Manastir Vrdnik

Prvi podatak o manastiru dolazi iz turskih dokumenata gde se u popisu iz 1566. godine navodi njegovo imanje i određuje suma od 3000 akči za njegov otkup. Monasi iz manastira nisu uspeli da sakupe potrebnu svotu pa su se, plašeći se turske osvete, razbežali na sve strane. Na svu sreću pojavio se jedan meštanin Kupinika (Kupinova) po imenu Pejo koji je isplatio Turcima traženi iznos.

Teško je reći kada je manastir stvarno podignut. Sigurno je jedino da je osnovan u vremenu između kraja XV i početka XVI veka. Budući da se ne zna vreme njegove gradnje to se još manje zna ko ga je sagradio. Sačuvane su pored Lazarove darovnice (koja se ne odnosi na taj manastir) i dve hrisovulje, koji se dali 1687. i 1702. godine knezovi Vlaški, Jovan i Šerban. Deo je to stare arhive, koju je ostavio patrijarh Arsenije Čarnojević za vreme velike seobe Srba.

Crkva i konaci su bili veoma primitivno građeni — od pletera i drveta koje je oblepljeno blatom. No, to je bilo dovoljno da manastir bude osposobljen za svoju svetu misiju u narednim vekovima. Kako su 1697. godine monasi iz Ravanice sa sobom doneli i sve one dragocenosti koje su uspeli da izvuku iz svoga manastira, posebno mošti kneza Lazara, to se i manastir u Vrdniku od toga doba počeo zvati Mala Ravanica.^[1]

U to vreme manastir je bio siromašan, pa su vrdnički monasi često putovali u Rusiju tražeći materijalnu pomoć. Ipak, vremenom, najviše zahvaljujući tome što su u njemu bile smeštene mošti kneza Lazara, manastir je primao sve više posetilaca, a i novčana pomoć je bila sve veća.

Po popisu fruškogorskih manastira iz 1753. godine vidi se da je crkva od kamena nazidana u znaku krsta, sa svodom od cigle i pokrivena šindrom od hrastovine. Bila je krečom okrečena (znači nije bila živopisana), a ni ikonostas se ne pominje.

Opis fruškogorskih manastira iz 1753. godine pravi dodatnu zabunu navodeći da je „Zdatelj že jego sv. knez Lazar serbski“, odnosno navodi da je osnivač ovog manastira knez Lazar. No, to je netačan podatak, jer se ktitorstvo Lazarevo odnosilo na drugi manastir u Srbiji, kojem je izdata osnivačka hrisovulja 1381. godine.^[2]

Manastirski iguman 1840. godine bio je Danil Petrović.

• Anastasija (Popović) (1991—2022).^[3]
• Lazar (Cvetičanin) (2022—trenutni).^[4]

Ravanička nova crkva od čvrstog materijala građena je za vreme mitropolita Stefana Stratimirovića između 1801. godine (kada su osvećeni temelji) i 1811. godine (kada je osvećena gotova bogomolja). Prethodno je gotovo vek skupljan novac za njegovo podizanje, a zauzimali su se najviše postriženici tog manastira. Između ostalih jedan od njih kostajnički vladika Josif Stojanović je osnovao fond za zidanje nove crkve u iznosu 3.348 forinti. Osvećenje je upriličeno o Vidovdanu te 1811. godine za vreme arhimandrita Gedeona Petrovića. Tada su svečano prenete svete mošti "svetog cara Lazara", iz stare u novu crkvu.^[5]

U staroj crkvi ikonostas je radio Stanoje Popović a u novoj Dimitrije Avramović.^[1]

Ikonostas je izrezbario karlovački duborezac Marko Vujatović (1809-14), a pozlatio ga je Petar Čortanović. Sam ikonostas po svom stilu jeste prelaz od baroka ka klasicizmu.

U crkvi je dugo sa desne strane oltara, pod samim prestonim ikonama, ležao kivot od kiparisa (izrađen 1826. godine) u kojem su počivale mošti kneza Lazara. Mošti su morale da se u više navrata sklanjaju iz manastira. Tako su 1716. godine zbog opasnosti od Turaka boravile jedno vreme u Futogu. Ponovo 1848. godine vrdnički monasi moraju da sklanjaju mošti, ovaj put u strahu od Mađara i to u Klenak. No, tu su boravili tek tri meseca i onda su ponovo vraćene u Vrdnik. Početkom Drugog svetskog rata ponovo su izmeštene iz Vrdnika, ovog puta u manastir Bešenovo, gde su se nalazile tokom 1941. i 1942. godine i odakle su prenete u Beograd. U sklopu obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke 1989. godine vraćene su u Ravanicu u Srbiju. Ipak, u manastiru postoji jedan komad moštiju (ključna kost) i izložen je u staklenoj posudi ugrađenoj u kivot.

Vrdnički manastir je u svakom pogledu izuzetno vredan i predstavlja jedan od najkapitalnijih na Fruškoj gori. On je dugo bio i među najbogatijim na Fruškoj gori — 1905. godine poseduje 1696 jutara zemlje, a 1941. godine ukupno 1420 jutara. Osim komada moštiju kneza Lazara, manastir poseduje još i mošti svete velikomučenice Anastasije (III vek), svetinje sa Hristovog groba, deo moštiju sv. Teodora Tirona (sve izloženo ispred ikonostasa). Slava manastira Ravanica je Vidovdan — 28. (15.-po starom kalendaru) juna. U dvorištu manastira, od proleća 1912. godine nalazi se bista Milice Stojadinović Srpkinje, rad vajara Jovana Pešića.^[6] Duhovnik manastira nakon premeštaja protosinđela Pajsija Budimira je jeromonah Lazar Cvetičanin.

• Manastir Vrdnik — Fruškać
• Fruškogorski manastiri, Vrdnik (jezik: srpski)
• Turistička prizma — Manastir Vrdnik (jezik: srpski)
• O manastiru na sajtu Manastiri-Crkve
• Srpski manastiri