Mića Popović

U Beograd sa porodicom dolazi 1927. godine gde je završio osnovnu školu, a od 1933. do 1941. pohađa Treću mušku gimnaziju.^[1] Godine 1942. odveden je u Nacionalnu službu. Posle bolesti i operacije oteran 1943. u logor Franken kod Žagubice, potom, po kazni, u štraflager u Borskom rudniku. Zbog bolesti iste godine otpušten i vraćen kući. Posle oslobođenja Beograda mobilisan i upućen u propagandno odeljenje Štaba II armije. Na lični zahtev 1945. upućen na front gde je ranjen; tada je primljen u SKOJ. Sa svojim bataljonom stigao do Lajbnica u Austriji; tada je primljen u KPJ ali ubrzo i isključen. Zbog jednog pisma uhapšen i sproveden u vojni istražni zatvor u kome je proveo četiri meseca; Vojni sud ga osuđuje ali je odmah amnestiran i demobilisan.

Na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu upisao se 1946. u klasu profesora Ivana Tabakovića.^[1] Tada je živeo u Siminoj 9a koje postaje stecište mnogih, kasnije veoma poznatih i uticajnih političara, intelektualaca i umetnika. Zajedno sa Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem, Ljubinkom Jovanović, Kosarom Boškan i Verom Božičković, napušta Akademiju i odlazi u Zadar, gde je 1947. formirana čuvena „Zadarska grupa“, prva umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji.^[1] Po povratku u Beograd, zbog samovolje i nediscipline svi su bili izbačeni iz Akademije. Kasnije im je dozvoljeno da nastave studije slikarstva, sem Mići Popoviću, sa obrazloženjem da je „svršen slikar pa mu Akademije više nije potrebna“. Popović je nastavio da uči sam, uz pomoć profesora Ivana Tabakovića.

Počeo je da slika 1938. godine družeći se sa slikarem Svetolikom Lukićem.^[1] Do rata je bio redovni posetilac Muzeja kneza Pavla i Umetničkog paviljona na Kalemegdanu. Od 1940. godine izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.^[2] Prvu samostalnu izložbu održao u Beogradu 1950. godine.^[1]

Počeo da objavljuje kritike i eseje 1950. godine.

Oženio se Verom Božičković 1949. godine sa kojom odlazi u Pariz 1951. na šest meseci, a potom 1952. u kome u nekoliko navrata ostaje do 1959.^[2] Boravio u Njujorku 1980—1981. i bio gostujući profesor na Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju 1982.

Za dopisnog člana SANU izabran je 1978, a za redovnog 1985.

Mića Popović je prošao kroz nekoliko slikarskih faza od kojih su najpoznatije „enformel“ (fr. informel, bez forme) u periodu 1959—1969. i „slikarstvo prizora“ od 1969. do 1979.^[2]

No, pre toga je imao zanimljivu predistoriju koja je takođe značajna za srpsko slikarstvo druge polovine dvadesetog veka. Ona se može podeliti u nekoliko perioda. Pre dolaska na Akademiju likovnih umetnosti 1946. godine Popović se već uveliko zainteresovao za slikarstvo. Njegova rano ispoljena prirodna potreba za likovnim oblikovanjem ozbiljnije je izražena u gimnaziji kod Riste Stijovića koji mu je bio profesor crtanja. Istovremeno je počeo da posećuje tekuće izložbe priređivane u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu i u Muzeju kneza Pavla.^[2] Tu je imao prilike ne samo da vidi i da se neposredno upozna sa najznačajnijim ostvarenjima srpskih i jugoslovenskih umetnika, već i sa inostranom umetnošću. Značajno je bilo i njegovo poznanstvo sa slikarem Svetolikom Lukićem koji mu je prvi ukazao na slikarstvo kao umetnički medij. Te dve okolnosti su smanjile Popovićevo interesovanje za gimnazijskim školovanjem i potpuno ga okrenuli likovnom stvaralaštvu.

Ozbiljan preokret u Popovićevoj umetnosti nastaje na samom početku studiranja na Akademiji. Sukob dve ideologije profesora te škole, onih koji su vatreno zastupali novu ideologiju socijalističkog realizma i drugih, starijih koji su u tišini ostali privrženi predratnoj estetici poetskog realizma, i intimizma nikako nije odgovarao mladom slikaru koji je video da tu nešto nije u redu, ali tada nije razumeo šta. No, ubrzo je shvatio da mu školski program rada nikako ne odgovara, te je nagovorio drugove iz svoje klase da samoinicijativno, pre kraja školske godine odu u Dalmaciju i da se, posle kratkog traženja, na nekoliko meseci zadrže u Zadru. Tada i nastaje mit o „Zadarskoj grupi“, prvoj koja je nastala u novoj Jugoslaviji. Mediteransko svetlo, pejzaž i sloboda međusobnog portretisanja su u tom trenutku potpuno zadovoljili potrebe te skupine slikara. Napunjeni novom kreativnom energijom vraćaju se u Beograd i bivaju izbačeni sa Akademije. Posle urgiranja njihovih protežea na visokim političkim i državnim položajima svi su, sem Miće Popovića, bili vraćeni na školovanje. Danas je teško pretpostaviti da li je takva odluka pomogla ili odmogla Popoviću da postane toliko specifičan umetnik u srpskom slikarstvu koji će toliko obeležiti njegov razvoj skoro do samog kraja veka.

Ova nedoumica je podstaknuta njegovim mukotrpnim traganjem za likovnim izrazom, „traženjima i lutanjima“ kroz koji je Mića Popović prošao tokom gotovo cele šeste decenije. U njima je bilo svačega, od etnografskih motiva do srednjovekovnog živopisa, od starog poetskog intimizma do isto tako anahrone „Pariske škole“ sa kojom se neposredno suočavao tokom nekoliko boravaka u toj bivšoj svetskoj prestonici slikarske umetnosti. Ako se u Parizu suočavao sa novom umetnošću koja je postavljala temelje enformela, on još nije bio kreativno spreman da to primeti, a još manje da unese u sopstveno delo. Bilo je potrebno da se najpre upozna sa filozofijom zen budizma, a da potom praktično vidi kako nastaju „enformel“ slike na samom isteku pedesetih godina da bi se silovito upustio u ono što je definitivno obeležilo srpsku umetnost šezdesetih i dovelo je u stvarne relacije sa internacionalnim tokovima. Mića Popović je u istoriografiji postavljen na sam vrh tog novog talasa u našem slikarstvu, ne samo po delima koje je stvarao već i po nekolikim kritičkim opservacijama koje su toj umetnosti dali neophodnu teorijsku osnovu.

Ali, Popović ponovo preživljava svojevrsno zasićenje enformelnom slikarskom praksom i, uz promenjene političke i socijalne okolnosti na početku osme decenije, otpočinje svoju poslednju avanturu — „slikarstvo prizora“. Prevratnički povratak u figurativnost neminovno ga je odveo u angažovano slikarstvo koje je kao „poslednja odbrana jednog naroda“ moralo da pokaže umetnikov jasan politički stav izražen i simbolički — serijom slika sa majmunima, i tekstualno — „Manipulacija“, „Ne hvala!“, „Oštra osuda crnog talasa“, i serijom „Gvozden“ (gastarbajteri). U „Heksagonalnom prostoru“ sa prijateljima: Živoradom Stojkovićem, Borislavom Mihajlovićem Mihizom, Dobricom Ćosićem, Lazarom Trifunovićem i Antonijem Isakovićem on 1970. obznanjuje početak javnog disidentskog delovanja kome je ostao privržen do devedesetih, kada u uslovima višestranačja prelazi u opoziciju.^[2] Nimalo nije slučajno da je poslednji javni nastup, već vidno umoran i bolestan imao neposredno pred smrt ispred pobunjenih studenata beogradskog univerziteta 1996. godine.

Centralno mesto ukupnog slikarskog opusa Miće Popovića, gledano retrospektivno, u svim fazama, bilo je sudbinsko osećanje tragičnosti postojanja — koliko individualnog, toliko i kolektivnog.

Popović je naslikao portret Vuka Stefanovića Karadžića dimenzija 120 h 130. Ova slika, nazvana Od Drine do Beča je ukradena krajem 20. veka.^[3]

U Galeriji SANU je 2023. organizovana velika izložba „Mića Popović – slikarstvo permanentne pobune”.^[4]

• 1951. Nagrada za slikarstvo na II oktobarskom salonu, Beograd^[5][6]
• 1962. Nagrada Matice srpske za slikarstvo na izložbi „Deset godina umetničkih kolonija u Vojvodini”, Novi Sad^[5][6]
• 1963. Nagrada za slikarstvo na izložbi „Salon 63”, Rijeka,^[5][6]
• 1965. Anale u Rovinju,^[5]
• 1968. Nagrada za slikarstvo na izložbi „Sedma decenija jugoslovenskog slikarstva”, Sombor^[6]
• 1969. Nagrada „Zlatna paleta” ULUS-a na XLVIII izložbi ULUS-a, Beograd^[6]
• 1975. I nagrada na „International art exhibition committed figurative art”, Slovenj Gradec
• 1976. Otkupna nagrada na „X Biennale internazionale d'arte”, Campione d'Italia
• 1977. Nagrada na Internacionalnoj izložbi originalnog crteža, Rijeka^[6]
• 1978. Nagrada „Zlatna batana”, na izložbi „Anale”, Rovinj^[6]
• 1983. Nagrada publike na izložbi „Kritičari su izabrali”, Beograd^[6]
• 1989 Dodeljena Nagrada Politike iz Fonda „Vladislav Ribnikar”, (dobijena 1971), Beograd^[6]
• 1989. Počasni građanin Loznice, Loznica,^[5]
• 1995. Ravnogorska nagrada za slikarstvo, (posthumno), Beograd,^[5]
• 1995. Kraljevski orden dvoglavog belog orla 1. stepena (posthumno), Beograd.^[5]

Otkrivena mu je bista u Loznici 12. juna 2023. godine.^[7]

Nagradu za umetnost „Mića Popović“ dodeljuje Fond za afirmaciju stvaralaštva iz Beograd u onim oblastima u kojima je Mića Popović delovao — slikarstvu, književnosti, pozorištu i filmu.

Biografski i stvaralački podaci o Mići Popoviću bili su podstrek da se osnuje nagrada koja će nositi njegovo ime a koja će ukazati na pojedince koji slede njegovu kritičku aktivnost i kao umetnika i kao angažovanog intelektualca. Pokretačima – Živoradu Stojkoviću, Borki Božović i Jovanu Despotoviću, ubrzo su se priključili Vida Ognjenović, Dušan Kovačević, Emir Kusturica, Radoslav Petković, Milo Gligorijević, Bata Knežević, Božo Koprivica, Đorđe Milojević, Branko Kecman, Bora Kavgić, Ljiljana Ćinkul, Aleksandar Kostić, Lana Đukić kao članovi Inicijativnog odbora, a potom i svi dobitnici ove nagrade. Za prvog predsednika Inicijativnog odbora izabran je Emir Kusturica na osnivačkoj sednici 17. decembra 1997. godine. Predsednik Fonda je Ljubomir Simović.

Nagrada se uručuje svake druge godine 12. juna, na dan rođenja Miće Popovića, u Galeriji „Haos“ u Beogradu.

Nagrada se dodeljuje pod pokroviteljstvom Skupštine opštine Stari Grad — Beograd.

Dosadašnji dobitnici

• 1998. Predrag Koraksić Koraks i Danilo Bata Stojković (za životno delo)
• 2000. Dušan Otašević
• 2002. Dušan Makavejev
• 2004. Jagoš Marković
• 2006. Ljubomir Simović
• 2008. Mira Stupica
• 2010. Želimir Žilnik

Knjige

• 1954. Sudari i harmonije, „Bratstvo-Jedinstvo“, Novi Sad
• 1957. Izlet, „Kosmos“, Beograd
• 1962. U ateljeu pred noć, „Prosveta“, Beograd
• 1983. Ishodište slike, „Nolit“, Beograd
• 1989. Hajnc Klunker, Mića Popović, Autobiografija, „Jugoslovenska revija“, Beograd
• 1999. Velika ljubav Anice Huber — epistolarni roman, „Triptih“, Beograd
• 2006. Putopisni dnevnici, „Geopoetika“, Beograd

Eseji i kritike

• 1950. Predgovor kataloga samostalne izložbe, Umetnički paviljon, Beograd
• 1951. „Slika i svrha I“, 20. oktobar, 31. decembar, Beograd
• 1952. „Slika i svrha II“, 20. oktobar, 1. januar, Beograd
• 1952. „Cirkus i hrišćanstvo Žorža Ruoa“, Svedočanstvo, 12. januar, Beograd
• 1952. „Izložba slika Slavoljuba Bogojevića“, NIN, 17. februar, Beograd
• 1952. „Izložba meksikanske umetnosti“, NIN, 7. novembar, Beograd
• 1953. „Mediteranski dnevnik“ (odlomak), NIN, 28. januar, 2. avgust, 16. avgust, Beograd
• 1953. „Namerom, voljom, lenjirom“ (odlomak), NIN, 27. novembar, Beograd
• 1953. „Izložba likovnih umetnika Makedonije“, NIN, 13. decembar, Beograd
• 1955. Predgovor kataloga samostalne izložbe „Od magle, od kostiju“, samizdat, Beograd
• 1958. „Spore godine“, Politika, 25. maj, Beograd
• 1958. „Pesnici i beskućnici“, NIN, 29. decembar, Beograd
• 1960. „Niko tu nije kriv“, Politika, 24. januar, Beograd
• 1960. „O prolaznom i trajnom usput...“, NIN, 21. februar, Beograd
• 1960. „Ništa novo na HHH Bijenalu“, Politika, 17. juli, Beograd
• 1962. „Naša tapiserija“, Politika, 10. jun, Beograd
• 1969. „Jefta Perić“, pred. kat., Kulturni centar, Beograd
• 1971. „Slikarstvo prizora. Povodom termina: Slikarstvo prizora“, predgovor kataloga samostalne izložbe, Salon Muzeja savremene umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd
• 1977. „Vera Božičković Popović, Ogled o enformelu“, predgovor katatalogu, Kulturni centar, Beograd
• 1978. „Živko Stoisavljević“, pred. kat., Dom ratnog vazduhoplovstva, Zemun
• 1978. „Perspektive VI“, pred. kat., Jugoslovenska galerija reprodukcija, Beograd
• 1978. „Dokument, Enformel, Superrealizam“, Književnost, 11. septembar, Beograd
• 1980. „Slikarstvo kao poslednja odbrana jednog naroda“, (pristupna beseda), Glas SANU, „CCCXVIII“, knj. 2, pp. 110–119, SANU, Beograd
• 1983. „Preminuo Laza Trifunović. Delo kao putokaz“, Politika, 24. juli, Beograd

• 1950. Slike, akvareli, crteži, Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd
• 1952. Selo Nepričava, Muzej Vuka i Dositeja, Beograd, Galerie Barbizon, Pariz
• 1953. —{Galerie Barbizon}-, Pariz
• 1955. Od magle, od kostiju, Umetnički paviljon na Kalemegdanu, Beograd
• 1956. Muzej za umjetnost i obrt, Zagreb, Galerie Place, Hag
• 1957. Atelje 212, Beograd, Tribina mladih, Novi Sad, Klub književnika, Zagreb
• 1958. —{Galerie Barbizon}-, Pariz
• 1960. Salon Muzeja primenjenih umetnosti, Beograd
• 1963. Salon Moderne galerije, Beograd
• 1971. Slikarstvo prizora, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd
• 1972. Dečje pozorište, Zrenjanin, Izložbeni paviljon u tvrđavi, Niš
• 1973. Galerija Grafički kolektiv, Beograd
• 1974. Galerija Kulturnog centra, Beograd (izložba je bila otkazana)^[8][9][10]
• 1975. —{Galerie Milan}-, Berlin
• 1976. Galerija „Sebastijan“, Dubrovnik, Galerie Lauterer, Minhen, Narodno pozorište, Scena u Zemunu, Zemun
• 1977. Likovni salon grafičkog kolektiva „Merkur“, Apatin, Galerie Milan, Berlin, Mali likovni salon, Novi Sad
• 1978. Galerija Likovne jeseni, Sombor, Muzej na sovremenata umetnost, Skoplje
• 1979. Galerija grada Zagreba, Zagreb, Mala galerija, Zrenjanin, Zavičajni muzej, Rovinj, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“, Beograd
• 1982. Salon knjižare „Narodna knjiga“, Beograd
• 1983. Galerija SANU, retrospektivna izložba, Beograd, Galerija AZ, Beograd

Knjige

• 1973. Lazar Trifunović, Crteži, Grafički kolektiv, Beograd
• 1974. Dobrica Ćosić, Prizori Miće Popovića, samizdat, Beograd
• 1979. Miodrag Pavlović, Nove slikarske godine Miće Popovića, GRO „Merkur“, Apatin
• 1983. Lazar Trifunović, Slikarstvo Miće Popovića, monografija, SANU, Beograd
• 1994. Sreto Bošnjak, Mića Popović, crteži 1941—1988, Mrlješ, Beograd
• 2005. Dobrica Ćosić, Prijatelji, „Politika“ i „Narodna knjiga“, Beograd
• 2010. Lidija Merenik, Umetnost i vlast. Srpsko slikarstvo 1945—1968., „Vujičić kolekcija“ i Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd
• 2014. Milica Živadinović, monografija o Mići Popoviću na francuskom jeziku^[11][12]

Predgovori kataloga

• 1962. Aleksa Čelebonović, „Apstraktni pejsaž“, Kulturni centar, Beograd
• 1963. Živorad Stojković, „8 slikara“, Umjetnička galerija, Dubrovnik
• 1963. Lazar Trifunović, Salon Moderne galerije, Beograd
• 1963. Miodrag B. Protić, „Suvremena srpska umjetnost“, Moderna galerija JAZU, Zagreb
• 1967. Pavle Vasić, „Kritičari su izabrali“, Kulturni centar, Beograd
• 1970. Miodrag B. Protić, „Slikari kontinuiteta“, IV beogradski trijenale jugoslovenske likovne umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd
• 1971. Lazar Trifunović, „Apstraktno slikarstvo u Srbiji 1951—1971“, Kulturni centar, Beograd
• 1973. Lazar Trifunović, „Mića Popović, crteži“, Galerija Grafički kolektiv, Beograd
• 1973. Dragoš Kalajić, „Obnova slike“, Kulturni centar, Beograd
• 1976. Zoran Markuš, Galerie Lauterer, Minhen
• 1977. Lazar Trifunović, Grafički kolektiv „Merkur“, Apatin
• 1977. Sreto Bošnjak, „Mića Popović, slike“, Radnički univerzitet „Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad
• 1977. —{Hans Rittermann, Galerie Milan, Berlin}-
• 1978. Sonja Abadžijeva-Dimitrova, Muzej na sovremenata umetnost, Skoplje
• 1978. Sreto Bošnjak, Galerija Likovna jesen, Sombor
• 1979. Sreto Bošnjak, „Mića Popović, Slike i crteži“, Galerije grada Zagreba, Zagreb
• 1979. Jasmina Tuurov-Borjanović, Savremena galerija Umetničke kolonije „Ečka“, Zrenjanin
• 1979. Bora Ćosić, „San i istina Miće Popovića“, Zavičajni muzej, Rovinj
• 1980. Miodrag B. Protić, „Jugoslovensko slikarstvo šeste decenije“, Jugoslovenska umetnost HH veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd
• 1981. Irina Subotić, „Miodrag-Mića Popović“, Umetnici akademici 1968-1978, pp. 71–84, Galerija SANU, Beograd
• 1983. Đorđe Kadijević, „22 multipla Miće Popovića na temu slikareva kecelja“, Galerija AZ, Beograd

Studije i kritike

• 1950. Pavle Vasić, „Prva samostalna izložba Miće Popovića“, Politika, 27. septembar, Beograd
• 1950. Miodrag B. Protić, „Izložba slika Miće Popovića“, Književne novine, 10. oktobar, Beograd
• 1951. Borislav Mihajlović, „Izložba slika Miće Popovića“, Ogledi, „Novo pokolenje“, pp. 213–231, Beograd
• 1952. Pavle Vasić „Selo Nepričava — Izložba slika Miće Popovića“, Politika, 5. maj, Beograd
• 1952. Aleksa Čelebonović, „Mića Popović“, Borba, 10. maj Beograd
• 1954. Petar Džadžić, „Sudari i harmonije“, NIN, 26. decembar, Beograd
• 1955. Miodrag B. Protić, „Izložba Miće Popovića, Od magle, od kostiju“, NIN, 6. februar, Beograd
• 1955. Miodrag B. Protić, Savremenici I, pp. 177–186, Nolit, Beograd
• 1957. Borislav Mihajlović Mihiz, „Izlet Miće Popovića“, NIN, Beograd
• 1960. Zoran Pavlović, Poetska osnova, „Rad“, 26. novembar, Beograd
• 1960. Dragoslav Đorđević, „Tri varijante apstrakcije“, Dnevnik, 4. decembar, Novi Sad
• 1960. Rade Konstantinović, „Povratak materiji“, NIN, 25. decembar, Beograd
• 1960. Lazar Trifunović, „Apstraktno slikarstvo i mogućnost njegove ocene“, NIN, 20. decembar, Beograd
• 1961. Lazar Trifunović, „Od revolucionarne do građanske umetnosti“, NIN, 10. jun, Beograd
• 1961. Lazar Trifunović, „Oktobarski salon u znaku mladih generacija“, NIN, 5. novembar, Beograd
• 1963. Lazar Trifunović, „Samoubistvo slike“, Politika, 27. oktobar, Beograd
• 1963. Aleksa Čelebonović, „Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji“, Jugoslavija, Beograd
• 1962. Dragoslav Đorđević, „Poezija i drama materije“, Borba, 29. oktobra, Beograd
• 1968. Ješa Denegri, „Oblici nefiguracije u suvremenom slikarstvu u Srbiji“, Život umjetnosti, br. 7-8, Zagreb
• 1970. Lazar Trifunović, „Stvaralačka sposobnost nove umetnosti“, Politika, 18. juli, Beograd
• 1970. Miodrag B. Protić, „Srpsko slikarstvo HH veka“, Nolit, Beograd
• 1971. Pavle Vasić, „Slikarstvo prizora Miće Popovića“, Politika, 8. maj, Beograd
• 1973. Lazar Trifunović, Srpsko slikarstvo 1900—1950, Nolit, Beograd
• 1979. Sava Dautović, „Izložba političkog pamfletizma. Nacionalistički prizori i dogmatski uzori slikara Miće Popovića u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić“, Politika, 10. decembar, Beograd
• 1980. Slobodan Ristić, „Povodom izložbe Miće Popovića“, Treći program Radio Beograda, 5. april, Beograd
• 1982. Slobodan Ristić, „Pobuna paletom. Povodom izložbe Enformel u Beogradu u paviljonu Cvijeta Zuzorić“, Politika, 6. februar, Beograd
• 1993. Ješa Denegri, „Pedesete: teme srpske umetnosti“, Svetovi, Novi Sad
• 1995. Ješa Denegri, „Šezdesete: teme srpske umetnosti“, Svetovi, Novi Sad

Filmovi

• 1965. Lazar Trifunović, Dijalog o kolažu, Institut za film, Beograd
• 1970. Branko Belan, Mića Popović, Radio-televizija Zagreb, Zagreb
• 1972. Jovan Aćin, Mića Popović, Radio-televizija Beograd, Beograd

Režije

• 1954. Čekajući Godoa, umetnikov atelje na Starom sajmištu, Beograd
• 1963. Čovek iz hrastove šume, „Avala film“, Beograd (zabranjen i bunkerisan)
• 1965. Viktor ili deca na vlasti, „Atelje 21“2, Beograd
• 1966. Roj, „Avala film“, Beograd
• 1967. Hasanaginica (Kameni despot ili jedna mogućnost narodne pesme Hasanaginica), Filmska radna zajednica, Beograd
• 1969. Delije, Kino-klub, Beograd, (naziv na engl. The Tough Ones) (zabranjen i bunkerisan)
• 1970. Burduš, „Avala film“, Beograd

Scenarija

• 1963. Čovek iz hrastove šume
• 1966. Roj
• 1967. Kameni despot
• 1968. Kameni despot ili jedna mogućnost narodne pesme Hasanagnica
• 1968. Delije

Scenografije i kostimografije

• 1958. Stolice, „Atelje 212“, Beograd
• 1960. Begunci, Pozorište „Boško Buha“, Beograd
• 1964. Poljubac vile, Narodno pozorište, Beograd, Ljubinko i Desanka, „Atelje 212“, Beograd, Deda Starudija, Malo pozorište, Beograd
• 1965. Viktor ili deca na vlasti, Atelje 212, Beograd, Generalska opera, Pozorište lutaka, Niš, Haleluja, Savremeno pozorište, Beograd, Ura za sunce i kišu, Malo pozorište, Beograd, Mali princ, Pozorište „Boško Buha“, Beograd
• 1966. Poštansko sanduče, Malo pozorište, Beograd
• 1969. Pardon, paradni Trčuljak, Beograd
• 1971. Ljubav gospodina Perlimplina, Pozorište lutaka, Niš
• 1972. Razigrano srce, Malo pozorište, Beograd
• 1975. Emigranti, „Atelje 212“, Beograd, Brod sa zelenom bradom, Dramski teatar, Skoplje
• 1973. Pokojnik, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd

Spomen-galerija, legat u Loznici

• Mićini i Verini dani
• Vera Božičković Popović
• Zadarska grupa
• Kralj linije — Slava Bogojević
• Mediala — kob dva merila
• Spisak srpskih slikara
• Kuća Katića sa Galerijom Miće Popovića
• Galerija Mića Popović

• Biografija na sajtu SANU
• Legat Miće Popovića i Vere Božičković Popović Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (19. februar 2022), Loznica
• Mića Popović na veb-sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• „Slikarstvo enformela u Likovnoj galeriji KCB“