Бедни људи

Roman govori o vezi između jednog starijeg čoveka, koji radi kao državni činovnik, i devojke, njegove rođake. Roman je u pismima i sam Dostojevski prikazuje bedu koju žive obični ljudi u tadašnjoj Rusiji. Sam roman je prvenac Dostojevskog i revolucionarnog je karaktera, u smislu kretanja književnosti ka modernizmu. Junaci ovog romana, razmenjuju pisma i u njima opisuju jedno drugom svoj svakodnevni, bedan i jadan život, pun patnje, intriga, spletki...

• Makar Aleksejevič Devuškin (Makar Alekseevič Devuškin) – glavni junak romana Bedni ljudi. Stidljiv, siromašni i usamljeni četrdesetsedmogodišnji činovnik i prepisivač. Upoređivan je sa drugim činovnicima iz „prirodne škole“ kao što je Akakije Akakijevič iz „Šinjela“. Iako pokušava da koristi literaturu za razumevanje života, Devuškin ne razmatra ove teme odvojeno, i lažno veruje da pisma Dobroselove odražavaju njegov život, uzimajući kratke priče kao realistična dela. On pokazuje tipične sentimentalne karakteristike; prema Robertu Pejnu, Dostojevski „piše na ivici sentimentalnosti, ali je potpuno verodostojna i zaokružena figura“. Devuškinovo ime potiče od devushka, što znači devojka ili devojka, što verovatno simbolizuje nevinost i nevinost, iako je Džozef Frank primetio da je to neskladan opis.
• Varvara Aleksejevna Dobroselova (Varvara Aleksejevna Dobroselova) – živi u sličnim uslovima kao i Devuškin. Njena odluka da živi sa beskrupuloznim gospodinom Bikovom čini je autsajderom, što nije tipično za sentimentalne romane; za razliku od heroine u romanu Klarisa Semjuela Ričardsona iz 1748, ona bira materijalistički put i gubi interesovanje za književnost. Njeno ime potiče od dobro, što znači dobro, što simbolizuje njenu dobrodušnu ličnost.
• Gospodin Bikov (Bikov) – stari, bogati, brutalni udovac. Uspešno zaprosi Dobroselovu na kraju. Njegovo ime potiče od bik, što znači bik, što simbolizuje seksualnu moć i požudu. ^[1]

• Bedni ljudi na Projektu Gutenberg