”. Radiochimica Acta. 98 (3): 133—139. doi:10.1524/ract.2010.1705.
^ Gäggeler H. W. (2007-11-05). „Gas Phase Chemistry of Superheavy Elements” (PDF). Paul Scherrer Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 5. 2012. g. Pristupljeno 10. 8. 2013.
^ Robert C. Barber; et al. (2011). „Discovery of the elements with atomic numbers greater than or equal to 113 (IUPAC Technical Report)”. Pure Appl. Chem. 83 (7): 1485—1498. doi:10.1351/PAC-REP-10-05-01. Arhivirano iz originala 23. 12. 2015. g. Pristupljeno 31. 01. 2021.
^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
^ iupac.org: „Element 114 is Named Flerovium and Element 116 is Named Livermorium“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jun 2012) (30. maj 2012; pristupljeno 31. maja 2012)
^ ^a ^b ^v ^g „Flerov Laboratory of Nuclear Reactions” (PDF). 2009. str. 86—96. Pristupljeno 1. 6. 2012.

Literatura

Schwerdtfeger, Peter; Seth, Michael (2002). „Relativistic Quantum Chemistry of the Superheavy Elements. Closed-Shell Element 114 as a Case Study” (PDF). Journal of Nuclear and Radiochemical Sciences. 3 (1): 133–136. doi:10.14494/jnrs2000.3.133.
Audi, G.; Kondev, F. G.; Wang, M.; et al. (2017). „The NUBASE2016 evaluation of nuclear properties”. Chinese Physics C. 41 (3): 030001. Bibcode:2017ChPhC..41c0001A. doi:10.1088/1674-1137/41/3/030001.
Beiser, A. (2003). Concepts of modern physics (6th izd.). McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-244848-1. OCLC 48965418.
Hoffman, D. C.; Ghiorso, A.; Seaborg, G. T. (2000). The Transuranium People: The Inside Story. World Scientific. ISBN 978-1-78-326244-1.
Kragh, H. (2018). From Transuranic to Superheavy Elements: A Story of Dispute and Creation. Springer. ISBN 978-3-319-75813-8.
Zagrebaev, V.; Karpov, A.; Greiner, W. (2013). „Future of superheavy element research: Which nuclei could be synthesized within the next few years?”. Journal of Physics: Conference Series. 420 (1): 012001. Bibcode:2013JPhCS.420a2001Z. ISSN 1742-6588. S2CID 55434734. arXiv:1207.5700  . doi:10.1088/1742-6596/420/1/012001.
Barysz, M.; Ishikawa, Y., ur. (2010). Relativisic Methods for Chemists. Springer. ISBN 978-1-4020-9974-8.
Thayer, J. S. (2010). „Relativistic Effects and the Chemistry of the Heavier Main Group Elements”. Relativistic Methods for Chemists. Challenges and Advances in Computational Chemistry and Physics. 10. str. 63—97. ISBN 978-1-4020-9974-8. doi:10.1007/978-1-4020-9975-5_2.
Stysziński, J. (2010). Why do we need relativistic computational methods?. str. 99.
Pershina, V. (2010). Electronic structure and chemistry of the heaviest elements. str. 450.

Spoljašnje veze

Mediji vezani za članak Flerovijum na Vikimedijinoj ostavi
CERN Courier – First postcard from the island of nuclear stability
CERN Courier – Second postcard from the island of stability
WebElements.com – Fl

[CIAAW2016-1] Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.

[haire-2] Haire, R. G. (2006). „Transactinides and the future elements”. Ur.: Morss, L. R.; Edelstein, N. M.; Fuger, J. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3 izd.). Springer. ISBN 978-1-4020-3555-5.

[gaseous-3] Oganessian, Yu. Ts. (27. 1. 2017). „Discovering Superheavy Elements”. Oak Ridge National Laboratory. Pristupljeno 21. 4. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[EB-4] Seaborg, G. T. „Transuranium element”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 2010-03-16.

[BFricke-5] v ^g ^d Fricke, Burkhard (1975). „Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties”. Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry. Structure and Bonding. 21: 89—144. ISBN 978-3-540-07109-9. doi:10.1007/BFb0116498. Pristupljeno 4. 10. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[VPershina-6] Pershina, Valeria. „Theoretical Chemistry of the Heaviest Elements”. Ur.: Schädel, Matthias; Shaughnessy, Dawn. The Chemistry of Superheavy Elements (2nd izd.). Springer Science & Business Media. str. 154. ISBN 9783642374661.

[B&K-7] Bonchev, Danail; Kamenska, Verginia (1981). „Predicting the Properties of the 113–120 Transactinide Elements”. Journal of Physical Chemistry. American Chemical Society. 85 (9): 1177—1186. doi:10.1021/j150609a021.

[fcc-8] Maiz Hadj Ahmed, H.; Zaoui, A.; Ferhat, M. (2017). „Revisiting the ground state phase stability of super-heavy element Flerovium”. Cogent Physics. 4 (1). doi:10.1080/23311940.2017.1380454. Pristupljeno 26. 11. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[IUPAC-names-114-116-9] „Element 114 is Named Flerovium and Element 116 is Named Livermorium” (Saopštenje). IUPAC. 30. 5. 2012. Arhivirano iz originala 02. 06. 2012. g. Pristupljeno 31. 01. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Utyonkov-10] Utyonkov, V.K. et al. (2015) Synthesis of superheavy nuclei at limits of stability: ^239,240Pu + ⁴⁸Ca and ^249–251Cf + ⁴⁸Ca reactions. Super Heavy Nuclei International Symposium, Texas A & M University, College Station TX, USA, March 31 – April 02, 2015

[284Fl-11] Utyonkov, V. K.; Brewer, N. T.; Oganessian, Yu. Ts.; Rykaczewski, K. P.; Abdullin, F. Sh.; Dmitriev, S. N.; Grzywacz, R. K.; Itkis, M. G.; Miernik, K.; Polyakov, A. N.; Roberto, J. B.; Sagaidak, R. N.; Shirokovsky, I. V.; Shumeiko, M. V.; Tsyganov, Yu. S.; Voinov, A. A.; Subbotin, V. G.; Sukhov, A. M.; Sabel'nikov, A. V.; Vostokin, G. K.; Hamilton, J. H.; Stoyer, M. A.; Strauss, S. Y. (15. 9. 2015). „Experiments on the synthesis of superheavy nuclei ²⁸⁴Fl and ²⁸⁵Fl in the ^239,240Pu + ⁴⁸Ca reactions”. Physical Review C. 92 (3): 034609—1—034609—10. Bibcode:2015PhRvC..92c4609U. doi:10.1103/PhysRevC.92.034609. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[PuCa2017-12] Utyonkov, V. K.; Brewer, N. T.; Oganessian, Yu. Ts.; Rykaczewski, K. P.; Abdullin, F. Sh.; Dimitriev, S. N.; Grzywacz, R. K.; Itkis, M. G.; Miernik, K.; Polyakov, A. N.; Roberto, J. B.; Sagaidak, R. N.; Shirokovsky, I. V.; Shumeiko, M. V.; Tsyganov, Yu. S.; Voinov, A. A.; Subbotin, V. G.; Sukhov, A. M.; Karpov, A. V.; Popeko, A. G.; Sabel'nikov, A. V.; Svirikhin, A. I.; Vostokin, G. K.; Hamilton, J. H.; Kovrinzhykh, N. D.; Schlattauer, L.; Stoyer, M. A.; Gan, Z.; Huang, W. X.; Ma, L. (30. 1. 2018). „Neutron-deficient superheavy nuclei obtained in the ²⁴⁰Pu+⁴⁸Ca reaction”. Physical Review C. 97 (1): 014320—1—014320—10. Bibcode:2018PhRvC..97a4320U. doi:10.1103/PhysRevC.97.014320. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[EXON-13] Hofmann, S.; Heinz, S.; Mann, R.; Maurer, J.; Münzenberg, G.; Antalic, S.; Barth, W.; Burkhard, H. G.; Dahl, L.; Eberhardt, K.; Grzywacz, R.; Hamilton, J. H.; Henderson, R. A.; Kenneally, J. M.; Kindler, B.; Kojouharov, I.; Lang, R.; Lommel, B.; Miernik, K.; Miller, D.; Moody, K. J.; Morita, K.; Nishio, K.; Popeko, A. G.; Roberto, J. B.; Runke, J.; Rykaczewski, K. P.; Saro, S.; Schneidenberger, C.; Schött, H. J.; Shaughnessy, D. A.; Stoyer, M. A.; Thörle-Pospiech, P.; Tinschert, K.; Trautmann, N.; Uusitalo, J.; Yeremin, A. V. (2016). „Remarks on the Fission Barriers of SHN and Search for Element 120”. Ur.: Peninozhkevich, Yu. E.; Sobolev, Yu. G. Exotic Nuclei: EXON-2016 Proceedings of the International Symposium on Exotic Nuclei. Exotic Nuclei. str. 155—164. ISBN 9789813226555.

[Hofmann2016-14] Hofmann, S.; Heinz, S.; Mann, R.; Maurer, J.; Münzenberg, G.; Antalic, S.; Barth, W.; Burkhard, H. G.; Dahl, L.; Eberhardt, K.; Grzywacz, R.; Hamilton, J. H.; Henderson, R. A.; Kenneally, J. M.; Kindler, B.; Kojouharov, I.; Lang, R.; Lommel, B.; Miernik, K.; Miller, D.; Moody, K. J.; Morita, K.; Nishio, K.; Popeko, A. G.; Roberto, J. B.; Runke, J.; Rykaczewski, K. P.; Saro, S.; Scheidenberger, C.; Schött, H. J.; Shaughnessy, D. A.; Stoyer, M. A.; Thörle-Popiesch, P.; Tinschert, K.; Trautmann, N.; Uusitalo, J.; Yeremin, A. V. (2016). „Review of even element super-heavy nuclei and search for element 120”. The European Physics Journal A. 2016 (52): 180. Bibcode:2016EPJA...52..180H. doi:10.1140/epja/i2016-16180-4.

[Kaji-15] Kaji, Daiya; Morita, Kosuke; Morimoto, Kouji; Haba, Hiromitsu; Asai, Masato; Fujita, Kunihiro; Gan, Zaiguo; Geissel, Hans; Hasebe, Hiroo; Hofmann, Sigurd; Huang, MingHui; Komori, Yukiko; Ma, Long; Maurer, Joachim; Murakami, Masashi; Takeyama, Mirei; Tokanai, Fuyuki; Tanaka, Taiki; Wakabayashi, Yasuo; Yamaguchi, Takayuki; Yamaki, Sayaka; Yoshida, Atsushi (2017). „Study of the Reaction ⁴⁸Ca + ²⁴⁸Cm → ²⁹⁶Lv* at RIKEN-GARIS”. Journal of the Physical Society of Japan. 86 (3): 034201—1—7. Bibcode:2017JPSJ...86c4201K. doi:10.7566/JPSJ.86.034201.

[volatile114-16] Eichler R.; et al. (2010). „Indication for a volatile element 114”. Radiochimica Acta. 98 (3): 133—139. doi:10.1524/ract.2010.1705.

[tanm-17] Gäggeler H. W. (2007-11-05). „Gas Phase Chemistry of Superheavy Elements” (PDF). Paul Scherrer Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 5. 2012. g. Pristupljeno 10. 8. 2013.

[nakahara-18] Robert C. Barber; et al. (2011). „Discovery of the elements with atomic numbers greater than or equal to 113 (IUPAC Technical Report)”. Pure Appl. Chem. 83 (7): 1485—1498. doi:10.1351/PAC-REP-10-05-01. Arhivirano iz originala 23. 12. 2015. g. Pristupljeno 31. 01. 2021.

[Housecroft3rd-19] Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[iupac.org-20] upac.org: „Element 114 is Named Flerovium and Element 116 is Named Livermorium“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. jun 2012) (30. maj 2012; pristupljeno 31. maja 2012)

[2007ex-21] v ^g „Flerov Laboratory of Nuclear Reactions” (PDF). 2009. str. 86—96. Pristupljeno 1. 6. 2012.

[1]