Саобраћај у Румунији

По најновијим подацима из 2004. године укупна дужина железничке мреже у Румунији је 22.298 km, од чега је 36% електрификовано, а 27% су пруге са два колосека. По овим показатељима Румунија је четврта земља у Европи по развијености железничке мреже. Због тога и превоз свим врстама железнице заузима високо место у укупном саобраћају у земљи - претпоставља се да је 2004. године 45% свих путника у Румунији превезено управо железницом. Међутим, и поред дужине пруга и значаја за земљу железничка мрежа је у веома лошем стању и интензивно се обнавља.

Једини град са метроом је Букурешт, који је развијен спрам величине града и има 4 линије (погледати: Букурешки метро). Букурешт поседује и железнички прстен око себе.

Железничка веза са суседним земљама:

•   Мађарска - да
•   Србија - да
•   Бугарска - да
•   Украјина - да, уз промену ширине газа
•   Молдавија - да, уз промену ширине газа

Укупна дужина путева у Румунији у 2004. години је 198.817 km (од чега је са чврстом подлогом 60.043 km). Од тога је дужина важних државних путева 14500 km. Дужина савремених ауто-путева тренутно износи свега 280 km, али се у наредним годинама очекује брза изградња нових деоница. Национални ауто-путеви носе двозначну ознаку „А+број“.

Национални ауто-путеви који су делови Европских коридора су:

•   Ауто-пут А1 - Букурешт - Питешти - Сибињ - Темишвар - Арад - граница са Мађарском, укупна дужина пута је 620 km, од тога до 2008. изграђено 127 km на деоници Букурешт - Питешти, а крај градње целог пута очекује се до 2014. године.
•   Ауто-пут А2 - назван и „Ауто-пут сунца“ - Букурешт - Фетешти - Чернавода - Констанца, укупна дужина пута је 204 km, од тога до 2008. изграђено 152 km на деоници Букурешт - Чернавода, а крај градње целог пута очекује се до 2010. године.
•   Ауто-пут А3 - назван и „Ауто-пут Трансилванија“ - Букурешт - Плојешти - Брашов - Тргу Муреш - Клуж - Орадеа - граница са Мађарском, укупна дужина пута је 588 km, до сада неизграђена било која деоница, прва деоница Букурешт - Плојешти у изградњи, а у припремама за изграду су деоница од мађарске границе до Клужа.
•   Ауто-пут А4 - назван и „Ауто-пут Исток-Запад“ - граница са Молдавијом - Јаши - Пјатра Њамц - Тргу Муреш (веза на ауто-пут А3), укупна дужина пута је 300 km, планиран почетак изградње 2008. година.
•   Ауто-пут А5 - назван и „Ауто-пут Молдавија“ - Плојешти - Бузау - Фокшани - граница са Молдавијом, укупна дужина пута је 314 km, у плану изградња деонице до Фокшанија.

Поред ауто-путева постоје и веома важни магистрални путеви са четири траке, који су такође делови Европских коридора:

• Букурешт - Ђурђу - граница са Бугарском, укупна дужина пута је 65 km, од тога до 2008. изграђено 35 km, а остатак у изградњи.
• Фагараш - Сибињ, веза између ауто-путева А1 и А3, планирано 80 km дужине.
• Себеш - Турда, веза између ауто-путева А1 и А3, планирано 80 km дужине.
• Римнику Сарат - Браила - Галац, крак пута А5.
• Питешти - Крајова, крак пута А1.

Румунија је приморска земља, али је морска обала кратка и северном половином мочварна. Због тога је развијена само једна лука, Констанца. Овај град је по припајању Румунији од безначајног насеља постао велика морска лука, једна од најзначајнијих у Европи, будући да је то црноморска лука најближа средњој Европи. Такође овај град је и једно од главних средишта у држави.

Са друге стране, речни саобраћај је развијен и међународног је значаја и у основи се ослања на значај Дунава, који доњом дужином тока протиче кроз Румунију. Дужина речних водених путева у земљи је преко 1000 km. Најважније луке на Дунаву су: Дробета Турну Северин, Калафат, Олтеница, Ђурђу, Браила, Галац, Тулћеа. Поред Дунава, значајан је и промет каналом Чернавода-Негру Вода, дужине 67 km.

Гасовод: Дужина токова је 3.508 км (2006. године) уз напомену да се гасоводна мрежа веома брзо развија, а постоје и планови за успостављање магистралне гасоводне везе од луке Констанца до границе са Србијом и даље на запад.

Нафтовод: Дужина токова је 2.427 км (2006. године).

Будући да Румунија пространа земља у Европи, ваздушни саобраћај има већи значај него у другим земљама. У Румунији постоји неколико авио-компанија, од којих је најпознатија и највећа ТАРОМ, а друге мање су Ромавиа, Карпатер, Блу Ер, Аквила Ер, Јон Ћириак Ер.

У земљи постоји 61 званично уписаних аеродрома (погледати: Аеродроми у Румунији), али само је 7 од њих уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code):

• Аеродром „Хенри Коанда“ у Букурешту (некадашњи Отопени аеродром)
• Аеродром „Трајан Вуја“ у Темишвару (некадашњи Ђармата аеродром)
• Аеродром „Аурел Влајку“ у Букурешту (некадашњи Банеаса аеродром)
• Аерод��ом „Клуж-Напока“ у Клужу
• Аеродром „Михаил Когелничану“ у Констанци
• Аеродром „Сибију“ у Сибињу
• Аеродром „Арад“ у Араду

У току је изградња новог међународног аеродрома у Брашову.

Највећи и најважнији аеродром у земљи је букурешки Аеродром „Хенри Коанда“, и данас познат као Отопени. Међутим, највећи пораст промета имао је аеродром Аеродром „Трајан Вуја“ у Темишвару због удаљености града од других већих градова у земљи.

У Румунији су званично уписана и 1 хелиодром (2006. године).