Ljubljana

Istoričari se ne slažu o izvoru imena Ljubljana. Po mišljenju nekih izvor treba tražiti u reči ljubljena, drugi smatraju da je u pitanju staro božanstvo Laburus, treći tvrde da je reč došla iz latinskog izraza za reku koja poplavljuje: aluviana, neki pak misle da potiče od nemačkog Laibach — mlačni potok.

Ljubljana se nalazi na 46,03 °CGŠ, 14.30°IGD u Ljubljanskoj kotlini, blizu ušća reke Ljubljanice u Savu na prosečnoj nadmorskoj visini od 288 m. Prosečna temperatura varira od 0 °C u decembru i 21,9 °C u julu. Prosečna količina padavina u godini je 1350 mm.

Grad se nalazi na raskrsnici važnih i istorijskih putnih pravaca, te je to uticalo na nagli razvoj grada. Ljubljana se nalazi na oko 140 km zapadno od Zagreba, 250 km istočno od Venecije, 350 km jugozapadno od Beča i 400 km jugozapadno od Budimpešte.

Ljubljansko polje i Barje večita su raskrsnica puteva između Alpa, Krasa i Panonije ka Jadranu i dolinom Save u unutrašnjost Balkana, a zapadno prema Italiji. Zato tragovi čoveka sežu unazad oko pet hiljada godina, smenjuju po epohama do rimske vojničke i trgovačke Emone (1-6. vek naše ere), pa dalje do doseljavanja Slovena.

Nemačko ime Lajbah (nem. Laibach) navodi se 1144. godine, kasnije dve godine Slovenačka Luvigana, a ubrzo ovo sadašnje. Grad-tvrđava na brdu spominje se 1220. godine; uništen 1511. godine u zemljotresu, pa obnovljen i 1848. godine dograđena kula sa vidikovcem. U posedu goričkih grofova 13/14. vek, a od 1335. godine Habzburga, pod čijom je vlašću ostala do kraja Prvog svetskog rata. Tokom tih godina grad je bio sedište vojvodstva Kranjska. Turci ga prvi put napadaju 1415. godine.

Od polovine 16. veka Ljubljana je jak centar reformacije, čija je centralna ličnost Primož Trubar (1508—1586). Prve dve knjige na slovenačkom jeziku objavljene su 1550. godine; 1563. godine otvorena latinska škola; od 1575. godine radi prva štamparija, koju je vodio Janez Mandelc (nem. Hans Mannel; lat. Joannes Manlius).

Francuzi je prvi put osvajaju 1797. godine (ostaju do 1813. godine). Tada je središte Ilirskih provincija, a slovenački jezik ozakonjen u školama i administraciji. U Ljubljani je 1821. održan Lajbaški kongres, na kom su velike sile pokušale da reše svoje probleme nakon Napoleonovih ratova.

Ljubljana u sebi nosi sklad celine — smenjuju se staro i novo poštujući uzajamne vrednosti, pa je lišena haotičnosti. Teško je nastradala u zemljotresu 1895. godine. Posle je podizana po urbanističkom planu, a gradsko jezgro stalno obogaćivano, ali ne i sužavano, iako je po broju stanovnika nekoliko puta veće.

Nakon raspada Austrougarske 1918, Ljubljana je postala nezvanična prestonica Slovenije u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, a od 1929. je postala sedište Dravske Banovine u Kraljevini Jugoslaviji. Aprila 1941. Ljubljanu su okupirale snage fašističke Italije, a 23. februara 1942. su kompletno okružili grad sa 32 km bodljikave žice. Septembra 1943. Nacistička Nemačka je zamenila Italiju na mestu okupacione sile. Grad je oslobođen maja 1945. godine.

Ljubljana je 7. maja 1970. godine odlikovana Ordenom narodnog heroja i proglašena za grad-heroj, za hrabrost koju su pokazali njeni stanovnici tokom Drugog svetskog rata. Grad je nakon rata postao glavni grad jugoslovenske republike Slovenije. Nakon kratkotrajnog rata 1991. Ljubljana je postala glavni grad samostalne Slovenije.

Zelena prestolnica 2016.

Ljubljana je 2016. proglašena za zelenu prestonicu Evropske unije. Kvaliteta životne sredine je dosta porasla, zagađenje česticama godinama opada. Kvaliteta vazduha se povećala sa zatvaranjem centra za promet (od 2014. zatvorena je pored celog centra još Slovenska cesta). U 2015. vrednost ozona i benzena nije premašena nijednom. Po centru saobraćaju električna vozila Kavalir. Gradska mreža besplatnih bicikla BicikeLj za 3,5 godine korišćena je 2,5 miliona puta. Prosječna vrednost buke opala je za 6 dB. Sijalice u gradskoj rasveti su zamenjene štedljivim sijalicama, gradski prevoz je opremljen modernim voznim parkom (dodani autobusi na plin). Šuma pokriva 46% opštine. Ljubljana je jedini grad koji je nagradu Nedelja mobilnosti dobio dva puta. Voda u Ljubljani je potpuno pitka i dobijena je na prirodan način, bez hemijskih tehnoloških postupaka obrade.

U Ljubljani se nalaze Narodna galerija Slovenije i Moderna galerija Ljubljane, u kojima su izložena dela najvećih slovenačkih umetnika. U Metelkovoj ulici je veliki centar kontrakulture, smešten u bivšem kompleksu JNA. Tu se prikazuju filmovi i održavaju predavanja, kao i koncerti, uglavnom alternativne muzike.

Ljubljana je domaćin Ljubljanskom letnjem festivalu i festivalu svetske muzike Druga godba. Tokom 1980-ih Ljubljana je bila centar pokreta Nova slovenačka umetnost (nem. Neue Slowenische Kunst), koji je uključivao grupu Lajbah, sa kojima je bio povezan sociolog Slavoj Žižek.

U Ljubljani je 1693. osnovano Učeno društvo (lat. Academia operosorum Labacensis). Društvo, koje je ugašeno 1801, je bilo prethodnica današnjoj Slovenačkoj akademiji nauke i umetnosti koja je osnovana 1938.

Univerzitet u Ljubljani, jedini univerzitet u gradu, je osnovan 1919. Grad je takođe dom Filharmonijskog društva (lat. Academia Philharmonicorum) jedne od najstarijih filharmonija u Evropi, koja je osnovana 1701.

Ljubljana ima očuvano staro gradsko jezgro. U mnoštvu starih građevina su Biskupska palata (iz 1512. godine), Stiški dvorac (1629), Katedrala Sv. Nikolaja (1708), župna crkva Sv. Jakoba (1615), franjevačka crkva (17. vek), Rotovž-većnica (1484), Semenište (1785), Auerspregova palata (polovina 17. veka), Lontvož (1786), Opera (1892). Naročito su lepe barokne zgrade.

Ljubljanu odlikuje mnoštvo zgrada arhitekte Jože Plečnika.

Gradska posebnost je Tromostovje na reci Ljubljanici (strogi centar). Tu je Prešernov spomenik u spomen najvećem slovenačkom pesniku Francetu Prešernu (1800—1849). S druge strane reke je glavna gradska pijaca (sloven. Glavna tržnica), a duž obala niz prijatnih malih kafana i restorana, uređenih u starim kućama. Sve zajedno ima ugodnu atmosferu.

U Ljubljani ima oko 30 hektara parkova, najveći deo zauzima park Tivoli sa 17,5 hektara, a ostalo zauzima 28 manjih parkova, koji su takođe uređeni. Nakon Drugog svetskog rata građanima Ljubljane nije bio otvoren nijedan novi park, šta je vrlo loše u poređenje sa ostalima evropskim metropolama, npr. London ima 20 puta više parkova po stanovniku. Stvari su krenule na bolje sa početkom uređivanja parka u Bežigradu. Plan je takođe urediti celu obalu reke Save, koja se nalazi u ljubljanskoj opštini, i sređivanje parka Ljubljansko barje, koji će postati pokrajinski park.

• Argentinski park
• Botanična bašta
• Zoološki vrt
• park Zvezda (Kongresni trg)
• Miklošičev park
• park Ajdovščina
• Toskaninijev prak
• sportski park Kodeljevo
• sportski park Svoboda

• Kongresni trg
• Gornji trg
• Prešernov trg
• Vodnikov trg
• Stari trg
• Mestni trg
• Levstikov trg
• Novi trg
• Pogačarjev trg
• Hrvatski trg
• Trg republike
• Trg francuske revolucije
• Riblji trg
• Mali trg

Najveći sportski klubovi u Ljubljani su HK Ljubljana (desetostruki prvak Slovenije i osmostruki prvak Jugoslavije u hokeju na ledu, KK Union Olimpija, stalni učesnik košarkaške Evrolige i fudbalski klubovi NK Olimpija Ljubljana i Interblok Ljubljana.

Ljubljanska dvorana Tivoli je bila domaćin Svetskog prvenstva u košarci 1970. Glavni gradski stadion je Plečnikov stadion u Bežigradu, koji je dotrajan i ima kapacitet 10000 ljudi. U planu gradonačelnika Zorana Jankovića je izgradnja novog stadiona i obnova sadašnjeg.

• Bežigrad (1)
• Centar (2)
• Črnuče (3)
• Dravlje (4)
• Golovec (5)
• Jarše (6)
• Moste (7)
• Polje (8)
• Posavje (9)
• Rožnik (10)
• Rudnik (11)
• Sostro (12)
• Šentvid (13)
• Šiška (14)
• Šmarna gora (15)
• Trnovo (16)
• Vič (17)

Broj stanovnika Ljubljane prema popisu iz 2002. je iznosio 265.881, a od toga su Slovenci činili 73% (196152).^[1] Prema verskoj opredeljenosti Ljubljana je heterogen grad. Najbrojnija zajednica su katolici (104.219, 39%), dok broj pravoslavaca i muslimana iznosi 14.687 (5,5%), odnosno 13.268 (4,9%).^[2] Novi gradonačelnik Zoran Janković je najavio izgradnju prve džamije u Ljubljani.

Broj zaposlenih u Ljubljani po poslednjem popisu iznosio je 130.122, a nezaposlenih 14.243. U Ljubljani se nalazi sedište trgovinskog lanca Merkator i Tuš, pivare Union, farmaceutske kompanije Lek, mašinskog preduzeća Litostroj.

Ljubljana je važan međunarodni saobraćajni čvor u području južno od Alpa, u kom se ukrštaju putevi koji vode od Italije do Mađarske i od Austrije do Hrvatske. Ovde se nalaze obilaznica i četiri završene magistrale prema Jesenicama, Kopru, Mariboru i Zagrebu.

Međunarodni aerodrom Jože Pučnik Ljubljana se nalazi u Brniku, 15 km severno od Ljubljane.

Ljubljana se nalazi na železničkoj trasi Maribor — Trst (bivša austrijska „južna pruga") kao i na trasi prema Jesenicama, tunelu Karavanke (granični prelaz) i Filahu (nem. Villach) u Austriji. Obe trase su elektrificirane i omogućuju vezu brzim vozom sa hrvatskim gradovima Zagreb, Rijeka i Pula. Osim toga, postoji i neelektrificirana železnička trasa prema Karlovcu i Kamniku.

Gradski i prigradski saobraćaj se obavlja isključivo autobusima, trolama (po ugledu na naziv, 60-ih godina 20. veka čestih trolejbusa). Tramvaji, uvedeni u gradski saobraćaj 1901. su 1961. godine ukinuti. Već duže godina se rade planovi za ponovnu izgradnju šinskog gradskog i prigradskog saobraćaja. Decembra 2006. je uvedena uspinjača do Ljubljanskog grada.

Biciklistički saobraćaj je ljeti veoma izražen i veoma razvijen sa velikom dužinom biciklističkih staza širom grada (do 2015. grad je imao 224 km staza za bicikliste.^[3]). Godine 2000. je osnovano udruženje biciklista amatera^[4] Veliki podstrek bicikla kao transportnog sredstva je uvođenje BICIKELj u gradu, rentiranje bicikla na više lokacija po gradu. Bicikl može da se vozi besplatno jedan čas i uzme-ostavi na jednom od otoka u gradu.

•   — Atina, Grčka, od 2000.
•   — Beograd, Srbija, od 2010.
•   — Bratislava, Slovačka, od 1967.
•   — Brisel, Belgija, od 2004.
•     — Kemnic, Nemačka, od 1966.
•   — Čengdu, Narodna Republika Kina, od 1981.
•     — Klivlend, Sjedinjene Države
•     — Leverkuzen, Nemačka, od 1979.
•   — Mardin, Turska, od 2003.
•   — Moskva, Rusija, od 2000.
•   — Parma, Italija, od 1964.
•   — Pezaro, Italija, od 1964.
•   — Ploče, Hrvatska, od 1982.
•     — Pueblo, Sjedinjene Države, od 1991.
•   — Rijeka, Hrvatska, od 1979.
•   — Sarajevo, Bosna i Hercegovina, od 2002.
•   — Suza, Tunis, od 1969.
•   — Tbilisi, Gruzija, od 1977.
•   — Beč, Austrija, od 1999.
•     — Visbaden, Nemačka, od 1977.
•   — Zagreb, Hrvatska, od 2001.

•  
  Železnička stanica Ljubljana
•  
  Novi trg sa Narodnom bibliotekom desno u pozadini, rad arhitekte Jožeta Plečnika
•  
  Zgrada slovenačke Filharmonije i pogled na ljubljanski grad sa Kongresnog trga
•  
  Železnička stanica Ljubljana Zalog
•  
  Brod na Ljubljanici u centru grada
•  
  Galusovo nabrežje i ljubljanski grad u pozadini
•  
  Trnovski pristan
•  
  Stari trg
•  
  Gornji trg
•  
  Detalj sa kuće na Gornjem trgu
•  
  Ciril-Metodov trg
•  
  Švajgerova kuća u stilu baroka i rokokoa (terasa)
•  
  Robova fontana
•  
  Ljubljanska katedrala
•  
  Zgrada stare ljubljanske šećerane.
•  
  Palata Kresija (levo) i Filipov dvorac (desno) pored Tromostovja
•  
  Prešernov trg (centar Ljubljane)

• Ljubljanski grad
• Prešernov trg

• Zvanični veb-sajt
• Internetna detaljna mapa Ljubljane
• bicikelj.si