Perica Ognjenović

Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu.

Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu, u timu gde su vedete bili Darko Kovačević, Dejan “Rambo“ Petković, Nebojša Krupniković, Zvonko Milojević… Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac. Odigrao je 33 utakmice u šampionatu – najviše od svih igrača u ekipi i postigao osam golova, dok je u pohodu na trofej u Kupu Jugoslavije zabeležio osam nastupa uz tri postignuta gola, od kojih je jedan u pobedi protiv Loznice (6:1), postigao direktno iz kornera. U sezoni 1996/97, Zvezda je u Kupu pobednika kupova izbacila škotski Harts i nemački Kajzerslautern (4:0 u Beogradu posle produžetaka), dok je tim Barselone ipak bio previsoka prepreka u osmini finala. Ekipa je treći put uzastopno trijumfovala u nacionalnom kupu, u kojem je Perica odigrao šest utakmica, dok je u Kupu kupova zabeležio pet nastupa. U drugom delu sezone je zbog povrede ispao iz ritma, pa je ulazio sa klupe u finišu šampionata.

U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0).^[1][2] I naredna dva derbija crveno-beli su dobili, 109. sa 2:1, a 110. derbi sa čak 4:0 uz još jedan pogodak Perice Ognjenovića.^[3][4] Ipak, te sezone je Obilić stigao do titule ispred Zvezde. Perica je u šampionatu odigrao 24 utakmice uz devet postignutih golova.

Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio. Perica je pružio sjajne partije u Kupu UEFA 1998/99. postigavši čak šest golova u sedam utakmica i bio je najbolji strelac tima te sezone u takmičenju koje danas nosi naziv Liga Evrope. Protiv gruzijskog Kolhetija postigao je tri gola u prvom kolu kvalifikacija (jedan u pobedi od 4:0 na gostovanju,^[5] a dva u ubedljivom trijumfu od 7:0 u Beogradu).^[6] U sledećoj kvalifikacionoj rundi protivnik je bio ruski Rotor iz Volgograda, protiv koga je bio strelac po jednog pogotka u Rusiji i na beogradskoj Marakani u dve pobede od po 2:1. U strelce se upisao i protiv francuskog Meca u pobedi od 2:1 u prvom meču prvog kola.^[7] U revanšu nije igrao zbog parnih žutih kartona, a Zvezda je u dramatičnoj utakmici prošla na penale. Naredni protivnik bio je Lion, a Zvezdi zbog političke situacije nije dozvoljeno da dočeka francuski tim u Beogradu, već u Bukureštu, gde je Lion slavio sa 2:1. U Francuskoj crveno-beli nisu imali velike šanse za prolaz i porazom od 2:3 oprostili su se od takmičenja u Evropi.

Ognjenović je u januaru 1999, u samoj završnici zimskog prelaznog roka, prešao u Real Madrid.^[8] Pregovori menadžera Zorana Vekića i tada prvog čoveka Reala Lorenca Sansa potrajali su jer su Madriđani imali višak fudbalera u napadu. Na kraju je odlučeno da Samjuela Etoa pošalju na pozajmicu kako bi napravili prostor za Ognjenovića.^[8] Ognjenović kod trenera Gusa Hidinka nije dobio šansu, a debitovao je za Real u završnici sezone 1998/99. kod narednog trenera, Džona Tošaka. Najviše vremena na terenu je proveo u sezoni 1999/00. kod trenera Visente Del Boskea. Zabeležio je 11 prvenstvenih nastupa, uglavnom ulazeći u igru sa klupe.^[9] Nastupio je i na pet utakmica u Kupu Španije, a u ovom takmičenju je postigao i svoj jedini gol za Real, 3. februara 2000. u osmini finala protiv Saragose.^[10] Osvojio je Ligu šampionu 1999/00. sa Realom, ali je u ovom takmičenju nastupio na samo na dve utakmice, provevši na terenu ukupno 15 minuta (11 minuta protiv Bajerna u grupi, i četiri minuta protiv Mančester junajteda u četvrtfinalu).^[9] U sezoni 2000/01. Real je osvojio titulu prvaka Španije, ali Ognjenović u ovoj sezoni nije zabeležio nijedan nastup pa mu se ovaj trofej ne pripisuje. U avgustu 2001. je raskinuo ugovor sa Realom.^[11]

Nakon što je napustio Real, Ognjenović narednih šest meseci nije imao klub, pa je trenirao sa svojim trenerom.^[12] U januaru 2002, je nakon odrađene probe potpisao ugovor sa nemačkim bundesligašem Kajzerslauternom.^[13][14] U Kajzerslauternu je zabeležio tek dva prvenstvena nastupa, i na kraju sezone 2001/02. je napustio klub. U januaru 2003. odlazi na probu u kineski Dalijan, čiji je trener bio Milorad Kosanović.^[15] U ovom klubu se zadržao tek oko dva meseca.^[16] U novembru 2003. potpisuje za Dinamo Kijev.^[17] U ukrajinskom klubu je proveo nešto više od godinu dana, ali je tokom tog perioda uglavnom igrao za B tim.^[18] U drugom delu sezone 2004/05. je igrao za francuskog drugoligaša Anžer, a u maju 2006. odlazi u Maleziju gde potpisuje za Selangor.^[19] U decembru 2006. se vraća u evropski fudbal i potpisuje za grčkog prvoligaša Ergotelis.^[20] Nakon godinu i po dana napušta Ergotelis, a zatim u sezoni 2008/09. igra za grčkog drugoligaša Kaliteu.^[21]

Ognjenović je 29. jula 2009. godine potpisao za Jagodinu,^[22] pa se tako posle više od deset godina vratio u srpski fudbal. Debitovao je za Jagodinu u 1. kolu takmičarske 2009/10. u Superligi Srbije, kada je na gradskom stadionu u Jagodini gostovala Crvena zvezda. Gosti iz Beograda su slavili sa 3:0, a Ognjenović je na teren ušao u 58. minutu umesto Irfana Vusljanina.^[23] Prvi gol u dresu Jagodine je postigao 6. marta 2010. u pobedi nad OFK Beogradom 3:2.^[24] Dva gola je postigao 17. aprila 2010. u pobedi 1:4 na gostovanju BSK Borči.^[25] Jagodina je sezonu 2009/10. završila na šestom mestu Superlige Srbije, a Ognjenović je u ovom takmičenju na 25 odigranih utakmica postigao tri gola i zabeležio pet asistencija.^[26]

Ognjenović je proveo i sezonu 2010/11. u Jagodini, u kojoj je odigrao 18 prvenstvenih utakmica.^[27] Nakon ove sezone je završio igračku karijeru.^[28]

U dresu reprezentacije SR Jugoslavije je odigrao osam utakmica.^[21] Debitovao je 12. novembra 1995. godine protiv El Salvadora (4:1), a poslednji meč je odigrao protiv SAD u pobedi od 1:0 na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998. godine, kada je u igru ušao u 30. minutu. Na tom Mundijalu ulazio je u igru u drugom poluvremenu mečeva protiv Irana (1:0) i Nemačke (2:2).

Leta 2015. je počeo da radi u omladinskoj školi Crvene zvezde.^[29] U februaru 2017. je postavljen za selektora reprezentacije Srbije do 17. godina.^[30] Uspeo je ovu selekciju da odvede na Evropsko prvenstvo 2017. u Hrvatskoj.^[31] U konkurenciji Nemačke, Republike Irske i Bosne i Hercegovine, Srbija nije uspela da prođe grupnu fazu na Evropskom prvenstvu.^[32] Nakon toga je Ognjenović bio selektor i reprezentacije Srbije do 18. godina, a sa te pozicije je smenjen u avgustu 2018.^[33]

U martu 2020. je preuzeo bosanskohercegovačkog premijerligaša Zvijezdu 09.^[34]

• Prvenstvo SR Jugoslavije (1) : 1994/95.
• Kup SR Jugoslavije (3) : 1994/95, 1995/96, 1996/97.

• UEFA Liga šampiona (1): 1999/00.

• Prvenstvo Ukrajine (1): 2003/04.
• Kup Ukrajine (1): 2004/05.

• Perica Ognjenović na sajtu National Football Teams (jezik: engleski)
• Perica Ognjenović na sajtu BDFutbol (jezik: engleski)